„Dobrosusedske“ pretenzije Bugarske

Osim Srbije, i Makedonija već nekoliko godina unazad guta gorke pilule u jalovim pokušajima da dobije datum za početak pregovora o priključenju Evropskoj uniji. Ovo je četvrta godina zaredom kako se početak pregovora sa Makedonijom odlaže, a pored Grčke, južni sused je na išao na još jednu tešku prepreku, u vidu zahteva Bugarske. 

Sofija, koja je prva priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, u novembru se pridružila Atini u blokiranju početka makedonskih pregovora sa EU, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije, i optužila Skoplje za „krađu dela bugarske istorije i ideologiju mržnje“. U Sofiji smatraju da vlada u Skoplju, ako želi da dobije njihovo odobrenje, mora da počne da primenjuje „evropski pristup susedima“ i prekine sa antibugarskom kampanjom i manipulacijom istorijskim činjenicama. U Sofiji smatraju da u poslednjim godinama bilateralni odnosi suseda nisu na željenom nivou, a izraženo je nezadovoljstvo „antibugarskim delovanjima i retorikom u Makedoniji“, kao i "diskriminacijom građana koji su zadržali bugarsku samosvest“.

Bugarska je takođe nezadovoljna činjenicom da „pokušaji bugarske strane za obeležavanje bogatog kulturno-istorijskog nasleđa ne nailaze na podršku u Skoplju“, a pošto je Evropska komisija poručila da razume stavove Bugarske, Makedonija će tako pored Atine, morati da zadovolji i Sofiju, što neće biti nimalo jednostavno, jer je bugarska podrška uslovljena sa tri konkretna uslova. Prvi je potpisivanja sporazuma o dobrosusedskim odnosima i saradnji, drugi je „izgradnja neophodne infrastrukture za snažniju saradnju“ i formiranje zajedničkih radnih grupa za poboljšanje odnosa u ključnim oblastima, a treći je formiranje saveta na visokom nivou u formi godišnjih međuvladinih susreta.

Spolja gledano, Makedonija ima relativno dobre odnose sa Bugarskom, ali oni obuhvataju neka od najvažnijih pitanja makedonske državnosti. Mada je Sofija spremna da prihvati postojanje makedonske države, to ne znači da prihvata i postojanje zasebne nacije sa sopstvenim jezikom. Zbog toga mnogi aspekti zvanične politike u Bugarskoj počivaju na pretpostavci da moderna Makedonija nije ništa više od slučajno odvojenog dela matične zemlje, dok mnogi u Bugarskoj takođe veruju da su Makedonci u dubini svog bića i dalje Bugari.

Bugarska želi da uspostavi odnose sa Makedonijom slične odnosima između Nemačke i Austrije, a u odnosu na Makedoniju, kojoj se temelji tresu po udarima albanskog separatizma, Bugarska je, bez obzira na svoje teškoće, kao članica EU u velikoj prednosti, i u situaciji da bar Makedoniji, a uskoro nažalost i Srbiji, nameće svoje uslove, i proširi svoj uticaj, u smeru težnje bugarskog premijera Bojka Borisovog da udahne novi život Bizmarkovoj rečenici da su Bugari „Prusi Balkana“. Ta politika između ostalog teži okupljanju svih Bugara u regonu, a Sofija u tom cilju veoma darežljivo deli državljanstvo i druge privilegije ne samo etničkim Bugarima, već i svim zainteresovanim sa prostora na kojima je Bugarska pre balkanskih ratova imala teritorijalne pretenzije.

Do sada je tako u Srbiji oko 2000 građana uzelo bugarsko državljanstvo, pa čak i oko 1500 Goranaca sa Kosova, a najviše novih državljana Bugarska je stekla u Makodoniji. Bugarska nastoji i da privuče sve veći broj studenata iz Makedonije, koji ako se izjasne kao etnički Bugari, dobijaju velike povlastice, čime se uspešno kreira uticajan lobi među budućim makedonskim intelektualcima. Ipak, bugarska asimilatorska politika ne prolazi bez otpora i reakcija iz Makedonije, gde neki političari i mediji tvrde da Bugarska ima tajne planove "bugarizacije" i konačno "ponovnog ujedinjenja", kao i da zloupotrebljava istoriju da bi opravdala svoju politiku asimilacija makedonske nacije.

Otpori bugarizaciji Makedonije su do sada bili dovoljno uspešni da su očigledno naterali Bugarsku na ucene i uslovljavanja, i nametanje uslova Skoplju koji će teško biti ispunjeni bez ozbiljnog ugrožavanja identiteta koji je izgrađen na prostoru Makodonije u poslednjih 70 godina. Bugarska u jednoj meri zloupotrebljava svoj status članice EU u svrhu asimilacije drugih nacionalnosti i ispunjenja nacionalnih ciljeva iz 19. veka. Iako je u Evropskoj uniji, bugarska politička elita očigledno ne odustaje od svojih dugoročnih, ili kako bi u kod nas u Srbiji rekli, „anahronih“ nacionalnih projekata.