Косово: Последице мишљења Међународног суда правде

(Стратфор, 22. јул 2010)

Млади Србин са мајицом на којој пише "Косово је Србија" у Београду 22. јула

Резиме

Одлука Међународног суда правде УН-а од 22. јула потврдила је легалност проглашења независности Косова од Србије. Косовска Влада ће искористити одлуку суда као мандат да ојача суверенитет над целом земљом, док ће влада у Београду покушати да настави дипломатску борбу за Косово у Уједињеним нацијама као начин придобијања националиста у бирачком телу у земљи. Ови потези ће довести до повећања тензија - а можда и насиља - у региону.

Анализа

Међународни суд правде (МСП), највиши суд УН-а, издао је необавезујуће мишљење 22. јула у коме се наводи да Косово фебруара 2008. једностраним проглашењем независности од Србије "није прекршило опште међународно право". Судска интерпретација постављеног питања је била уска, сведена само на питање легалности проглашења, не дотичући статус Косова као независне државе.

Одлука суда је ударац за Србију, али ипак омогућава довољно простора да Београд може тврдити да сужена одлука значи да је статус Косова и даље отворено питање, и то питање је којим ће Београд желети да се Генерална скупштина УН позабави у септембру. Али остаје проблем јавне перцепције, јер Сједињене Државе и већина на Западу већ тумаче одлуку као подршку независности Косова, и на тај начин би да ставе тачку на расправу о том питању.

Запад остаје равнодушан на притужбе Београда због Косова због тога што је Србија као циљ декларисала придруживање Европској Унији. Докле год Србија буде тежила чланству у ЕУ, њена континуирана озлојеђеност по том питању неће имати никакве стварне последице и биће нешто што Запад може да настави да игнорише.

Међутим, постоје индиције из Европске уније да ће Србија морати да сачека са прукључењем све до касних 2020-тих. Питање тако постаје да ли ће актуелна про-ЕУ влада у Београду и даље остати на власти, или ће бити замењена са националистичкијом владом која ће бити мање склона да се придржава лимита које је Србија себи сама наметнула а који се тичу опција којима Србија одговора на независност Косова.

Према томе, без обзира да ли ће покушаји Београда да се избори за наставак разговора о Косову бити успешни или не, српска влада има унутрашњу политичку логику за наставак борбе, јер српски лидери виде наставак дипломатских напора око Косова као начин да се успостави поверење националистичког дела бирачког тела.

За Косово, одлука МСП је знак да може почети да изричитије спроводи свој суверенитет у целој земљи. Приштина је до сада морала да балансира своје покушаје да прошири свој суверенитет северно од реке Ибар, где опстаје значајна српска мањина од око 70.000 људи. Чак и веома ограничена настојања Приштине - као што је прекид линија српске телекомуникационе мреже, или отварање канцеларије владе у српском делу подељеног града Митровице – били су повод за насиље.

Стратфор због тога очекује да ће одлука МСП осоколити Приштину, као и подићи тензије северно од Ибра, које потенцијално могу довести до насиља. Ово ће присилити српску владу да преиспита своју позицију „употребе искључиво дипломатије“ и евентуално натерати Београд да почне да разматра не-дипломатска средства у подршци Србима на Косову. У крајњој инстанци, безизлазна позиција по питању Косова могла би присилити владу председника Бориса Тадића да преиспита своју про-ЕУ позицију, нарочито ако бирачи схвате да ће за чланство у ЕУ морати да причекају још деценију, а можда и дуже.

(Превод: Василије Д. Мишковић)