Само дан после великог Фидела, преселио се у вечност и Велко Влканов, можда данас највећи пријатељ Србије у братској православној Бугарској, настављач Георги Димитрова, „један од последњих идеалиста у политици“, како је јавио бугарски „Блиц“

Трампова победа на изборима сведочи о томе да такве снаге и погледи у Америци постоје, и схватају да би продужење ранијег „неоконзервативног“ правца Беле куће за још четири године значило катастрофу и за цео свет, и за САД

Поновно освајање Мосула не представља одлучујући догађај, нити за окончање радикалног тероризма исламског порекла, нити за будући геополитички поредак региона. У овом чланку биће истражено како ће пораз Исламске државе да утиче на њене односе са ривалском терористичком организацијом – Ал Каидом – која је опрезно остала у тајности, организована у ћелије и заштићена својим ширењем у регионалне мреже, зароњеним у народ.

 За Србију је од највеће важности то што Кина партнере не условљава политички, већ инсистира искључиво на обострано корисној сарадњи. Стога не чуди што се Београд у формату 16+1 осећа комотно. Иако не спада међу највеће земље централне и источне Европе, Србија је један од лидера у сарадњи ових земаља са Кином.

До доласка Русије, без обзира на то што је овде деловала тзв. америчка коалиција чије акције делују илузорно, ништа није било урађено. Исламска држава и Ал Нусра су напредовали, имали су велики број бораца. Поред тога, врбовање терориста се само појачавало.

Према оценама стручњака, „Панцир“ је фактички систем средњег радијуса дејства – домет паљбе од 20 километара, омогућава му да у Сирији успешно замени застареле ракетне системе С-125 совјетске производње. Са слањем у Сирију још десет система, а такође и допунских радарских станица и командних места, могућности снага ПВО очигледно ће порасти.

 Било како било, свидело се то некоме или не, Немачка је данас економски, политички и свакакав други гигант; "прва виолина" Европе и једна од првих у свету. Њен глас и њен утицај, њена снага и њена моћ, чују се и осећају не само у Европској унији него и широм Европе и света. У неким доменима то, нажалост, није  у најпозитивнијем смислу али, како изрека каже - сила Бога не моли.

 Пентагон је својим акцијама фактички покривао позиције терориста Исламске државе, против којих су се бориле јединице Дамаска и Ваздушно-космичких снага Русије. Министарство иностраних послова Русије, као један од  „оператора“ примирја, било је принуђено да прецизира, да током женевских консултација „није било чак ни наговештаја о плановима спровођења операција у том региону“

 Одакле долази опасност јасно је чак и детету- од САД, од Запада, од њихових послушних марионета из Исламске државе и других вехабијских структура, од Сорошових невладиних организација и, пре свега,  од мреже агената страног утицаја, од пете и посебно  шесте колоне које изнутра спроводе непријатељску политику према држави.

Ствар је да се овде више нико не заљубљује, или скоро нико. То није само италијански проблем, већ проблем целог Запада. Ту пара има све више, али деце све мање.