Ако би Американци и Европљани признали опозициону алијансу као легитимног представника сиријског народа, могли би да јој пруже одређену војну помоћ и без резолуције УН. Турска и Катар би могли да обезбеде успоставу зоне забране летова изнад Сирије, а можда и да предузму неку другу, конкретнију акцију.

Да, истина је да је Хамас непријатељски настројен према Израелу и да је његова повеља антисемитска. Истина је, такође, да су његови лидери изразили интерес за дуго уговарано примирје -концесију коју су многи посматрачи видели као прелудијум за прихватање успоставе две државе као начина разрешења спора.

Држава Сирија, њен политички и војно-безбедности апарат ће настављати своје мини блиц-ратне операције, без обазирања на “колатералне штете“. На супротној страни, “побуњенички“ команданти ће своје наде полагати у свој нови Врховни војни савет.

Московски медији јављају да је доношење закона наишло на критику у Америци, а посебно код људи који намеравају или су већ у преговорима око усвајања руске деце. У Америци оцењују да су тиме кажњени не амерички грађани него руска деца.

Наводно незадовољни лево оријентисаном економском политиком председника Обаме и превеликим уплитањем федералне владе у унутрашњу политику грађани Тексаса су почели масовно да изражавају незадовољство.

Ово није први пут да се банкари због сличних прекршаја кажњавају озбиљним новчаним казнама, и последњих година је већ извршен низ поравнања вредних стотине милиона долара са великим светским банкама, које су почеле да се жале на превисоке казне.

У питању је свргавање диктатора, који се ни у ком случају не може сматрати најгорим на Блиском истоку – како Лакер духовито запажа Ал Џазира никако не би нападала најсуровије блискоисточне диктатуре.

Са дужничком кризом, распадом заједничке валуте, земље чланице које су на ивици стечаја, плановима за штедњу и астрономској незапослености, ЕУ је у 2012. години нема више аргумената да „заведе“ Швајцарску.

Данас имамо потпуну неконтролисаност многих процеса и потпуну неодговорност. Створен је систем не само корупције, већ и систем тоталног неиспуњавања закона, наредби, инструкција. Закон постоји, али се он неизвршава или се извршава наопако, све зависи од суме мита.

Ова истраживања, са једне стране, дакле, упућују да Унија више не само да нема јавни имиџ алтернативног, авангардног и/или прогресивног пројекта, већ се појављује као застарели лик једне концепције коју је нови век у различитим аспектима у највећој мери превазишао.