понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Да ли је Доналд Трамп заробљеник „Партије рата“?
Савремени свет

Да ли је Доналд Трамп заробљеник „Партије рата“?

PDF Штампа Ел. пошта
Патрик Бјукенен   
субота, 21. април 2018.

„Пре десет дана председник Трамп говорио је ‘Сједињене Америчке Државе требају се повући из Сирије’ - убедили смо га да је неопходно да останемо тамо.“ Овако се у суботу хвалисао француски председник Емануел Макрон додајући „убедили смо га да је неопходно остати тамо на дужи рок.“

Да ли су Сједињене Државе заиста уплетене у грађански рату у Сирији „на дужи рок“? Ако је тако, ко је донео ту, за САД, судбоносну одлуку?

Амбасадор САД у Уједињеним Нацијама Ники Хејли, потврдила је у недељу да, док се не испуне три услова, неће бити повлачења 2000 америчких војника, који се тренутно налазе у Сирији. Морамо у потпуности победити „Исламску Државу“, постарати се да Башар Ал Асад никада више не употреби хемијско оружје и одржати нашу способност надгледања Ирана (У преводу: Шта год Трамп да каже, Америка не излази из Сирије. Улазимо још дубље. Трампова посвећеност изузећу Америке из крвљу натопљених и банкротирајућих блиско-источних ратова, и тражење новог приступа односима са Русима постала је „неоперативна“).

„Партија рата“ коју је Трамп победио у прелиминарним изборима за место председника заузела је и трасира његову спољну политику. Уводна страна „Вол Стрит Журнала“ од понедељка процветала је са новим ратним планом: „Боља стратегија Сједињених Држава је... да претвори Сирију у ‘Ајатолин Вијетнам’. Тек када Русија и Иран почну да плаћају цех у Сирији имаће подстицај да преговарају крај рата или да размисле о миру базираном на подели земље на етнички раздвојене енклаве.“

Очигледно, треба да искрваримо Сирију, Русију, Хезболах и Иран док више не могу издржати бол и прихвате поделу Сирије онако како ми желимо.

Али, претпоставимо да ће као и у Америчком, Шпанском и Кинеском грађанском рату, Асад, Русија, Иран и Шиитска народна војска дати све од себе да победе и уједине нацију.

Претпоставимо да ће они одлучити да се боре како би учврстили своју победу коју су извојевали након седам година грађанског рата. Где да нађемо трупе које ће вратити територију коју су наши побуњеници изгубили?

Или можда да безочно бомбардујемо Сирију?

Секретар Одбране Џејмс Матис назвао је здружени напад Британије, Француске и Сједињених Држава „једнократном“ акцијом. Британски министар спољних послова Борис Џонсон изгледа се слаже: „Остатак Сиријског рата мора ићи својим током“. Оп-ед страна (страна у новинама на којој аналитичари износе мишљења) „Вол Стрит Журнала“ предата је бившем амбасадору Сједињених Држава у Сирији Рајану Крукеру и старијем члану „Брукинг Института“ Мичелу О’ Халону: „Следећи пут Сједињене Државе требале би подићи улог, напад на војну команду, политичко вођство, можда чак и на самог Асада. САД би се такође могле заложити и уништити му већи део војног ваздухопловства. Ни мете у Ирану не би требале бити ван домета.“

Када је Конгрес овластио ратне чинове Сједињених Држава против Сирије, њеног ваздухопловства или политичког вођства? Када је Конгрес овластио убиство председника Сирије чија нас држава није ни напала?

Могу ли САД такође напасти Иран и убити ајатолаха без консултовања Конгреса?

Са активном борбом у шест држава, јасно је да главнокомандујући Трамп не жели ни додатне ратове, нити проширење постојећих ратова на Блиском истоку. Али, он је гурнут да постане „ратни председник“ како би унапредио циљеве елита које су се противиле његовом избору за председника скоро до последњег човека.

Ми имамо председника који против своје воље бива гурнут у рат који не жели да води. Ово је формула за стратегијску катастрофу, не много другачију од Вијетнама или Бушовог лишавања Ирака непостојећег хемијског оружја.

Претпоставка „Партије рата“ јесте ако лансирамо јаче и смртоносније нападе на Сирију, наносећи жртве Русима, Иранцима, Хезболаху и Сиријској Армији, они ће поклекнути пред нашим захтевима. Али где је доказ за то?

Који разлог имамо да верујемо да ће ове снаге предати оно што су крвљу платиле? Ако одлуче да се боре и прошире рат даље на Блиском истоку - да ли смо спремни на то?

„Вашингтон пост“ је Трампову изјаву од петка „нема те количине америчке крви и богатства које ће омогућити дугорочан мир на Блиском истоку“ одбацио као „неупућену“ и „фаталистичку“. „Имамо виталан интерес у спречавању Ирана да успостави ‘копнени коридор’ преко Сирије”, пише даље „Вашингтон пост“.

Да размотримо како је Иран стекао овај „копнени коридор“. Шиити су 1979. збацили шаха кога је наша ЦИА поставила 1953. Шиити контролишу Ирак зато што је председник Буш напао земљу и збацио његову сунитску Бат партију, растурио армију претежно вођену од стране Сунита и допустио шиитској већини контролу над земљом. Шиити такође држе и Либан након што су устанком истерали Израелце који су извршили инвазију 1982. да би истерали ПЛО (Палестинску ослободилачку организацију).

Колико ће мртвих Американаца бити потребно да би вратили историју уназад?

Колико дуго ћемо  остати на Блиском Истоку да би осигурали трајну хегемонију Сунита над Шиитима?
 
Превео: Слободан Голубовић

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер