Da li neredi u Brazilu mogu ugroziti BRIKS

U zemlji karnevala i fudbala još uvek traju ulični protesti preko milion ljudi. Protesti su počeli 13. juna zbog navodnog poskupljenja karata za gradski prevoz i metro. Demonstracije su se ubrzo proširile na najveće brazilske gradove: Rio de Žaneiro, Sao Paulo, glavni grad Braziliju, Minas Žerais i ostale. Čini se da su ovi nemiri na početku bili socijalnog karaktera, ali su postali nešto više jer se nastavljaju i nakon obećanja gradskih vlasti da će vratiti cene prevoza na prethodnu vrednost.

“Nekoliko gradskih lidera je već prihvatilo zahteve demonstranata za odustajanje od povećanja cena gradskog saobraćaja, u nadi da će antivladino raspoloženje biti ublaženo. Guverner Sao Paula Žeraldo Alkmin je rekao novinarima da će cene karata za metro, železnicu i autobus biti vraćene na prethodnu vrednost, dok je gradonačelnik Rija Eduardo Paes isto potvrdio kada je reč o cenama autobuskog prevoza.“[1]

Za sada ima osmoro mrtvih u nemirima kojima se ni ne nazire kraj. Prva žrtva je pala kada je moguć provokator kolima uleteo u masu ljudi koji su demonstrirali a ostalih sedmoro mrtvih – šestoro civila i jedan policajac – stradali su u siromašnoj faveli Rija. „Portparol policije je rekao da su policajac i jedan civil poginuli rano jutros nakon što su protesti u tom delu Rija prerasli u nerede i pljačku. Ostalih petoro civila je ubijeno tokom policijske intervencije u jednoj faveli u istom području Rija, dodao je portparol a prenela agencija AFP.“[2]

Uprkos tome što su sukobi policije i izgrednika prilično česti u siromašnim favelama u kojima buja kriminal, protesti u Brazilu nikada nisu bili ovako masovni. Međutim, ono što najviše treba da zabrine predsednicu Brazila i vladu najveće latinoameričke zemlje jeste činjenica da su protesti odavno izašli iz okvira socijalnog nezadovoljstva i da postepeno dobijaju politički, antivladin karakter. Cene gradskog prevoza bile su samo povod da ljudi izađu na ulice i da kritikuju levičarsku, socijalističku vladu predsednice Dilme Rusef. Pošto se protestima ne vidi kraj, pitanje je kako će se to odraziti na međunarodnu poziciju Brazila koji doživljava pravu ekonomsku ekspanziju? Brazil je u poslednjoj deceniji veoma ojačao ekonomski i postao je jedna od zemalja bloka BRIKS – zajedno sa Rusijom, Kinom, Indijom i Južnom Afrikom. Sada to posmatraču sa strane može izgledati veoma paradoksalno. Zašto se, zapravo, stanovnici Brazila bune?

Brazilci se bune zbog navodne korupcije na svim nivoima i zbog činjenice da će organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu Brazil koštati previše.“Tu više nisu u pitanju cene prevoza, narod je toliko zgrožen sistemom, dosta mu je svega i mi sada zahtevamo promene“, rekla je 18-ogodišnja studentkinja Kamila Sena u gradu Niteroi. Ljudi su vođeni idejom da je Brazil ogrezao u korupciju i da je potrebno menjati sistem. Međutim, zastanimo malo. Kome odgovaraju ovi nemiri?

Ovi nemiri nemaju veze i ne nalikuju nedavnim nemirima u Turskoj protiv islamizacije Turske niti nalikuju protestima u Švedskoj, ovo su nemiri koji ugrožavaju direktno poziciju Brazila kao svetske super-sile i to može jedino odgovarati Zapadu, odnosno SAD. Zemlje BRIKS-a predstavljaju budućnost planetarne ekonomije i protivtežu dosadašnjem unipolarnom poretku u svetu sa SAD kao neprikosnovenom vojnom, ekonomskom i političkom silom. Ukoliko se nemiri nastave oni bi, nažalost, mogli prerasti u nešto više i mi ne znamo kakve posledice sve to može imati, ali je sigurno da ovi nemiri slabe političku i ekonomsku poziciju Brazila u svetu.

Brazil se pojavio, zajedno sa ostalim zemljama BRIKS-a, kao nova sila koja ruši stari poredak. Naravno da će to zasmetati onome ko je, tokom devedesetih godina prošlog veka, držao svet u šaci. Isto tako, ne smemo ispustiti iz vida da je Brazil socijalistička zemlja i da je predsednica Brazila Dilma Rusef bila u odličnim odnosima sa preminulim Ugo Čavesom – koji je bio i ostao jedan od najvećih protivnika globalizacije. Brazil je sasvim sigurno hteo da krene pravim socijalističkim putem i da nacionalizuje strane kompanije koje eksploatišu njegova ogromna prirodna blaga. Politika koju je vodila predsednica Brazila bila je pravedna i dovela je Brazil na mesto jedne od vodećih svetskih sila. Ovi protesti, koji sa sobom nažalost nose ljudske žrtve, nisu i ne mogu biti slučajni. Vlada Brazila je učinila sve da smanji stopu siromaštva i u tome je prilično uspela. Protesti koji potresaju Brazil sigurno će se odraziti na stabilnost zemlje i na njen dalji napredak. Zavisno od toka nemira koji poprimaju anarhistične i haotične mere moći ćemo da predvidimo i dalju situaciju u Brazilu, ali sve upućuje na jednu suptilno izvedenu akciju spolja.

