Дипломатскo-ратне игре око Сирије

Сиријска противваздушна одбрана оборила је јуче, 22. јуна, турски извиђачки авион типа “Фантом Ф4Е” који је пао у сиријским територијалним водама. Анкара је потврдила ову вест и саопштила је да је Сирија дозволила спасилачком турском тиму да учествује у операцији спасавања оборених пилота. Оба пилота су спасена, а турски премијер Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да се Дамаск извинио због удеса турског авиона. “Сирија је одмах понудила извињење због инцидента и признала своју грешку”, рекао је Ердоган, пренео је турски дневни лист Хабертурк.[1]

Овај инцидент треба сагледати из три аспекта. Као прво, чињеница да се радило о извиђачком авиону који је носио најмодернију опрему за извиђање ситуације на терену много говори о природи саме његове мисије и турској улози у сукобу у Сирији. Турска не крије да подржава побуњенике и да би желела да сиријски председник Башар ал-Асад оде с власти. Турска се као земља чланица НАТО пакта прикључила једном тихом рату против сиријских регуларних војних снага. Спекулише се да је улога Турске много значајнија и да преко ње иду канали којима се побуњеници снадбевају најмодернијим оружјем, али и страним командосима и инструкторима. Турска припада блоку земаља које би радо виделе свргнутог Башара ал-Асада и победу побуњеника. Тај блок чине свакако још и Сједињене Државе, Израел али и читав Запад. С друге стране, имамо блок земаља које се залажу за тренутни прекид ватре, али не и за промену власти. Тај блок на првом месту чине Русија, затим Кина и Иран.

Русија игра активну улогу у Сирији и отвореном испоруком оружја, али она на тај начин само брани властите виталне националне интересе које има у Сирији. Турски авион је сасвим сигурно извиђао положаје сиријске армије и у томе су га спречиле сиријске снаге. Дамаск је веома мудро одиграо једну игру у којој је најпре оборио авион, а касније упутио званично “извињење” Турској због инцидента. Турска је одмах спречена да предузме било какву противакцију на дипломатском нивоу и сама изјава турског премијера говори томе у прилог. То је други аспект овог догађаја. Трећи аспект који је тесно повезан са првим говори нам да је Турска у немогућности да предузме и отворену војну акцију против Дамаска услед чињенице да Сирија располаже са веома добро наоружаном армијом и јаким снагама противваздушне одбране и то пре свега захваљујући најновијим руским испорукама ракетних система.

Наводна “грешка” заправо није била никаква погрешна процена, већ су сиријске снаге намерно обориле турски авион како би га спречиле у извршењу његове мисије и Турска званично по том питању ништа не може да учини. Ово говори о томе да је Сирија већ победила на неки начин у отвореном рату, али ће се без сумње тихи рат и даље наставити дотурањем оружја и могућим преласком командоса преко турске границе. Заправо ово је била у суштини војничка победа Русије јер Турска ни на који начин не може и не сме да отворено нападне Сирију.

Да је Русија победила и на највишем дипломатском нивоу потврдио је и недавни сусрет двојице председника Барака Обаме и Владимира Путина. Руски председник је на конференцији за медије само рекао да су се он и председник Обама сложили око неколико значајних тачака када је Сирија у питању која је без сваке сумње била и главни разлог сусрета двојице председника. Обама је био речитији и рекао је да су се он и председник Путин сложили да је неопходно да се у Сирији одмах прекине крвопролиће и да се започне политички процес који би довео до реализације плана УН. који би спречио грађански рат.[2]

Међутим, амерички председник ниједном речју није поменуо свргавање Башара ал-Асада са власти, што је веома индикативно јер су се САД до сада толико жустро залагале за рушење ал-Асада с власти као да је то пресудно за прекид крвопролића. Није сигурно да ли ово дефинитивно представља победу руске позиције, али је сасвим сигурно да су Сједињене Државе присиљене да крену корак уназад када је у питању инсистирање на Башаровој оставци. Овај сусрет је био веома значајан јер су се Русија и САД сложиле око тога да је потребно сместа прекинути насиље у Сирији, али могуће је да је главно питање ко ће остати на власти у Сирији сасвим окончано што би представљало још једну победу Русије и блока земаља које подржавају Башара ал-Асада.