Конфликт у Украјини постао је рат исцрпљивања који карактеришу војске укопане у ровове, напади у људским таласима, артиљеријски баражи и значајан број жртава на обе стране. У таквој врсти конфликта побеђује онај који своје економске потенцијале, укључујући и војну индустрију, може у већој мери да претвори у предност на војном терену.

Дефрагментација светске трговине последица је неколико вишегодишњих трендова. Прво је дошло пада, а потом драстичног успоравања размене на глобалном нивоу што је повезано са последицама Велике рецесије 2008-09, снажан ударац глобализацији био је трговински рат Вашингтона против Пекинга од средине 2018, да би од почетка 2020. пандемија Ковид-19 изазвала драматичне прекиде производње и ланаца снабдевања широм света, што се практично поновило од фебруара 2022, са ратом у Украјини и западним ембаргом Русији. Да ли сведочимо деглобализацији или глобализација стагнира?

У октобру 2022. године, око осам месеци након што је почео рат у Украјини, Универзитет Кембриџ у Великој Британији упоредио је анкете спроведене у 137 земаља о ставовима испитаника према Западу, Русији и Кини.

Изгледа да се Путин сада у потпуности слаже са руским тврдокорним националистима да се ниједној западној влади не може веровати и да је Запад у целини неумољиво непријатељски расположен према Русији

Путин је начинио много грешка када је одлучио да изврши инвазију на Украјину.  Због оваквих грешaка Русија ће трпети последице и после Путиновог одласка са власти

С тим у вези, није изненађење да су водеће глобалне финансијске институције и академска јавност у области економске науке деценијама активно промовисали тезе о негативним ефектима интервенционизма, али и више од тога: преко ММФ-а, Светске трговинске организације или Светске банке, кажњавали државе које су покушавале да спроводе исти. 

Значајну пажњу јавности привлачи и одлука Кремља о повећању бројности руске армије на 1,5 милион и значајним административним и другим променама у руској армији

Чини се да се пут од униполарног ка мултиполарном свету, где ћемо уместо Г20 имати Г7 (плус Аустралија), БРИКС+ и (нове) несврстане, полако назире. Ипак, урушавање постојећег америчко-центричног монетарног система није још увек извесно и свакако неће бити брзо.

Хоће ли Запад остати привржен међународном поретку заснованом на правилима када он више не буде тај који доноси правила?

„О европској безбедности се може разговарати тек кад сломимо Русију", рекао је недавно за 'Шпигел' Карло Мазала, професор на Војној академији у Минхену. Другим речима: о миру се може разговарати тек после рата. Мир ћемо имати тек кад будемо имали рат. Како је Запад уопште дошао довде?