Ekonomija Srbije više ne liči ni na „jednu kravu koju muze celo selo“, već pre na leš krave na kome se crvi otimaju za poslednje zalogaje crkotine.

Lično mislim da nismo ispunili nijedan uslov za status kandidata, ali želim da dobijemo pozitivnu ocenu, jer će to biti jedna stepenica manje za buduću vlast na čelu s naprednjacima, izjavio predsednik SNS-a Tomislav Nikolić.

Usmjeravanje bunta i potreba za vrijednosnim utemeljenjem kroz našu verziju „proglasa“, o čemu je govorio profesor Čvorović je dobar put

Kada bande preuzmu delove državne teritorije, nesmetano se naoružane kreću i obračunavaju na ulicama, potpuno je nevažno švercuju li preko granice kokain ili ljude, zovu li se Pablo Eskobar, Muhamed ili Jovan

Problem je u tome što izgleda samo on uspeva da prepozna i pronađe uspehe njegovog ministarstva, a već je odavno uzaludan posao ozbiljno komentarisati negove nebulozne izjave.

Samo to da kada „meka moć“ odradi dobro posao onda divizije, žrtve, patnja i pogibelji možda nisu ni potrebni. S tim da će Rusi i Srbi, kao i obično, tu mudrost naučiti na teži način – i na sopstvenoj koži.

Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realan uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU!“

Takvi su naši drugosrbijanci. Takvi su im bili i preci i ideološki prethodnici. Do 1948. su obožavali Staljina. Onda Tita. Onda Stambolića. Onda Miloševića, dok ih nije šutnuo onsko snažno, da zaboli. Onda Ameriku, sa Kočom i Latinkom u fusnoti. Onda, rekoh vam već šta sledi. Uskoro

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

Odbrana javnog sektora je bitna ne samo zato što će radnici u njemu imati manje plate, raditi u lošijim uslovima ili biti prebačeni u privatni sektor gde će biti izloženi već nadaleko čuvenom tretmanu, već i zato što to znači poskupljenje usluga javnog sektora za sve ostale, odliv našeg novca u privatni sektor i opšti pad privredne aktivnosti.