Kada su u „Jugoimportu SDPR“ čuli da Vojska Srbije razmišlja o nabavci novih oklopnih vozila, odmah se krenulo u razvoj, bolje reći u "budženje", sopstvenog. Uzeto je osam točkova sa kamiona Fap 2226, montirani su na šasiju, ugrađen je motor i upravljački sistem, napravljena kupola sa mitraljezom, sedišta za posadu i vojnike, puškarnice i prozori za gledanje na koje su kasnije ugrađeni i brisači. Nije, međutim, bilo ni sistema za usisavanje barutnih gasova, niti hvatača čaura.

Problem, međutim leži u činjenici da opis poslova kojim se SIEPA bavi predstavlja delatnosti iz klasičnog opisa poslova bilo koje vlade u svetu, ministarstava privrede, ekonomije, turizma i sličnih te privrednih komora i turističkih organizacija za koje država već odvaja velika sredstva.

Đelić se tome suprotstavio. On se požalio da Kacin „nema uravnotežen i nepristrasan odnos prema Srbiji”. Na to je Kacin uzvratio pravom salvom ponižavajućih komentara. Optužio je Đelića, koji je potpisao SSP, da je „pokazao da ne razume proces pridruživanja”.

U datoj situaciji, za početak je dovoljno što se ova inicijativa uopšte pojavila. To je bar dokaz da u Srbiji postoji neko ko o ovim ključnim pitanjima razmišlja svojom glavom. Taj uslov uvek je u istoriji bio onaj nužan, premda ne i dovoljan, osnov za promene koje se rukovode načelom najvećeg dobra naroda

Svi moramo da shvatimo da ovo nisu demonstracije u Danskoj protiv povećanja zagađenja vazduha. Ovo su demonstracije protiv vlasti koja ima ozbiljne obrise fašizma i koja je spremna na sve.

Gubitak osnova za industrijsku proizvodnju stvara uslove za beskonačnu zaduženost i dužničko ropstvo. Obrazovana i radna snaga stvara uslove za prosperitet industrijske proizvodnje na koju može da se nadgrađuje celokupna infrastruktura društva.

 Izgleda da je taj čovek, ma šta o njemu mislili, ipak nekako nezgodan. Izgleda da je počeo da smeta. Nezgodan je, valjda, zato što mu se ne može prebaciti da je diktator, kao onom pre njega. Ne mogu mu se prebaciti ni ratni zločini. Ne može se ni kupiti, nekako je zadrt. Uhvatio se Kosova 2004, taman kad su na njega svi zaboravili.

Neka nas ubede da će ukinuti paralelni ustav, da će institucije raditi samo svoj posao, a da kritika neće biti zvata mržnjom. Tada će ih sam narod izabrati, neće im trebati ni pregovarački tutori, ni centri moći spolja i unutra. Samo, to je malo duži put ˗ ko je spreman?  

Komunikacija, dijalog i razumevanje, raspršeni su u oblake interesne društvenosti, da bi se potom transformisali u socijalnu izmaglicu u kojoj se razaznaju samo bledi nagoveštaji oblika.

Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.