Vučić i radikali su predugo držani izvan vlasti, koja im je bila neprestano na dohvatu ruke, a uvek u poslednjem trenutku izmicala. (Jaka frustracija usled blizine iskušenja i nedostupnosti predmeta želje, izobličava svest i dušu – ima nešto o tome kod Lakana, a i u filmu „Kad jaganjci utihnu“.)

Značaj 12. decembra nije samo u krizi poverenja među partnerima. Njegov značaj je u tome što je DS tog dana krenuo putem koji bismo mogli nazvati „pragmatičnim patriotizmom”. DS je shvatio da je secesija Kosova neminovnost.

Za potrebe novog kruga legalizacije koja je u najavi u RGZ-u je za 4 miliona eura iz kredita Svetske banke, nabavljen novi satelitski snimak!

U slučaju da nešto vanredno krene po zlu, SNS i Vrhovni Komandant će pokušati da krivicu svale, da bes naroda usmere na nekog drugog, jer će u doglednoj budućnosti odloženi parlamentarni i lokalni izbori svakako morati da se održe. Ovog puta to neće biti tako lako, kao ranije.

Šta nam to govori. Rashod po stanovniku u Srbiji je kod prve grupe zemalja veći samo od rashoda po stanovniku Albanije, Dominikanske republike i Irana. Srbiju po ovom parametru poredeći sa drugom grupom zemalja analitički i stručno je više nego neozbiljno.

Lično mislim da nismo ispunili nijedan uslov za status kandidata, ali želim da dobijemo pozitivnu ocenu, jer će to biti jedna stepenica manje za buduću vlast na čelu s naprednjacima, izjavio predsednik SNS-a Tomislav Nikolić.

I dok nemačke političke, kulturne i društvene elite međusobno ispaljuju ideološke strele ratujući oko grejanja na gas, ograničenja brzine na putevima, vegetarijanskih obroka, rodnih identiteta i rodno senzitivnog jezika, malo ko primećuje da nemačko društvo samo precizno kopira američki kulturni rat u kojem već godinama ratuju levo-liberalne elite predvođene Demokratskom strankom, s jedne strane, i populističko-konzervativne elite predvođene Republikanskom strankom, naročito onim delom koji podržava Trampa, s druge strane. Ovaj rat podupiru odgovarajuće medijske grupacije, a njegova posledica je, pored ostalog, rast desničarske Alternative za Nemačku, koja je postala druga najjača politička snaga Nemačkoj.

Smeta moja odmerena, ali uporna i, kao što rekoh, kontinuirana kritika politike vlasti i politike Aleksandra Vučića prema Kosovu i Metohiji

Sugestija je emotivino prijemčiva, ali racionalno apsurdna. Koji su to mnogi razlozi „zbog kojih bi žene morale da podignu glas”? Žene danas ne samo da nisu diskriminasane nego su zapravo povlašćene mnogim pravnim i vanpravnim činiocima.

Pokušavam da razumem i da ono što se dogodilo pravilno dijagnostikujem. A bez tačne dijagnoze, nema izlečenja. Mada, da se ne lažemo, postoje i one fatalne dijagnoze, nakon kojih naprosto nema pomoći. Da li mnogo grešim ako kažem da mi se čini kako je Srbija danas veoma, veoma blizu upravo takvoj dijagnozi i takvom ishodu?