Египатска подршка трајно мења ток сиријског конфликта

Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси изразио је 23. новембра своју подршку сиријским оружаним снагама, дистанцирајући се тако на очит начин од Саудијске Арабије и емирата из Персијског залива који финансирају Каиро, али подржавају и побуњенике који се боре против владе Башара Асада.

У интервјуу португалској телевизији, на питање да ли би Каиро послао мировне трупе у Сирију, ел Сиси је устврдио, да би било „пожељно да националне армије преузму одговорност за гарантовање безбедност и стабилност. Наш приоритет је подршка националним армијама, на пример у Либији, како би обезбедила либијску територију и суочила се са екстремистима. Исто вреди за Сирију и Ирак“. На ову тврдњу, новинар је питао, да ли се под подршком Сирији подразумева подршка режимској армији. „Да“ одговорио је одсечно ел Сиси. Египатска влада је примила много милијарди долара помоћи Ријада и Арапских Емирата зарад финансирања набавке огромних количина наоружања, али однедавно односи између две земље су захладнели због неспоразума управо  у погледу сиријског питања. У октобру, Саудијска Арабија је обуставила испоруке сирове нафте Египту након што је Каиро подржао једну резолуцију о Сирији коју је припремила Русија у Савету безбедности УН-а. У интервјуу, ел Сиси је додао, да је „наша позиција поштовање воље сиријског народа“,  тежећи ка „политичком решењу сиријске кризе“ и „суочавајући се на озбиљан начин са терористичким групама, разоружавајући их“.

Према либанском листу Асафир, наводно је 18 египатских пилота хеликоптера дошло у војну базу Хама, у Сирији, још 12. новембра, док Ал Масдр 23. новембра извештава о пристизању неколико египатских ловаца-бомбардера у Хаму дан раније. Почетком новембра, сиријски министар спољних послова Валид Ал Муалем изразио је вољу за ,,нормализацијом односа између Сирије и Египта“. Према извештају Асафира, долазак египатских пилота се надовезује на пристизање четворице високих званичника Каира у Дамаск, и још два генерала који су прошле недеље заједно требали да се упуте ка сиријскимм трупама ради осматрања линија фронта у Кунејтри, на Голану, и у Изри близу Дарје, где су требали да учествују такође на једном брифингу у сиријском петом механизованом батаљону који је смештен управо у граду близу границе са Јорданом. Асафир наводи, да се пре отприлике једног месеца Али Мамљук, човек од поверења Башара Асада, његов саветник и шеф кабинета за сигурност БААС партије, упутио у Каиро да би се сусрео са Халедом Фавзијем директором Мухабарата (главне безбедносне службе Египта), који му је наводно обећао слање трупа за подршку сиријској војсци.

Према анонимним изворима које наводи Асафир, 23. децембра, након упознавања са војиштем, требало би да почне египатско учешће у сиријском конфликту са једним експедиционим корпусом, које ни би било ограничено на пилоте хеликоптера Ми-8 и Ми-17, већ би се проширило на употребу ваздушних снага и можда специјалних јединица као наговештај још масивније копнене интервенције. Директно уплитање египатских трупа у сиријски конфликт потврђује блиску војну и политичку сарадњу која је започета између Каира, Москве и Дамска, и ствара пукотине у позицији Арапске лиге, организације до сада сложне у осуди режима Башара Асада, у којој Египат има значајну тежину. У војном погледу, трупе ел Сисија имају прилику усаврше важно искуство у операцијама против побуњеника у којима су сиријске трупе постале мајстори после пет година рата.

Војно сврставање Каира на страну Дамаска има уосталом прецизан стратегијски разлог: Египћани се већ годинама боре против огранка Исламске државе (Ансар Бајт ел Магдис) који се укоренио на Синају, и након обарања Мухамеда Мурсија, против побуне Муслиманске браће. Обе организације су такође активне у Сирији против Асадове владе. Египатска војна иницијатива поново зближава на војном плану Каиро и Дамаск, који су једно време били чврсто повезани и удружени између 1958. и 1961. године  у Уједињену арапску републику.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-legitto-con-assad-cambia-la-geografia-del-conflitto-18171.htm