Велики преокрет донео је Уговор из Мастрихта 1992. када је створена Европска унија и њена институционална струкутра која, уз измене које су доносили доцнији уговори, постоји и данас.  То  је “трећа Европа”.

Потребно је развити широку дебату о томе да  ли се и како, у Србији може остварити концепт народног суверенитета. Идеја о томе да ЕУ нема алтернативу је дискредитована због кризе која у њој влада и нема изгледа да буде превазиђена. Кејнзијански концепт суверенитета може бити остварен само на довољно великом простору на коме постоји економија обима

 Постоји могућност да Кина победи Америку на искуство. Међутим, знамо да је искуство светиљка која обасјава само пређени пут. Зато у прогнозама треба бити опрезан јер када долази до тектонских поремећаја и наглих геополитичких ерупција, у пепелу се гуше и велики и мали.

И док је финансијска криза из 2008, као скоро и све пре, била криза тражње, дотле је криза убрзана вирусом много више од тога. То је комбинована криза. Криза понуде и криза потражње. Велики делови развијених привреда су се успорили, посебно сектор услуга. То се дешава само у ратним временима

Људи носе маске и држе дистанцу, оног ко не носи маску у пролазу опсују. Реч је о социјалној стигми, али и друштвеној одговорности

Британија је борби против коронавируса иницијално приступила знатно умереније него друге европске земље. Пошто је број оболелих почео муњевито да расте а из Италије и Шпаније су стизале слике о последицама, власти су крајем марта предузеле знатно стриктније мере

 Пандемија короне ће проћи, као и многе друге епидемије пре ње, али да ли је живот „ропства у миру“ вредан живљења, то је дилема о којој треба да размишљамо

Србија се са пандемијом суочила са разореном државом, здравственим системом који је одавно  пред колапсом и друштвом које је декласирано наглом променом. То су резултати неолибералне транзиције. Корона вирус опомиње да је неопходна промена система. Уколико до ње не дође, умираћемо, као домороци, поред реке пуне рибе.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

 Негде око подне по локалном времену, 31. децембра 1999, московска телевизија објавила је сензационалну вест да је Борис Николајевич Јељцин поднео оставку. Била је то прва и чинило ми се доста нејасна информација