Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Da li je Donald Tramp zarobljenik „Partije rata“?
Savremeni svet

Da li je Donald Tramp zarobljenik „Partije rata“?

PDF Štampa El. pošta
Patrik Bjukenen   
subota, 21. april 2018.

„Pre deset dana predsednik Tramp govorio je ‘Sjedinjene Američke Države trebaju se povući iz Sirije’ - ubedili smo ga da je neophodno da ostanemo tamo.“ Ovako se u subotu hvalisao francuski predsednik Emanuel Makron dodajući „ubedili smo ga da je neophodno ostati tamo na duži rok.“

Da li su Sjedinjene Države zaista upletene u građanski ratu u Siriji „na duži rok“? Ako je tako, ko je doneo tu, za SAD, sudbonosnu odluku?

Ambasador SAD u Ujedinjenim Nacijama Niki Hejli, potvrdila je u nedelju da, dok se ne ispune tri uslova, neće biti povlačenja 2000 američkih vojnika, koji se trenutno nalaze u Siriji. Moramo u potpunosti pobediti „Islamsku Državu“, postarati se da Bašar Al Asad nikada više ne upotrebi hemijsko oružje i održati našu sposobnost nadgledanja Irana (U prevodu: Šta god Tramp da kaže, Amerika ne izlazi iz Sirije. Ulazimo još dublje. Trampova posvećenost izuzeću Amerike iz krvlju natopljenih i bankrotirajućih blisko-istočnih ratova, i traženje novog pristupa odnosima sa Rusima postala je „neoperativna“).

„Partija rata“ koju je Tramp pobedio u preliminarnim izborima za mesto predsednika zauzela je i trasira njegovu spoljnu politiku. Uvodna strana „Vol Strit Žurnala“ od ponedeljka procvetala je sa novim ratnim planom: „Bolja strategija Sjedinjenih Država je... da pretvori Siriju u ‘Ajatolin Vijetnam’. Tek kada Rusija i Iran počnu da plaćaju ceh u Siriji imaće podsticaj da pregovaraju kraj rata ili da razmisle o miru baziranom na podeli zemlje na etnički razdvojene enklave.“

Očigledno, treba da iskrvarimo Siriju, Rusiju, Hezbolah i Iran dok više ne mogu izdržati bol i prihvate podelu Sirije onako kako mi želimo.

Ali, pretpostavimo da će kao i u Američkom, Španskom i Kineskom građanskom ratu, Asad, Rusija, Iran i Šiitska narodna vojska dati sve od sebe da pobede i ujedine naciju.

Pretpostavimo da će oni odlučiti da se bore kako bi učvrstili svoju pobedu koju su izvojevali nakon sedam godina građanskog rata. Gde da nađemo trupe koje će vratiti teritoriju koju su naši pobunjenici izgubili?

Ili možda da bezočno bombardujemo Siriju?

Sekretar Odbrane DŽejms Matis nazvao je združeni napad Britanije, Francuske i Sjedinjenih Država „jednokratnom“ akcijom. Britanski ministar spoljnih poslova Boris DŽonson izgleda se slaže: „Ostatak Sirijskog rata mora ići svojim tokom“. Op-ed strana (strana u novinama na kojoj analitičari iznose mišljenja) „Vol Strit Žurnala“ predata je bivšem ambasadoru Sjedinjenih Država u Siriji Rajanu Krukeru i starijem članu „Bruking Instituta“ Mičelu O’ Halonu: „Sledeći put Sjedinjene Države trebale bi podići ulog, napad na vojnu komandu, političko vođstvo, možda čak i na samog Asada. SAD bi se takođe mogle založiti i uništiti mu veći deo vojnog vazduhoplovstva. Ni mete u Iranu ne bi trebale biti van dometa.“

Kada je Kongres ovlastio ratne činove Sjedinjenih Država protiv Sirije, njenog vazduhoplovstva ili političkog vođstva? Kada je Kongres ovlastio ubistvo predsednika Sirije čija nas država nije ni napala?

Mogu li SAD takođe napasti Iran i ubiti ajatolaha bez konsultovanja Kongresa?

Sa aktivnom borbom u šest država, jasno je da glavnokomandujući Tramp ne želi ni dodatne ratove, niti proširenje postojećih ratova na Bliskom istoku. Ali, on je gurnut da postane „ratni predsednik“ kako bi unapredio ciljeve elita koje su se protivile njegovom izboru za predsednika skoro do poslednjeg čoveka.

Mi imamo predsednika koji protiv svoje volje biva gurnut u rat koji ne želi da vodi. Ovo je formula za strategijsku katastrofu, ne mnogo drugačiju od Vijetnama ili Bušovog lišavanja Iraka nepostojećeg hemijskog oružja.

Pretpostavka „Partije rata“ jeste ako lansiramo jače i smrtonosnije napade na Siriju, nanoseći žrtve Rusima, Irancima, Hezbolahu i Sirijskoj Armiji, oni će pokleknuti pred našim zahtevima. Ali gde je dokaz za to?

Koji razlog imamo da verujemo da će ove snage predati ono što su krvlju platile? Ako odluče da se bore i prošire rat dalje na Bliskom istoku - da li smo spremni na to?

„Vašington post“ je Trampovu izjavu od petka „nema te količine američke krvi i bogatstva koje će omogućiti dugoročan mir na Bliskom istoku“ odbacio kao „neupućenu“ i „fatalističku“. „Imamo vitalan interes u sprečavanju Irana da uspostavi ‘kopneni koridor’ preko Sirije”, piše dalje „Vašington post“.

Da razmotrimo kako je Iran stekao ovaj „kopneni koridor“. Šiiti su 1979. zbacili šaha koga je naša CIA postavila 1953. Šiiti kontrolišu Irak zato što je predsednik Buš napao zemlju i zbacio njegovu sunitsku Bat partiju, rasturio armiju pretežno vođenu od strane Sunita i dopustio šiitskoj većini kontrolu nad zemljom. Šiiti takođe drže i Liban nakon što su ustankom isterali Izraelce koji su izvršili invaziju 1982. da bi isterali PLO (Palestinsku oslobodilačku organizaciju).

Koliko će mrtvih Amerikanaca biti potrebno da bi vratili istoriju unazad?

Koliko dugo ćemo  ostati na Bliskom Istoku da bi osigurali trajnu hegemoniju Sunita nad Šiitima?
 
Preveo: Slobodan Golubović