Да ли Асадово обраћање најављује скори крај рата у Сирији?

У недељу сиријски председник Башар ал-Асад обратио се јавности по први пут након седам месеци. Он је истакао да су сукоби у које је утонула Сирија пре више од 20 месеци, сукоб државе и њених непријатеља, односно “народа и његових убица”.[1] Асад је у свом говору позвао “на дијалог опозиционе елементе које сматра прихватљивим, експлицитно искључујући главну опозицију која се налази у егзилу као `убице` којима управљају странци и који раде за стране господаре”.[2]

Главна опозициона струја је одбацила Асадов захтев за преговорима, док је представник друге опозиционе струје коју Асад толерише “Национално координационо тело за демократску промену” Хасан Абдел Азим на конференцији у Дамаску изјавио да његова група неће учествовати у националном дијалогу на који позива Асад пре него што се обустави насиље, ослободе политички затвореници, обезбеди хуманитарна помоћ и објаве имена несталих Сиријаца. Абдел Азим је такође изјавио да неће бити директних преговора са режимом већ преговора у оквирима које предводи заједнички мировни изасланик УН и Арапске лиге Лахдар Брахими.

Чини се на први поглед да је сиријски председник суочен са проблемом јер ниједна опозициона фракција неће да директно пристане на дијалог са актуелним властима. Осим тога, што је и било за очекивати, позив сиријског председника на национални дијалог дочекан је врло непријатељски од стране Запада и Турске као једне од кључних чланица НАТО у региону. Велика Британија је наравно одбацила Асадов позив на дијалог као “лицемеран”. Британски министар иностраних послова Вилијем Хејг је на свом профилу на “твитер” социјалној мрежи написао следеће: “Асадов говор је више него лицемеран. Смрт, насиље и репресија који су захватили Сирију су његово дело. Празна обећања неће преварити никога”[3].

С друге стране и Турска се такође оградила од Асадовог говора. Стиче се утисак да се Сирија налази у пат позицији и да ни једна ни друга страна не могу да однесу превагу. Ситуација у Сирији везује Асадову судбину за реално стање на терену. Упркос томе што се чини да се председник Асад налази у тешкој политичкој позицији јер нема стране која би прихватила његову понуду, ситуација на терену даје за право Асаду да се осећа сигурним.

На терену сиријски терористи познати на Западу као побуњеници против “репресије Асадовог режима” губе у борбама и подносе све више губитака. Тежак пораз побуњеника од стране регуларне сиријске армије догодио се у близини Дамаска. Почетком децембра прошле године терористи су покушали масовни напад на престоницу Сирије Дамаск. Међутим, недавно је руски недељник, Аргумент недеље, објавио како је “сиријска војска успела прва покренути напад против побуњеника, разбијајући их у мање групе, а све уз помоћ руских безбедносних служби, које су Башара ал-Асада саветовале како то учинити”.

Захваљујући обавештајним подацима руске армије регуларна сиријска војска је увукла терористе у замку и нанела им катастрофалне губитке у људству. Кључни елементи стратегије сиријске војске су били – започети одмах битку против побуњеничких група свугде где је то могуће, а обавезно пре датума кога су оне одредиле, раширити поље битке и задати им фатални ударац”.[4]

Дакле, на терену „побуњеници“ све више страдају и само је питање времена када ће им понестати живе силе упркос томе што нови плаћеници константно пристижу из Турске, Јордана и Ирака. Сиријска армија је почела да бележи велике успехе у борби против терориста захваљујући искуству стеченом у уличним борбама али захваљујући наравно и обавештајним подацима руске и иранске стране.[5]

Ово свакако иде у прилог Башару ал-Асаду јер ће се он ускоро наћи без сумње у позицији да диктира услове под којима ће се прекинути крвави рат који потреса Сирију више од двадесет месеци и који је по извештајима међународних организација однео више од 60 000 живота, углавном цивила.

Упркос жестоком противљењу Запада и околних земаља као што је Турска, Асадова владавина за сада остаје неприкосновена пре свега захваљујући подршци Кине, Русије и Ирана. Асадов говор може најавити и крај сукоба у неком скоријем тренутку јер је очигледно да је напад из ваздуха на сиријске снаге безбедности како би се пружила помоћ „побуњеницима“ немогућ и да се ни Израел нити НАТО на челу са Америком неће усудити на тако нешто. За сада тешко је прогнозирати крајњи исход рата у политичком смислу али је очигледно да терористи и плаћеници из небројено много земаља губе битку, тако да је војнички и стратешки сиријска армија у огромној предности нарочито због тога што може да контролише сопствени ваздушни простор и добија обавештајне податке о плановима терориста.

Управо због горе наведеног стање на бојном пољу гарантује Асаду опстанак на власти. Како ће изгледати послератна Сирија у политичком смислу то ћемо још видети, али очигледно је да „побуњеници“ немају никаквих шанси да победе регуларну сиријску армију. Највероватније ће Асад на крају постићи договор са представницима опозиције које он признаје, што ће му гарантовати останак на власти упркос томе што се читав Запад томе противи и неправично у Асаду види јединог кривца за десетине хиљада страдалих Сиријаца. Ипак кључно је да ни један споразум не може бити постигнут док трају ратна дејства. Тек када се она буду окончала, а уколико су наши аргументи на месту, она ће се окончати победом сиријске армије, моћи ћемо да рачунамо на дијалог две стране. Да ли ће Сирија након тога постати „демократска“ земља зависи од угла нашег гледишта, али на крају морамо да споменемо чињеницу да су тзв. побуњеници ти који одбијају преговоре и настављају борбу иако то неће моћи да траје у недоглед, што ће само учврстити Башарову позицију и потврдити да је Запад „сломио зубе“ у Сирији.