Без Британије, Европа ће бити војно слабија, мање кредибилна и чврсто у рукама немачко-француске осовине

У сектору одбране «брегзит» је у исто време једна добра и једна лоша вест за Европу, мада ће многи од заједничких послова који су у току између две обале Ламанша потрајати услед инерције или услед уплетености индустрије у развој заједничких програма.

Негативни аспекти одласка Уједињеног Краљевства из ЕУ почињу са чињеницом да ће оно поново постати у сваком погледу ривал континенталној Европи. Ни до сада нису Британци били доброчинитељи. Напротив, увек су следили своје националне интересе, незнатно учествујући у европским настојањима, иначе ограниченим, и одбацујући сваку хипотезу о стварању здружених војних снага, са образложењем да је НАТО већ једна војна структура, више него довољна, да гарантује заједничку одбрану.

Разлика је, међутим у томе, што је НАТО под вођством Сједињених Држава, и многи у Европи су гледали на успели британски покушај да се саботира тзв. европска одбрана, као на израз верности (omaggio) историјском англо-америчком савезништву.

На војном плану негативан утицај Брегзита је одређен чињеницом да Европа губи, макар на папиру, британску војну моћ. Лондон кудикамо више троши на одбрану, скоро дупло него Француска или Немачка, располаже солидним нуклеарним арсеналом, поузданим и ефикасним конвенционалним снагама, и пре свега, прихвата идеју да води рат без тога да то мора да назива ,,мировном мисијом“. Без Британаца Европа је војно слабија, мање кредибилна, у ствари, више „војни црв“ (verme militare), али изнад свега и чврсто у рукама француско-немачке осовине.

Француска и Немачка троше преко 30 милијарди евра годишње на одбрану (двоструко више од Италије) и контролишу најимпресивнију војну индустрију на континенту (која активно сарађује са британском), док нуклеарни арсенал Француске, тзв. forcedefrappe, остаје једини гарант европског одвраћања против напада са оружјем за масовно уништавање.

Без Британаца, Европа ће још мање да задаје страх и Лондон ће имати јак интерес да демонстрира њену слабост како би се наметнуо као регионална сила, иако ће наставити да одржава војно-индустријску сарадњу са бившим европским партнерима.

Позитивни војни аспекти "брегзита" тичу се, пре свега, тога да ће бити ослобођени у европским војним структурама положаји који су сада додељени официрима из Уједињеног Краљевства, остављајући више места другим земљама (потенцијално и Италији, која без Лондона постаје трећа европска ,,сила“ у економском и војном погледу), и тога да ће престати британска опструкција стварања толико захтеваних европских оружаних снага.

Ово само на папиру, јер је у стварности британско супротстављање ових година био изврстан алиби за Европљане да истини погледају у очи. Тзв. европска војска не може да постоји докле год Европа не буде федерација држава. Ова хипотеза данас је незамислива, макар краткорочно, узимајући у обзир тренутну бригу да се избегне домино ефекат Брегзита.

Све до сада, много различитих и често супротстављених интереса (као током либијског конфликта 2011. године) ометало је стварање заједничког војног инструмента који би се ефикасно и са удруженом вољом употребио у борби. Повлачење Лондона отвара нове просторе у војним врховима, али Европа у домену одбране, као и економије и финансија, остаје чврсто у француско-немачким рукама. Изостајање моћног балансера, попут Велике Британије, носи ризик убрзања процеса германизације ЕУ, повећавајући опасност од других „егзита“ из Уније. Пре који месец, на Минхенском безбедносном самиту немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен није крила да је са повећањем војних трошкова Берлин „спреман да преузме улогу вође у Европи, такође и на војном пољу“.

За сада то су само говоркања и Немачка не делује да заиста жели да постане ратоборна, али у Европи коју потреса финансијска криза (захваљујући, пре свега, строгости коју је наметнуо Берлин), она је једина која има средства и новац да инвестира, међутим, уз ризик, да немачко војно јачање изазове више бриге него сигурности код Европљана. Без Лондона, ЕУ губи онај здрави прагматизам који је имала. Камеронова влада била је веома критична према Федерики Могерини и апсурдним иницијативама, покренутим зарад суочавања са мигрантским токовима, пре свега према поморској операцији – мисији Eunаvfor Med, коју је Лондон оптужио да подстиче илегалну миграцију уместо да јој се супротставља.

Све у свему, без британског војног кредибилитета, Европа има прилику да демонстрира озбиљност и одлучност наспрам тешких изазова заједничкој безбедности. Ако не успе, многи ће да следе пример Лондона, пре свега јер већ данас европски народи имају једну негативну перцепцију ЕУ. Ако би се ЕУ  показала бескорисном и у гарантовању безбедности, њена судбина била би запечаћена.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-senza-londra-la-difesa-

europea-parlera-tedesco-16595.htm