">Negativni efekti jednostrane primene SSP-a iz godine u godinu sve su veći. Srbija na taj način godišnje gubi više novca nego što će ga uštedeti smanjenjem plata i penzija. Naime, 2008. godine, pre jednostrane primene SSP-a, u srpski budžet se od carina slilo oko 800 miliona evra, a ove neće ni 260 miliona evra.

Sve je počelo na veliki srpski praznik Đurđevdan. Od tada beležimo sledeći redosled srpskih stradanja u zoni odgovornosti 8. operativne grupe, a od 1. januara 1995. pod novim nazivom, 28. divizije Armije BiH.

Dok je nekada htela da bude misionar koji po svetu „pokrštava nevernike“, Evropa je danas sve više prisiljena da živi u okviru „svog manastira“, u kom važe sopstvena pravila, dok je izvan neki drugi svet koji funkcioniše po drugim principima.

Pogled na samo jedan "analitički" tekst Vašington posta dovoljan je da se čitalac uveri u razmere, perfidnost i malicioznost antiruske propagande s jedne, i sav sunovrat zapadnog javnog mnjenja s druge strane

Snajder u oba svoja filma ovaj motiv zahvata besprekorno, i slika političke institucije američkog društva kao opsednute moću, beskrajno paranoične, i večito spremne da na svaku nepoznanicu i neizvesnost reaguju agresivno.

Ako im i taj „spin“ prođe, onda zbilja može proći sve, i za svakoga. Zaista je ogavno gledati kako oni koji su sve izdali i zbog šake vlasti i tapšanja po ramenu od strane onih koje su sami označavali za krvnike svoje zemlje i naroda, i koji su preverili i pljunuli na sve u što su verovali

 Bitno je to da se sada u Ukrajini vodi žestoki rat, po oceni Kijeva i njegovih pokrovitelja koji su ga inicirali- agresivan sa ruske strane, a po oceni Moskve iznuđen, nametnut i sračunat na uništenje, pokoravanje ili podelu Rusije na više oblasti koje bi bile u vazalnom odnosu prema zapadnim državama

Nije Vladimir Vladimirovič Putin zabio nož u leđa Srbiji nego Srbija zabija nož u leđa Rusiji u momentu kada se ceo Zapad ustremio na nju. Prvi put u svojoj istoriji Srbija se nalazi u suprotnom taboru od Rusije

 Iz „turskog doba“ reditelj nas vodi epohom novije istorije, slobodnoumetnički birajući scene i teme. Tako, publika uživa u operskom glasu austrougarskog oficira ili saznaje o atmosferi u „madžaricinom“ lokalnom hotelu, ujedno kupleraj-krčmi predratnoj i poratnoj.

Ova vlast, naime, neprekidno živi od kampanja i kritike prethodnika – istini za volju, to su radili i oni pre njih, neprestano se vadeći na „devedesete“ i Miloševića – čak i kada radi isto, ili gore od prethodnika. Živi se od kampanje do kampanje, od obećanja do obećanja, od rekonstrukcije do rekonstrukcije.