Ono što je interesantno je da sada vidimo Rusiju, mnogo, mnogo više, pa gotovo entuzijastičnu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Dok su ranije ponekad znali reći "sve je na Srbiji" sada su mnogo jasniji u tome i ohrabruju ih "samo naprijed". Razlog za to je što pokušavaju da razviju Srbiju kao njihovog potencijalnog trojanskog konja unutar EU, politički, ali i ekonomski

Kako obično imaginacija počinje, bila jednom jedna banka... Od građana je prikupila milijardu evra štednje. Na štednju je plaćala pasivnu kamatu građanima od 5% na godišnjem nivou. U apsolutnom iznosu, to je 50 miliona evra.

Objašnjavanje i razumevanje ekonomskog uspeha Kine utiče i na druge zemlje. Jednodimenzionalno tumačenje Vašingtonskog konsenzusa primenjeno na kinesko iskustvo, odnosno usvajanje pojednostavljenog, a ponekad čak i dogmatičnog narativa kojim se tumači sto godina razvoja Kine koji se favorizuje u delu intelektualne javnosti, ako bude prihvaćeno, verovatno će imati štetne posledice po globalni razvoj.

Nego, Aleksandre, da te zamolim i ja nešto. A znam da si „slab“ na narod i da ti je posebno stalo do penzionera i našeg glasa... Ali, omogući nama koje si za naše dobro stavio u kućni pritvor, da nekako, makar preko veze (a Ti sve možeš), dobijemo status kućnog ljubimca

Da li to što je Nozikov obućar dobar i ima pravo da brže napreduje znači da je DOS-ovu privatizaciju trebalo podržati? Ne znači. I gde je onda poentilizam? U jeziku i odnosu prema jeziku, u logici i odnosu prema pojmu i stvarnosti.

Teško je zamisliti upečatljiviju demonstraciju moći ekonomskih sankcija nego što je to trenutno slučaj u „obračunu“ Zapada sa Moskvom

Ove i druge primere neustavnosti sa kojima živimo treba gledati upravo u duhu strukovno-političke parole da je u borbi sa bolešću život najvažniji. Jer u danu posle, kada sve ovo prođe, ako prava i slobode ostanu gažene život je zapravo izgubio. Sa ovakvom pravnom praksom se ne sme nastaviti. 

Za Igora Marojevića je vrhunac njegovog čitanja u novom kontekstu Njegoša svođenje najvećeg srpskog pesnika na socijalno-operacionalizovanog klasika, svojevrsnu zbirku poslovica, odnosno „našu“ kreativno patrijarhalnu preteču priručnika za svakodnevicu kakav je „Put kojim se ređe ide“ Skota Peka.

Prividno ljutite izjave muftije Zukorlića u funkciji su, s jedne strane, da se „Vlasi ne dosete“, a sa druge izraz borbe za prestiž unutar bošnjačkog političkog tabora, a njegova „ogorčenost“ može dobro doći i vlastima da predstave kako je reč o „izbalansiranom dokumentu“.

Zato je knez namesnik, po diktatu Britanaca, mandat za formiranje nove vlade poverio jednom od dotadašnjih Stojadinovićevih skutonoša, Cvetkoviću, sa zadatkom da "reši hrvatsko pitanje"! A ovaj ga je "opravio" tako što je sa Mačekom potpisao sporazum o formiranju, skoro pa nezavisne, Banovine (Velike) Hrvatske, iz koje će se, godinu i po docnije, poroditi "Nezavisna Država Hrvatska"