Међународни положај Србије између западног "загрљаја" и кинеског "полузагрљаја"

Србија у промењеним околностима

У претходном тексту описан је међународни контекст у коме треба посматрати позицију Србије. У економском, политичком и војном погледу она је и даље, без обзира на значање геополитичке промене у свету, у чврстом западном загрљају. Удео западног капитала у привреди Србије далеко је изнад оног из Кине. Исти однос је и кад је у питању јавни дуг. Србија се граничи са државама које су или чланице НАТО или су под потпуном западном контролом. Најзад, и страна бесповратна помоћ која је у Србију стигла у последње две деценије углавном је, према званичним подацима, долазила из ЕУ (3,5 милијарде евра) и САД (1 милијарду долара). Њу, наравно, прати и политички утицај. Иако појачано присуство Кине на Балкану није у суштини променило позицију Србије, делимично је поправљена њена преговарачка позција према ЕУ. Треба подсетити на једну занимљиву анегдоту из деведесетих. Када је Милошевић тада затражио од кинеских руководилаца да више помогну Србији, они су му, према сведочењу Ивице Дачића одговорили кинеском пословицом: ”Далека вода ватру не гаси”. Данас је Кина ближа Балкану. Капитал својом динамиком поништава и преобликује простор.

Успоравање процеса придруживања западноблаксникх држава ЕУ оставило је празан простор на коме Кина покушава да повећа свој утицај. Унија отеже са проширивањем због страха да би тако могла да увезе блаканске сукобе и да постане још компликованија за управљање.

Кинеске инвестиције не доносе Србији трансфер технологије, а на градњи инфраструктуре и фабрика ангажован је велики број кинеских радника

Кинеско ангажовању на Балкану економски је мотивисано. Компаније из Кине организују производњу у Србији како би робу продавале на тржишту ЕУ. Аутомобилске гуме које ће производити Линглонг у Зрењанину куповаће европска аутомобилска индустрија. Да би тржише ЕУ било отоворено, нужно је одржавање добрих међусобних политичких односа. Кина извози у Србију своју прљаву технологију и подржава ауторитарну власт Алекснадра Вучића. За њу је важан критични географски положај Србије као копче према Централној Европи. Кинеске инвестиције не доносе Србији трансфер технологије, а на градњи инфраструктуре и фабрика ангажован је велики број кинеских радника. Кина настоји да уђе на тржиште ЕУ преко инвестирања на периферним европским тржиштима. Она није заинтересовна да се сукобљава са Унијом, већ да јој буде партнер на Балкану.

Економиста Алберт Хиршман, анализирајући трговинску стратегију Немачке у првој половини дведесетог века, уочио је да је у међународној трговини она настојала не само да оствари економску добит, већ и да стекне политичку и војну моћ. Роберт Аткинсон сматра да слично данас поступа и Кина. Она, чак и кад су јаке економије у питању, чини напоре да их учини зависним од свог извоза, да тако ослаби њихове привредне капаците и подреди их потребама своје економије. Кина најпре, тобоже из несебичних разлога, додељује помоћ. Потом следе кредити под неповољним условима, ангажовање кинеских предузећа у градњи инфраструктуре и сл. Кад нападнута земља не буде у стању да отплаћује кредите остаће без вредне имовине, а кински политички утицај у њој ће расти. У овакву кинески замку већ су упале Црна Гора и Северна Македонија. И западне компаније и финансијске институције користе енормно штампање новца да би, фактички бесплатно, преузели власништво над привреднм и природним богатствима зависних земаља.

Прошле године режимска пропаганда у Србији величала је на сва звона кинеске донације у медицинској опреми. Испоставило се да су кинеске вакцине против вируса ковид-19 сумњиве ефикасности. Потом је Вучић најавио мегаломанске инфраструктурне пројекте који ће бити финансирани кинеским кредитима. Уколико се његова обећања остваре, главни “инфраструктурни” подухват у нашој земљи наредних година вероватно ће бити пут у дужничко ропстрво. Процењује се да ће јавни дуг Србије до краја ове године достићи тридесет милијарди евра. Градња често непотребне инфраструктуре задуженост ће повећати, а Србија ће постати зависна од свих великих центара акумулације капитала. Такав сценарио представља праву националну катастрофу.

Кинеска спољна политика вођена је капиталистичким и националним интересима, исто као када су у питању западне државе. Она следи Конфучија исто колико и западне демократије Кантов концепт вечног мира. Кина није држава која промовише промену друштвених односа у свету, као што је некад чинио СССР. Она је данас капиталистичка сила којој одговара статус кво. Кинеска спољна политика је глобалистичка и не почива на пролетерском интернационализму. Она одавно није антиимперијалистичка. Дакле, Кина је данас конзервативна сила у међународним односима. Евентуални већи конфликт између ње и САД биће конфликт двеју конкурентских капиталистичких држава, а не сукоб ауторитарног система против демократије (неидеолошки мултилатерализам). Кина ће подржавати развој неразвијених земаља само ако је то у њеном националном интересу.

