субота, 29. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Да ли је пред Украјином нова наранџаста револуција?
Савремени свет

Да ли је пред Украјином нова наранџаста револуција?

PDF Штампа Ел. пошта
Младен Ђорђевић   
субота, 12. мај 2012.

После Белорусије и Александра Лукашенка, Европа је добила новог непријатеља на Истоку - Украјину и њеног председника Виктора Јануковича, који су за кратко време пали у немилост због случаја Јулије Тимошенко, једне од предводница Наранџасте револуције 2004. Некадашња премијерка од краја прошле године издржава седмогодишњу казну у Харкову, да би њен случај постао нарочито споран после фотографија и твдрњи да је била претучена у затвору.

Овај скандал је озбиљно покварио односе Кијева са ЕУ, која је покренула јаку дипломатску и медијску офанзиву за дискредитовање садашњих украјинских власти. Солидарност са Тимошенковом почели су да изражавају највиши званичници ЕУ и њених чланица, од који су многи најавили недолазак на утакмице предстојећег европског првенства у фудбалу, чије би финале требало да се игра у Кијеву. Због бојкота европских државника одложен је и Самит централне и источне Европена заказан за 11. и 12. мај на Јалти, а ЕУ такође није ратификовала предлог Споразума о стабилизацији и придруживању с Украјином, који је тек парафиран, и најавила да његово ступање на снагу, зависи и од тога да ли ће влада у Кијеву омогућити адекватно лечење Тимошенкове у Немачкој или некој другој земљи

Јак притисак на Украјину се посебно врши из Берлина, одакле је Ангела Меркел саопштила да ће препоручити својим министрима бојкот фудбалског првенства у Украјини. Немачки председник Јоаким Гаук је тим поводом отказао посету Кијеву, док су Гвидо Вестервеле и Карл Билт саопштили да председник Јанукович блокира пут Украјине у ЕУ. Немачки медији су одједном препуни извештаја о лошем стању људских права у Украјини и интервјуа са опозиционим лидерима, који поручују да Украјина све више постаје ауторитарна држава. Немачка је такође, упркос пракси немешања спорта и политике, спремна да искористи и своју фудбалску репрезентацију, чији би чланови требали да активно подрже украјинске проевропске снаге. О томе сведочи и интервју са капитеном немачке репрезентације Филипом Ламом, који је изразио забринутост поводом људских права у Украјини, и најавио активну подршку немачког тима украјинској опозицији [1].

Иако је пажња јавности пре свега усмерена на Јулију Тимошенко у Украјини се процеси воде против чак 20 бивших чланова владе. Тако су у затвору и бивши министар унутрашњих послова Лузенко, бивши министар за заштиту околине Филипчук и бивши министар одбране Ивашченко. Опуномоћеник за људска права немачке владе Маркус Ленинг тврди међутим да се ради о политички монтираним процесима, који нису у складу са међународним стандардима.

ЕУ не захтева званично пуштање бивших функционера, али тражи пуштање Јулије Тимошенко на болничко лечење у другу државу, и ублажавање или чак укидање затворске казне. Тим поводом је и пољски председник Коморовски позвао украјинске власти да промене „анахроне“ законе који су омогућили хапшење Тимошенкове и осталих „на политичкој основи“. С друге стране, украјинске власти одлучно одбацују све оптужбе, а пуштање Тимошенкове на слободу било би признање да њен случај има политички карактер.

Оволики притисак по Јануковича ипак није нимало безопасан, а засад је успостављен компромис, пошто је Тимошенкова прекинула штрајк глађу и послата у Централну железничку болницу Харкова, где ће је лечити доктор којег је довела из Немачке. Њу међутим 21. маја чека још једно суђење, за велике махинације из деведесетих, за које је предвиђена казна од дванаест година робије.

После наранџасте револуције прозападна Украјина је била фаворит Запада, због чега је и награђена домаћинством европског првенства у фудбалу. Сада је међутим, земља постала непријатељ демократије и европских вредности, њена влада постала диктатура мало блажа од белоруске, у чијим се затворима налази на хиљаде невиних људи, а председник Јанукович корумпирани примитивац изолован од међународне заједнице. Јаком медијском кампањом је положај Јануковича знатно уздрман, и то пред изборе који следе у октобру 2012, за које се припрема заједнички опозициони фронт, који би могао да освоји већину у парламенту, и у том случају иницира смену Јануковича. Јулија Тимошенко би по том сценарију, са беспоговорном подршком Запада и овенчана ореолом мученице, умногоме допринела изборном успеху опозиције. Засад се ипак о тој могућности не говори званично, јер поједини аналитичари сматрају да би још јачи притисак на Јануковича Украјину дефинитивно окренуо на пут интеграција с Русијом. Јачање Русије и поновни долазак Владимира Путина на њено чело свакако је и узрок што је Западу у Кијеву преко потребна влада попут оне устоличене 2004. 


[1] http://www.spiegel.de/international/europe/interview-with-

germany-soccer-team-captain-philipp-lahm-on-ukraine-a-831792.html 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер