Економија Србије више не личи ни на „једну краву коју музе цело село“, већ пре на леш краве на коме се црви отимају за последње залогаје цркотине.

Лично мислим да нисмо испунили ниједан услов за статус кандидата, али желим да добијемо позитивну оцену, јер ће то бити једна степеница мање за будућу власт на челу с напредњацима, изјавио председник СНС-а Томислав Николић.

Усмјеравање бунта и потреба за вриједносним утемељењем кроз нашу верзију „прогласа“, о чему је говорио професор Чворовић је добар пут

Када банде преузму делове државне територије, несметано се наоружане крећу и обрачунавају на улицама, потпуно је неважно шверцују ли преко границе кокаин или људе, зову ли се Пабло Ескобар, Мухамед или Јован

Проблем је у томе што изгледа само он успева да препозна и пронађе успехе његовог министарства, а већ је одавно узалудан посао озбиљно коментарисати негове небулозне изјаве.

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

Протести су такође показали да монолошке медијске представе А. Вучића у којима он бесконачно понавља већ познате и толико пута поновљене флоскуле, немају више никакав реалан утицај на нове генерације које су на транспарентима то изразила на себи својствен начин кроз паролу „СМАРАШ ВУЧИЋУ!“

Такви су наши другосрбијанци. Такви су им били и преци и идеолошки претходници. До 1948. су обожавали Стаљина. Онда Тита. Онда Стамболића. Онда Милошевића, док их није шутнуо онско снажно, да заболи. Онда Америку, са Кочом и Латинком у фусноти. Онда, рекох вам већ шта следи. Ускоро

Бриселски споразум је био родно место и тајна опстанка владе Вучића и Дачића (а врло вероватно и узрок њеног формирања). Због тог потписа је званични Београд добијао позитивне извештаје у Бриселу и Вашингтону, због тога је добијен датум за почетак преговора са ЕУ и због тога је власти гледано кроз прсте за неке „ситнице“ у медијској и правосудној сфери.

Oдбрана јавног сектора је битна не само зато што ће радници у њему имати мање плате, радити у лошијим условима или бити пребачени у приватни сектор где ће бити изложени већ надалеко чувеном третману, већ и зато што то значи поскупљење услуга јавног сектора за све остале, одлив нашег новца у приватни сектор и општи пад привредне активности.