Ono što me u ovom trenutku najviše brine jeste to što je bila potrebna tako velika i tako teška artiljerija i aktiviranje gotovo svih patriotskih resursa za jedno tako malo i tako nemušto „ne“. Ali svakako je čak i takvo bledo, muljavo i nemušto „ne“ bolje od „junačke“ i brze kapitulacije koja nam se smešila.

Razlog da ti se ovako javno obratim je tvoj intervju medijima dat u Parizu u kome optužuješ Vojislava Koštunicu, mene i druge da smo krivi zbog toga što su separatisti 2008. godine proglasili nezavisnost Kosova i Metohije. Ta tvoja optužba dolazi posle naručenog pitanja novinarke „Pinka“ Gordane Uzelac. Pretpostavljam da po tebi, već za tvoje vreme vojnički poražena Srbija, morala je da uđe u rat sa NATO paktom da bi sprečila proglašenje nezavisnosti separatista. Kako si sladak majstore, ljubi te majka.

Na kraju, postoji jedna čudna činjenica da svi oni koji su za nezavisno Kosovo su po pravilu i protiv Novaka Đokovića. Ali ono što odlikuje Novaka Đokovića i što ga je napravilo velikom čovekom i teniserom jeste jak nacionalni osećaj, duboko verovanje u tradiciju i svoje korene što mu je dalo snage da postane najbolji od najboljih

Šalu na stranu, juče se pokazala naprslina u matrici, poput one u "Matriksu" kad crna maca, usled greške u programu, neprestano iz početka prelazi ulicu na istom mestu. Na tom mestu je program najranjiviji. Tu može da se očekuje da matrica počne da se urušava. Pitanje je da li je prosveta već postala svesna da je prekobrojna i da za nju nije planirano ništa osim tihog davljenja, te nema šta ni da izgubi?

No, barem za sada i barem kada je Kosovo u pitanju, srpski politički trojac vesla prilično složno i, nažalost, gotovo u potpunosti u skladu sa zadatim taktom i očekivanjima Prištine, Brisela i Vašingtona.

Nacionalno okupljanje je mnogo više od predizborne koalicije Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici, uz podršku grupe istaknutih srpskih intelektualaca na čelu sa prof. dr Ratkom Ristićem

 Sve ovo pokazuje da bosanski rajetin iz Čipulića kod Bugojna nije dorastao da vodi Srbiju koja je za vreme njegove vladavine dotakla dno u svakom smislu. Nacionalnom, ekonomskom, moralnom, kriminalnom, koruptivnom... Zato samo odlaskom sa vlasti Aleksandra Vučića Srbija može da izađe iz blata, iz brloga, iz gliba u koji ju je ovaj diktator i kriminalni vladar doveo

Ovo je univerzalna metoda kojom se služe režimski novinari i tabloidni mediji u političkoj diskvalifikaciji svakog ko pokuša da kritički dovede u pitanje epohalne rezulatate ove vlade i njenog premijera, tumačeći ovakve stavove kao poziv na ustanak.

Pobedili su Miloševićevi (i Šešeljevi) ljudi, ali koji su – gle čuda – u međuvremenu počeli da zastupaju, više-manje, Đinđićeve ideje. (Razume se, u onoj meri u kojoj se uopšte može reći da postoji tako nešto kao Đinđićevo političko zaveštanje ili politički program.)