Demonstracije pod motom „Brazil se menja“ i „Brazil – to nisu samo fudbal i karnevali“ su za tri dana okupile više od 250 hiljada ljudi. Vlasti Brazila nameravaju da uvedu nacionalne snage bezbednosti u pet najvećih gradova zemlje.“[3] I sama činjenica da će vojska biti poslata u najveće gradove Brazila govori za sebe. Veoma je lako da se nemiri otrgnu kontroli policije i da vojska mora da interveniše, a to bi značilo nešto mnogo više od pukih socijalnih nemira i jasno je da Brazil to mora izbeći po svaku cenu. Rušenje sistema koji ne odgovaraju Zapadu je stara strategija koja nažalost veoma često uspeva. Ovoga puta na meti je Brazil, najveća ekonomska sila Južne Amerike i jedna od ekonomski vodećih zemalja sveta. Brazil je, drugim rečima, mlada sila koja se budi pod socijalističkim režimom i prilično je jasno kome ovi protesti mogu odgovarati.

„Demonstranti traže da se prekine sa korupcijom u vladi zemlje koja je sedma najveća ekonomija u svetu, a ogorčeni su i zbog ogromnih troškova od preko 15 milijardi dolara za održavanje Kupa konfederacija i Svetskog kupa. 'Ovo je socijalni pokret a ne politički. Ovo nema nikakve veze sa ideologijom', kažu građani koji su izašli na ulice da iskažu nezadovoljstvo.“ Pokret za sada navodno nije politički obojen i nema jasno identifikovano vođstvo.[4]

Ovo teško da možemo da prihvatimo kao činjenicu jer je jasno da su protesti odavno izašli iz socijalnih okvira i da su dobili antivladin karakter. To što nemaju jasno identifikovano vođstvo i što ih ne predvodi ni jedna opoziciona struja u zemlji jasno govori o karakteru protesta. Kao da neko, što ne bi bilo čudno ukoliko uzmemo u obzir gore rečeno, želi običnu anarhiju u zemlji koja će Brazil zaustaviti na putu daljeg prosperiteta. Ovi protesti svakako mogu ugroziti poziciju zemalja BRIKS-a i na zemljama članicama je da se ujedine u rešavanju novonastale krize. Ovo će biti prvi veliki i ozbiljniji test za BRIKS. Ostaje nada da će se protesti umiriti i da neće dalje eskalirati – što bi donelo samo još veću patnju naroda Brazila i nove žrtve. Predsednica Brazila Dilma Rusef najavila je korenite reforme u zemlji kako bi pokušala da umiri proteste i da sačuva javni red i mir. Vreme će pokazati koliko će ona biti uspešna u tome, ali ukoliko reforme ne budu urodile plodom – Brazil će se sasvim sigurno naći u jednoj teškoj kriznoj situaciji.

„Vlada će izdvojiti 25 milijardi dolara u novim investicijama za urbane saobraćajne projekte da bi se poboljšao javni prevoz u našoj zemlji“, izjavila je predsednica Brazila posle sastanka sa liderima protesta i regionalnim zvaničnicima. U saopštenju koje je objavljeno u ponedeljak ona je izjavila da je „Brazil zreo za napredak. Mi takođe moramo kao prioritet staviti oštrije mere protiv korupcije u svim sferama“. Najbitnije je da je predsednica predložila referendum o sveobuhvatnim „političkim reformama“ kako bi se smirili neredi. „Želim da ponovim da moja vlada sluša demokratske glasove. Moramo da naučimo da čujemo glasove ulice. Svi moramo, bez izuzetka, da tačno shvatimo te signale“, naglasila je Rusef.[5]

Predsednica Brazila se nalazi u nezavidnoj poziciji i samo će vreme odgovoriti na pitanje da li će njene predložene reforme uspeti da smire masovne proteste. Ukoliko reforme ne budu uspele, Brazil očekuje veoma težak period koji se može odraziti na sve zemlje članice grupe BRIKS. Brazil će, ukoliko se protesti nastave ili eskaliraju, početi da gubi svoju međunarodnu poziciju i ugled, a to ostale članice grupe BRIKS nikako ne bi smele da dozvole – tu pre svega mislimo na Rusku Federaciju i Kinu.