Да нису били и остали њени лоши ђаци, одговор на то питање лако би нашли у “учитељици живота”,. За мање од 25 година, током два светска рата и једне интервенције 1918-20. године, западне силе су три пута напале Русију године и проузроковале око 40 милиона жртава.

Улогу Вуковара преузео је Славјанск, а уместо разједињене, коматозне заједничке команде ЈНА, чије је недостатке компензовало присуство партијски обојених паравојски и самозваних гарди, у Украјини имамо тешко наоружане припаднике десничарских група и националистичког „Правог сектора“ који надопуњују неспособност дејства разједињене регуларне украјинске армије.

Немце је затим изненадила још једна непријатност. Ако су дотле и мислили да живе у независној држави, морали су да се разочарају и схвате да и њихова самосталност има извесне границе. Да и она мора да се подудара са националним интересима Сједињених Америчких Држава.

Очување територијалног интегритета је универзалан принцип и он би требало да важи за све чланице међународне заједнице. Недопустиво је да се тај принцип примењује према произвољним критеријумима великих и моћних; у једном случају то је закон, у другом- необавезна играрија.

Лидер украјинског друштвеног покрета „Југоисток“ Олег Царев тврди да је у злочину страдало више од сто људи, што далеко премашује цифре од првобитних 38 или 40 особа како су известили разни медији. Царев сматра да власти у Украјини чине све да сакрију трагове свог злочина.

Ја сам противник Европске уније, јер се ради организацији која гуши и узима независност држава које су њене чланице. Горе од тога, ЕУ свима намеће своју глобалистичку идеологију коју назива напредном, а заправо њоме уништава човека, здраве вредности и оне друштвене норме које су у прошлости представљале гаранцију нормалног живота.

„Већина Немаца жели да разуме руску страну ствари“, каже Јерг Баберовски, истакнути професор источноевропске историје на Берлинском Хумболдт Универзитету. Историчар Штефан Плагенборг са универзитета Рур у Бохуму описао је сентименталан однос између Немаца и Руса као „неизмерну љубав“. Али како ова веза још увек постоји после два светска рата?

Готово је сигурно да евроатланска дружина неће одустати од своје политке према Украјини. Много је уложено труда и капацитета да би се одустало. Неће се одрећи Украјине као полигона за рушење нарастајуће руске моћи. Вашингтон и Брисел уједињени су у својим ставовима према украјинској кризи.

Места стварне политичке моћи новог века могуће је сагледати кроз три директна контрапримера. Тако рецимо, за разлику од америчке јавности, немачка јавност већински се противи санкцијама Русији, и разлог за то не почива искључиво у економској вези две земље, већ проистиче и из сложенијег процеса друштвених трансформација у Европи.

Ал Маликија савезници у Техерану и Вашингтону гурају у самоубиство, док је он сам немоћан да оствари оно што жели, јер је овај рат запалио устанке у многим ирачким градовима.