Да ли се Украјина опет окреће Западу?

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров није недавно приликом посете Украјини успео да увери свог украјинског колегу Леонида Кожару у перспективе Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана, а јасан сигнал сметњи на линији Москва-Кијев било је изненадно отказивање посете председника Јануковича Русији.  Подељена Украјина настојала је да одложи одговор на питање да ли се придружити Царинској унији са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Одлука ће међутим морати да буде донесена у овој години, а иако упућенији тврде да влада у Кијеву још није донела коначан одговор, неке индиције говоре да се Украјина поново везује за ЕУ.

Очекивало се да ће украјински председник за време посете Москви 18. децембра 2012. потписати низ докумената, али је она отказана само неколико сати пре предвиђеног полетања Јануковичевог авиона. Узрок за то је најверовантије понуда друге стране, односно телефонски разговор Јануковича са председником Европске комисије Жозе Мануелом Барозом, када је Јануковичу, како наводи Кијев пост, саопштено да има шансу да ове године потпише Споразум о придруживању, замрзнут 2011.

Разговор обављен на Барозову иницијативу резултирао је и заказивањем самита ЕУ-Украјина за 25. фебруар, на коме ће се расправљати о међусобној сарадњи, а да Кијев поново окреће главу ка Бриселу, потврдила је и недавна прослава Дана јединства и слободе у Кијеву, на којој је председник Виктор Јанукович нагласио да „Украјина чврсто корача путем демократских реформи са циљем да уђе у породицу европских народа". Јанукович је том приликом истакао и „да је европски избор избор демократских вредности, економске слободе и социјалних стандарда“,а да ће Украјина ићи својим путем и доследно бранити своје интересе, одржавајући „добре и братске“ односе са суседним земљама.

Иако је Русија настојала да искористи застој у односима између Кијева и Брисела да би охрабрила Украјину да приступи Царинској унији, по свему судећи је у Кијеву преовладала тежња да се потпише Споразум о придруживању са ЕУ, који предвиђа укидање виза и стварање зоне слободне трговине, и који уједно значи и почетак припрема земље за будуће чланство у ЕУ.  Шеф мисије ЕУ у Украјини Јан Томбински најавио је да би споразум могао бити потписан на самиту Источног партнерства у новембру 2013, али под условом да се дотле изврше „неопходне реформе“. Критике ЕУ тичу се, поред случаја Јулије Тимошенко,  селективне правде, политичке репресије и недостатка слободних и фер избора, а украјинска влада сада саопштава да је спремна да изврши оно што је потребно да би добила споразум. Из владе су најавили и „акциони план“, који ће добити највиши приоритет, премда  поједини експерти сумњају у способност власти да изврши неопходне реформе.

Упркос оштрим критикама Украјине, које су прерасле и у негативну кампању, Европска унија је Украјини ипак отшкринула своја врата, и наговестила да ће за потписивање споразума чак бити спремна да толерише неиспуњење свих захтева. Узрок европске дарежљивости није наравно алтруизам и жеља за проширењем Уније, која је ионако у великој кризи, већ како наводи Кијев пост, то што су многи европски политичари престрашени могућношћу да Украјина уђе у Царинску унију са Русијом и тиме ступи на пут евроазијских интеграција.

Европски политичари су зато покушали да заузму флексибилнији став и дали Украјини шансу да потпише овај споразум, који ће међутим почети да важи тек кад га ратификују све државе чланице Уније.  Обећањем и евентуалним потписивањем споразума Европска унија зато неће превише дати, док ће заузврат привући Украјину на своју страну а Русији много отежати планове о интеграцији постсовјетског простора. 

У Украјини се водила дебата и о прикључењу Царинском савезу, а припрећено је и да Украјина може да му приступи  уколико не добије Споразум о придруживању са ЕУ.  Као одговор, у децембру прошле године издато је саопштење Европске комисије, у коме се наводи да Украјина не може да приступи Царинској унији а да истовремено  потпише споразум о придруживању са ЕУ. „На Украјини је да одлучи којим путем ће ићи, знајући да се Царинска унија и споразум са ЕУ међусобно искључују“, саопштено је из ЕК.    

Украјинска влада саопштава да је спремна да испуни европску агенду, а поједини експерти сматрају да је на то утицао и интерес украјинских олигарха, којима не одговара приближавање Русији. Поједини прозападни аналитичари сматрају, како наводи Дојче веле, да је Јануковичева власт неспособна за реформе, и да чак неће бити значајнијих помака на линији Украјина-Русија-ЕУ, а да ће Украјина и даље балансирати између Русије и ЕУ. Ипак, највећи проблем за Украјину је чини се врло оштра подељеност грађана. Према једном недавном истраживању, 45% Украјинаца жели ЕУ, док 40% жели чланство у Царинској унији. У таквом односу снага, ниједна одлука Кијева не изгледа  коначна.