Техеран је тешко оптерећен војном подршком Дамаску, док је пад цена нафте осиромашио обе земље, стварајући велик буџетски дефицит, што ограничава капацитет да се поднесе један конфликт широког опсега и дугог трајања.

Раст и развој "Исламске државе", терористичке структуре која је присутна у неколико држава, имајући ,,државност” само на речима, сведочи о томе да у овом делу прогнозе ЦИА није погрешила. 

Наизглед сасвим парадоксално, управо систем „либералне демократије“ у најрелевантнијим теоријским и политичким оквирима укинуо је и суверенитет и демократију кроз деструктивно деловање транснационалних структура капитала.

На основу података размењених првог октобра 2014.г. између Москве и Вашингтона, Русија има 1643 стратешке нуклеарне бојеве главе, док САД имају 1642. Разлика у броју је занемарљива али руске стратешке снаге имају експлозивни капацитет који је десет пута већи од онога са чиме располажу САД.

Као неке од алтернатива, турски медији „Todays Zaman” и „Turkish weekly” наводе земље афричког континента, између осталог Камерун и Нигерију које су заинтересоване за пласман турског текстила на својим тржиштима.

Какве су последице прикључења Црне Горе у НАТО? Пре свега, то је допунска гаранција ступања у ЕУ. Акциони план припреме за чланство у НАТО, не предвиђа само примену војних већ и политичко-економских реформи, које одговарају стандардима ЕУ.

Избегличка криза је заоштрила сва питања преношења овлашћења националних држава на наднационална тела и то са јасном тенденцијом враћања битних овлашћења на ниво националне државе. У тим процесима јачају све евроскептичне политичке групације.

Вашингтон није противник тероризма. Вашингтон већ дуго година наменски креира тероризам. Тероризам је оружје које Вашингтон намерава да употреби у циљу дестабилизације Русије и Кине тако што би га извезао муслиманским становницима ових земаља.

У марту 2006. године председник Путин је потписао промене закона „ О војној обавези и војној служби“ у вези са скраћењем војног рока са 24 на 12 месеци. Примена дванаестомесечног служења војног рока је планирана  од  1. јануара 2008. године.

Међутим, авиони, као и дронови, сами по себи нису довољни да се порази непријатељ као што је Исламска држава, и рат у Сирији је то демонстрирао. Потребна је једна савезничка сила која је поуздана на терену, и која би била подржана са висине ваздушном офанзивом.