Само неколико дана сукоба на Блиском истоку, поново у његовом епицентру, израелско-арапском конфликту, трагични биланси и неочекивани обрти су скренули пажњу свјетске јавности, стављајући у други план рат у Украјини.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

Веома различити одговори Кине и САД на рат у Украјини указују на разлике у размишљањима Пекинга и Вашингтона. Кинеску перспективу деле многе земље, посебно на „Глобалном југу“, које не верују у тврдње Запада да подржава поредак заснован на правилима и које сматрају да Бела кућа селективно примењујесвоје норме (напад на Ирак 2003. је добар пример)

Садашње и будуће чланице БРИКС-а имају једну заједничку ствар: одбацују право Сједињених Држава и Европске уније да намећу ограничења спољној политици и економским активностима других земаља. У том простору БРИКС-а, који може да се развије као оруђе за диверзификацију света и удаљавање од Западне доминације ка другачијим сценаријима, посебно и изузетно важно место има Африка

Промене које је нови власник донео платформи нису топло прихваћене у глобалистичком медијском и културном естаблишменту. Један позив из Вашингтона, међутим, може све да врати на старо

БРИКС, организација која представља противтежу западној хегемонији, добио је шест нових чланова. Самит ове организације у Јужној Африци завршио се одлуком да се до 2024. овај клуб земаља прошири на Саудијску Арабију, УАЕ, Етиопију, Аргентину, Египат и Иран

Уколико некога занима суштина западног медијског наратива о бауку "кинеских кредита" који кружи не само Србијом, већ целим западним светом, драгоцена је научна анализа "Debt Relief with Chinese Characteristics" у чијем су писању, поред Деборе Браутигем, учлествовали Кевин Акер и Јуфан Хуанг

Док је некада хтела да буде мисионар који по свету „покрштава невернике“, Европа је данас све више присиљена да живи у оквиру „свог манастира“, у ком важе сопствена правила, док је изван неки други свет који функционише по другим принципима.

У западним друштвима главни субјекти политичких процеса су политизоване крупне корпорације, појединачни грађани су разбијени, изоловани, обесхрабрени да се међусобно организују

Ако жели да сачува још увек домантантан утицај на глобално управљање, Запад ће морати да незападним земљама, у којима живи 87% светске популације, понуди већу партиципацију у доношењу одлука у међународним институцијама