Косовска влада ће искористити одлуку суда као мандат да ојача суверенитет над целом земљом, док ће влада у Београду покушати да настави дипломатску борбу за Косово у УН да би придобила националисте у бирачком телу у земљи.

Двојица вашингтонских аналитичара, Стивен Мајер са Универзитета Националне одбране и Пол Вилијамс са Америчког универзитета, сматрају да је саветодавно мишљење Међународног суда правде у Хагу веома повољно за Косово, и прилично негативно за Србију.

Кад су Руси престали бити задовољавајуће страшило, нашло се „мањих битанги“ (Садам Хусеин), „бандитских држава“ и „злих народа“ (Ирак, Северна Кореја, Срби), а онда је оглашен магловити и никад ни приближно јасно димензионисани „рат против тероризма“...

Шпијунска афера око које се дигло много прашине, безболно је приведена крају, без штете по било коју страну и, чини се, без икаквих последица по америчко-руске односе. Међутим, да ли је ово заиста и срећан крај за америчке истражне органе?

Територијална трампа је једина варијанта у којој губитак севера може бити сварен у Приштини и на тај начин може обезбедити основу за споразум. Ако Срби наговесте да нису заинтересовани за погодбу, Запад треба да преузме контролу над северним Косовом.

У свим догађањима повезаним са нафтом одражава се историја савременог света, преплићу се геополитичке намере и стратешки интереси, конфликти и интриге, економски циљеви и комерцијалне користи.

Тврдити да су Талибани победили Запад значи схватити ствари сасвим наопако. Оно што је у великој мери одржало Талибане, јесте дефетизам НАТО снага. Талибанске вође „искористиле су „дефетистичке“ коментаре запада како би извојевале пропагандну победу“.

Када год сам у Србији од 2000. године до данас говорила о реалном анти-НАТО расположењу, пре свега у Француској, али и у читавој Европи, наши медији су то слушали са неверицом.

Међу политиколозима у Русији све је распрострањеније гледиште да САД у кључним за њу регионима света  реализују стратегију „диригованог хаоса“. На Блиском истоку крајњи резултат може бити разарање националних држава и стварање Исламског калифата.

Многи су Пољаци одушевљени идејом Четврте Речи Посполите. Чак толико, да верују том истом Џ.Фридману, који у својој књизи „Наредних 100 година: прогнозе за XXI век" предсказује да ће Пољска наново изградити «империју XVII века“.