Kad god ECB priskoči u pomoć, politički proces se usporava. To i jeste ona istinska tragedija rvanja evrozone sa krizom. Sada smo se ponovo našli na onoj tački na kojoj smo bili pre no što je gospodin Dragi najavio svoj OMT program.

Glasnogovornici „bespogovornog puta u EU“ nemaju mnogo osnova za svoju tvrdnju, ni ekonomskih, ni političkih, kao ni pravnih, ali su i dalje najglasniji u javnom prostoru

Osnovna svrha bojkota bila je da se onemogući režimu da prebacuje odgovornost na opoziciju za svoje postupke. I da se pošalje poruka da opoziciono nastrojeni građani neće da igraju po Vođinim pravilima. A to je upravo ono što smo dobili – parlament bez opozicije

Oni koji drugačije misle „izabrali“ su da se povuku, nakon što su obesmišljeni, ismejani, marginalizovani. Koncentracijom virtualnog kapitala, i spremnošću da u datom momentu na datom mestu svojim prilivom obesmisli sve, sprečava se svaki oblik drugačijeg promišljanja.

Nije ovo prilika za konačno, a pogotovo ne precizno svođenje računa. Ali činjenica je da kada neko od sada pomene „deset izgubljenih godina“ i „strašnu deceniju za nama“, bez dodatnih objašnjenja neće biti jasno na koju to deceniju misli. U svakom slučaju, Srbija i srpski narod su van svake sumnje izgubili obe decenije.

Evropska unija je postala i jadna i tužna, Evropska unija je postala "obična i ružna". I zato je, umesto dubljenja na glavi, mnogo poštenije i smislenije reći "zbogom žohari"!

Ta neprekidna paranoična atmosfera da predsednika mogu ubiti svaki dan, koju stvaraju mediji, a podržava i podgreva vlast i perjanice SNS, prešla je svaku podnošljivu meru. I najnovija gnusna izmišljotina da je poslanik Slaviša Ristić izneo pretnje smrću Vučiću u pismu Vladimiru Putinu spada u paranoična dela istih spin medijskih majstora, koji već godinama izmišljaju drame, atentate, zavere državne udare…

Nezaposlenost je danas naročito velika među mladima, a oni su u uzrastu koji je najkreativniji i kada znanja stečena školovanjem brzo zastarevaju i treba odmah da se realizuju u praksi, kada treba da stvore odlične radne navike, da se kao mladi samopotvrde i dobiju samopouzdanje.

Svaki predlog je manje realan nego nuklearna, ili ekološka, ili epidemiološka kataklizma. I šta onda da se priča? Ako su ljudi osuđeni na stradanje, ako je svijet toliko razoren, a ljudska duša tako iscrpljena, zašto bi se dodavale prazne riječi u carstvo gluposti osim da grohot bude još veći?

 Nema šta mnogo da se kaže pred ove izbore, izuzev da se iznese par razmišljanja o svemu što predstoji. Kao što je poznato, ja sam bio protiv bojkota, jer bojkot sam po sebi u ovim okolnostima nije mogao imati istinsku svrhu