Јордан би могао постати следећа мета "Исламске државе Ирака и Леванта"

(Стратфор, 17. 6. 2014)

"Исламска држава Ирака и Леванта", одржавана најновијим успесима у Ираку, жели да прошири свој регионални утицај. Извештаји који говоре да је Ирак повукао своје снаге из западних градова који су близу границе са Јорданом дуге 180 километара оставили су Аман да се осећа рањиво и Хашемитску краљевину сигурном метом интереса за покрет џихадиста. Све је то утицало да се премести додатно безбедносно особље дуж границе.

Међутим, заузимање Јордана би било тешко за Исламску државу Ирака и Леванта. Покрет има могућност да изведе терористичке нападе у земљи, али значајна ограничења ће га спречити да оперише на нивоима који су виђени у Ираку и Сирији.

Издање Јордан тајмса од 15. јуна извештава да је Аман ојачао безбедност дуж границе са Ираком услед страха да се "Исламска држава Ирака и Леванта" приближава краљевини. Цитирајући неименоване исламске изворе, извештај додаје да је џихадистичка група успоставила подржницу унутар краљевства као део својих планова да се створи регионални емират. 

Покушаји милитантне групе да се прошири на Јордан следе регионалну геополитичку логику. Након што се пробила у Ирак и пошто већ контролише значајне делове сиријске територије, џихадистичка група може покушати да се пробије у Хашемитску краљевину из два правца. Јордан је једини отворени пут који је доступан "Исламској држави Ирака и Леванта". Покрет не може да се пробије ка северу због Турске нити може да се пробије југозападно у Либан. Чак и у Јордану покрет се суочава са озбиљним изазовима.

За почетак, јордански режим је далеко стабилнији него што су то режими у Ираку и Сирији, и јорданске снаге безбедности су се показале прилично ефикасним. Осим тога, Јордан има снажну подршку Сједињених Држава и Саудијске Арабије, нарочито након што је краљевина постала критична земља за подршку сиријским побуњеницима. Вашингтон и Ријад могу да прошире финансијску, обавештајну и војну помоћ Аману. Али Јордан је такође кључно уточиште за побуњенике и ово помаже "Исламској држави Ирака и Леванта" да оствари своје циљеве.

У Јордану су салафити и џихадисти дуго имали своје значајно присуство. Од почетка грађанског рата у Сирији џихадисти су се често кретали дуж јорданско-сиријске границе. Аман је покушавао да спречи овај погранични промет, али га није зауставио.

Јордан је родна земља Абу Мусаба ал-Заркавија, убијеног оснивача организације, која је касније постала "Исламска држава Ирака и Леванта". Међутим, у краљевини џихадистичким струјама тренутно доминирају силе које су против покрета и које су савезници Ал-каиде и њеног сиријског савезника Џабата ал-Нусрија. Иако "Исламска држава Ирака и Леванта" има своје симпатизере у Јордану, најпознатија џихадистичка идеологија у земљи – људи попут Абу Мухамеда ал-Мадишија и Абу Катада - критиковали су покрет, посебно његов револт против Ал-Каиде, што је створило раздор у џихадистичкој субординацији у Сирији.

Џихадистички противници "Исламске државе Ирака и Леванта" су ужаснути оним што виде као маневар високог ризика, као што је масовно убијање шиита, инсистирање на наметању строгих исламских закона у областима под њиховом контролом и акције које ризикују отуђивање локалног становништва у датој земљи.

У септембру вођа Ал-каиде Ајман ал-Завахири прогласио је смернице које се специјално односе на то питање, позивајући џихадистичке борце да се уздрже од формирања секти које се међусобно боре, као што су шиа, исмаилис, кадианис и суфис, осим уколико елементи тих секти не започну борбу. Он је слично томе позвао на немешање са хришћанским, ситским и хиндуистичким заједницама које живе у муслиманским земљама. Такође, он је наредио џихадистима да не циљају жене и децу који нису борци или муслимане и да не убијају, киднапују или уништавају њихово власништво.

"Исламска држава Ирака и Леванта" је отворено одбацила овај позив. Ова група, претходник покрета Ал-каиде у Ираку, упркос неслагањима са џихадистима који су базирани у Јордану, успела је да изведе нападе у земљи, укључујући бомбаше самоубице 2005. који су напали три западна хотела у Аману, и извршила атентат на дипломату Сједињених Држава Лоренса Фолија 2002. год. Сада када су се могућности покрета драматично повећале, она сигурно може извести нападе у краљевству уколико то одлучи. "Исламска држава Ирака и Леванта" мораће да процени своје тренутне позиције, посебно у светлу пробијања у Ираку, и да одлучи да ли је у њеном интересу да брзо отпочне операције у Јордану, или треба да чека док се не консолидује у Ираку и преброди контраофанзиву шиита и Курда тамо.  

"Исламска држава Ирака и Леванта" сигурно неће желети да отуђи много својих ирачко-сунитских партнера који имају уточиште у Јордану. Сунитске племенске снаге у Ираку би преферирале да се покрет фокусира на ту земљу и да се уздржи од било какве акције у Јордану која би изазвала јаку реакцију Амана. Није јасно шта ће Исламска држава Ирака и Леванта предузети. Кључна ствар коју треба имати на уму је да док она може да изведе терористичке нападе у Јордану, постоји превише препрека за покрет да дела у Јордану као што је у Сирији и Ираку.

Превео са енглеског: Владимир Јевтић