Да ли ће бомбардовање Лугањска коначно покренути Русију?

Другог јуна украјинско ратно ваздухопловство мучки је бомбардовало град Лугањск који са Доњецком представља центар отпора кијевском режиму. У бомбардовању центра Лугањска, из кога су пре пар месеци евакуисани српски студенти, погинуло је и рањено на десетине људи. Тачан број жртава још увек није познат, али је позната чињеница да су страдали махом цивили, грађани Доњецка. У потресном снимку, који је приказан на јутјубу, виде се мртви мушкарци и жене који у локвама крви леже испред зграде Скупштине града. На десетине људи који су теже или лакше рањени тумарају у полусвесном стању не схватајући шта се догодило.

Још од Одесе и масакрирања и спаљивања про руских активиста, цивила, није се догодио такав безобзирни напад на цивиле. Јасно је да је мета био цивилни објекат у Лугањску и да је намера била да се нанесу што већи губици међу цивилима како би се застрашили припадници самоодбране, и како би се сломио дух руског становништва на истоку Украјине.

Избори и промена власти у Кијеву ништа фактички нису променили, Кијев и даље напада на референдуму проглашене независне републике Доњецка и Лугањска. Свакога дана трају тешке борбе између припадника самоодбране и украјинске националне гарде, плаћеника и нешто мало војника који су остали лојални режиму у Кијеву. Наравно, ту су и припадници Десног сектора који су у недавном обарању хеликоптера изгубили генерала који их је обучавао за рат против руског становништва и оног дела украјинског народа који се не слаже са политиком свакодневних напада на проруске активисте.

У борбама страда и огроман број цивила, али што је најгоре не назире се крај оваквом развоју догађаја. Ипак, једна држава би могла да спречи крвопролиће својим активнијим ангажовањем. Та држава је свакако Русија, која је после анексије Крима остала пасивна према грађанском рату у Украјини. Сергеј Лавров даје изјаве које су превише помирљиве и које нико више не слуша. Русија као да се задовољила Кримом, а остале Русе који се у Украјини боре за независност као да је оставила на цедилу. Не заборавимо, источне републике Украјине, непризнате од стране света, на референдуму су изгласале да желе да се припоје Русији. Москва је на тај захтев остала слепа, макар до данас. Из Русије нема наговештаја да ће се руска армија активније укључити у решавање кризе у Украјини.

Један модел по коме се ситуација може даље развијати, под условом да се Русија пробуди, јесте модел са Грузијом и републикама Јужна Осетија и Абхазија, чије становништво такође чине Руси. Ове републике нису хтеле да буду део Грузије и желеле су да се припоје Русији, и зато је Грузија, потпомогнута политички и оружано од стране Запада, кренула да те републике силом припоји. Међутим, Русија је већ на терену имала своје војне мировне снаге које су такође биле нападнуте, при чему је страдало више од две стотине руских војника. То је била кап која је прелила чашу и Русија је одговорила једним муњевитим контраударом који се окончао у близини самог Тбилисија.

Уколико Русија жели мир у источној Украјини, и уколико жели да заштити руско становништво које живи на том подручју, она мора под хитно да се активније војно ангажује. Москва би, као и у случају Грузије, требало да пошаље своје мировне трупе у Доњецк и Лугањск, и онда би се Украјинци два пута запитали пре него што почине још један злочин против цивилног становништва у источној Украјини.

Русија то мора да уради из више разлога. Наиме, први и основни разлог јесте спашавање етничких Руса који свакодневно гину у том подручју. Други разлог је геополитичког карактера. Русија мора да осигура мир у Украјини и да не дозволи да она постане чланица НАТО, јер ће у супротном сама матица бити угрожена, мада је донекле ова ситуација избегнута поразом Тимошенкове на изборима, која се директно залагала за улазак Украјине у НАТО. Трећи разлог је питање угледа Русије као светске супер-силе. Она ће изгубити тај статус ако не заштити своје становништво, које страда на само неколико десетина километара од руске границе. Русија ће изгубити и свој политички углед и свој војни реноме уколико допусти да се борбе у Украјини наставе. Уколико она то допусти, онда ће Запад намирисати слабост и учиниће све што је у његовој моћи да Русију баци на колена. Да је Америка на месту Русије сада, онда би Украјина одавно била разорена бомбардовањем и војном интервенцијом.

Још један проблем се истиче, а то је да су становници Крима постали привилеговани поставши грађани Руске Федерације. Поставља се питање, зашто су они вреднији од грађана на истоку Русије и зашто Руси не пригрле своју браћу која живе на истоку Украјине. Уколико Москва остане пасивна, Руси на истоку Украјине ће изгубити поверење и веру у своју матицу и онда је питање колико ће опстати сви фронтови који су отворени на истоку Украјине.

Нови председник Украјине Петро Порошенко познат је и као „краљ чоколаде“, али он је само наставио политику пређашње хунте која је пучем дошла на власт у Украјини. Локални олигарх, Порошенко је, наравно, само марионета у рукама Запада и чим Руси буду послушали своју обавештајну службу, која им говори да се сукоби неће окончати, биће боље по Руску Федерацију. Онда ће Русија моћи да заштити своје грађане на истоку Украјине и престаће да буде у опасности да изгуби своје становништво, које још није добило личну карту Руске Федерације.