Predsedniku Srbije smeta Rezolucija 1244 SB pa stoga u više navrata govori da ljudi ne znaju da je tumače, da ta rezolucija nije u interesu Srbije, da ta rezolucija sprečava ulazak Srbije u EU, i još puno toga. Očita je namera našeg predsednika da se odrekne južne srpske pokrajine a da ne bude izdajnik

Sklonost Hrvata ka purizmu indikacija je njihovog snažnog nacionalizma. Sklonost Srba ka antipurizmu indikacija je njihovog snažnog antinacionalizma. Purizam nije samo indikator nacionalizma, već i njegov generator. Opsesivno izbegavanje stranih reči generiše nacionalistički mentalitet.

Zapravo, imam utisak da je politička borba između vlasti i opozicije, kao i između različitih struja unutar vlasti, sve žešća, surovija i po formi dramatičnija što su stvarne razlike između njih manje i beznačajnije.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Ovakav način govora o reviziji istorije Drugog svetskog rata i tradiciji antifašizma u Srbiji u svojoj osnovi ima zaglibljenost u prevaziđeni jugoslovenski narativ iz doba postojanja SFRJ

Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.

Privatne vojske postoje vekovima. potreba plaćenika je bila posebno rasprostranjena tokom Hladnog rata, posebno u Africi, u kontekstu dekolonizacije i građanskih ratova koji su usledili

Dakle, neće biti nikakvog – bar ne direktnog – slabljenja i osipanja, a pogotovo ne nekog „sukoba“, „rascepa“ i „raskola“. To je naprosto nezamislivo u poretku kakav je Vučić uspostavio u SNS-u

Pri tome se pitanje stvarne potrebe Srbije za donošenjem takvih zakona ne postavlja. Moraju da se usvoje ne zato što Srbiji trebaju nego zato što strancima trebaju da dovrše proces kolonizacije. Drugi razlog je taj što su masno plaćeni.