Западни партнери су ,,прешли црту’’, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а главни носиоци преврата у Украјини су националисти, русофоби и екстремисти који сада одређују живот у тој земљи.

Да ли се нешто позитивно може научити из либијског искуства? Захтеви за грађанским, политичким и економским правима, који су били у фокусу арапског пролећа, не значе ништа без националне државе која ће их гарантовати, у супротном националисти ће се наћи у држави секташког, регионалног и етничког феуда.

Али изнад и пре свега потребно је разумети структуру догађања у Кијеву и далекосежне последице које произилазе из чињенице да је гола сила узурпирала власт – и да је ту понајмање реч о аутентичном догађању народа.

Уочи референдума, огласио се нови лидер на Криму Сергеј Аксјонов који каже да после референдума на полуострву неће бити никакве реприватизације. Ако се бирачи изјасне за припајање Русији, сваки грађанин ће сам одлучивати да ли ће задрзати украјински или тражити руски пасош. 

Русија то ни у ком случају не би смела да дозволи јер би размештање система против ракетне одбране и лоцирање база ратног ваздухопловства у Украјини на најдиректнији начин угрозило руску безбедност.

Неки грађани Русије опраштају Вашингтону антируску реторику тумачећи је као последицу старих стереотипа из времена хладног рата, каже Робертс. Он истиче да је Вашингтон усмерен ка Русији, да је Русија на удару и уколико грађани Русије то не схвате, отићи ће у историју.

Руси и Кинези се све успешније одупиру доминацији и контроли Англосаксонаца. То постаје проблем запада. Јер Англосаксонцима полако нестају опције и економски утицај. У старо доба, када је још постојао Совјетски Савез, имали су велику предност,могли су да сами себе успјешно приказују као примјер слободе, правде и просперитета.

Владајућа Партија региона све више прераста у оно што она заправо и јесте, најјача странка у земљи, чију базу чини проруски део становништва, апсолутно већински у југоисточној половини земље. Од ње отпадају и све више ће отпадати каријеристи и они који су у њу ушли задњих година из профитерских разлога вршења власти.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.

Владимир Путин сигурно неће пасивно посматрати како на изборима губи Јанукович. Москва ће морати виртуозном дипломатијом, као и у случају Сирије, да се довија како би спречила горенаведене сценарије, јер она није Србија и њена геостратешка важност за Русију је далеко већа.