Најважније одлуке којима се уобличава економски и политички систем у Србији доносе се од стране великих сила. Србија је полуколонија, државе којима смо подређени контролишу политичке процесе у нашој земљи

Најважније одлуке којима се уобличава економски и политички систем у Србији доносе се од стране великих сила. Србија је полуколонија, државе којима смо подређени контролишу политичке процесе у нашој земљи. Главни унутрашњи политички догађаји у Србији 2021. су преузимање председничке функције у САД од стране Бајдена и парламентарни избори у Немачкој, који ће бити одржани у септембру. Како ови догађаји утичу на положај наше земље?

Бајденова администрација следи агресиван спољнополитички курс. Заоштравање односа са Русијом већ је почело. Супортстављање кинеском утицја на Балкану је врло вероватно. Извесно је да ће Бајден, за разлику од Трампа, уложити велике напоре да реинтегрише евроатлански блок, како би се удруженим снагама супротставио Кини и Русији.

Познаваоци прилика сматрају да у Немачкој после избора неће доћи до великих промена. Зелени и СПД у влади биће ближи САД, ЦДУ/ЦСУ биће отворенији према Русији. Социолог Волфганг Штрек закључује "Центрисм üбер аллес?" Ко год да буде немачки канцелар, он ће у Србији тражити новог Недића. Немачкој Србија треба као анекс њене привреде. Она, ЕУ и САД не подржавају, већ сузбијају демократију и економски развој у нашој земљи. Своје циљеве могу остварити само преко ауторитарног режима, спремног на колаборацију. Наравно, исти је случај и са Кином.

Све у свему, међународни положај Србије неће се битно променити, а притисак за признање Косова биће појачан. Русија нема ни издалека утицај на Балкану какав јој се на Западу приписује. Јоханес Хан је 2019. приметио да је ЕУ преценила Русију, а подценила Кину. То је свакако тачно. Тексас има моћнију економију од Русије. Једина полуга преко које она може да утиче на збивања у овом делу Европе је извоз енергената. Томе треба додати и русофилски став у добором делу јавности у Србији. Али, ништа више од тога. Сматра се да Русија нема амбицију да балканским државама понуди неку алтернативу за чланство у ЕУ. Важно јој је да Србија не постане чланица НАТО.

Иако је Кина данас присутнија на Балкану него протходних деценија то, ипак, није довело до равнотеже моћи између великих сила на нашем простору која би отворила развојне перспективе за Србију. Напротив, само је повећан број моћних држава којима морамо да плаћамо данак.

Ако се сукобе на Балкану САД и Кина, Вучић неће моћи да подржи обе, као што је до сада чинио. Велики проблем за опозицију је што до сада није имала спољнополитички ослонац. Неке странке инсистирају на питању Косова како би добиле подршку Русије, као заступнице њених интереса. Уколико се Кина и САД буду конфронтирале на Балкану у Србији може доћи ће до политичке плурализације. Вучићеви противници моћи ће да се поставе као заступници оне светске силе која му није наклоњена. На жалост, у полуколонијалним државама нема много аутономних политичких актера.

Оријентација Србије ка Кини није Вучићева промишљена геополитичка оријентација. Она је делимично његов покушај да одуговлачи извршавање обавеза према западним силама, које су га и довеле на власт да би призно Косово, истерао Русију са Балкана и помогао им у контроли Републике Српске

Оријентација Србије ка Кини није Вучићева промишљена геополитичка оријентација. Она је делимично његов покушај да одуговлачи извршавање обавеза према западним силама, које су га и довеле на власт да би призно Косово, истерао Русију са Балкана и помогао им у контроли Републике Српске. Најзад, кинеске инвестиције отварају више могућности за корупцију него кад су у питању западне. Мада, наравно, не треба потценити обим корупције који постоји на Западу. Изгледа да Србија служи као праоница новца и западним комапнијама.

Вучићева економска и спољна политика базирана је на ерозији економског и националног суверенитета. Циљ је претварање Србије у полуколонијални екстратериторијални посед страног крупног капитала. Друштво је већ исцпљно и онеспособљено да се брани од напредњачке агресије.

Геополитика дефинише где си и шта можеш да урадиш. Србија је и даље у западном загрљају. Њена еманципација је могућа само уколико настане масовни светски покрет против глобализованог капитализма.

Видети још:

Промена односа моћи у свету - успон Кине и западни одговор

(Аутор је политиколог из Зрењанина)