Дуго путовање до украјинског рата, или руска елита на раскршћу

Како одмиче украјински рат у разради планова о преуређењу света све више предњаче америчке, британске и руске елите. Америчке и британске елите предане су својим циљевима и вредностима (демократија и тржиште). Елите земаља ЕУ и држава насталих на развалинама СССР-а покушавају да их следе, углавном безуспешно. Руске елите немају иницијативу већ одговарају на потезе америчких и британских. Досадашњи успеси елита САД и В. Британије несумњиво су резултат њихове постојаности, искуства и смелости. Сличне њима не можемо срести.

Одбрамбени став кремаљске елите пружа прилику руској антиелити (контрареволуција) да први пут после 1917. објави вредности за које се бори и предложи остатку света прихватљив излаз из економије непрекидног раста. Дакле, руска антиелита има јединствену прилику да успостави нову митологију (мост између садашњости и будућности) и преузме одговорност за своју сферу утицаја.

Бег у протест

Надмоћ атлантистичких елита над континенталним има предисторију. Европски свет прошао је дуг пут од примања хришћанства до дехристијанизације. Дубоке промене у организацији привреде европских земаља и њихов технолошки развој продубљивали су јаз између науке с једне стране и вере и духовности с друге будући да развијена вера и духовност успоравају привредни раст и прогрес. Осим тога, хришћанство до истине долази откровењем а наука употребом и усавршавањем логичког апарата. Хришћани прихватају основне постулате вере и не покушавају да је оправдају логиком (Јв. 20: 27-29).

Одсуство Бога у животу човека продубљује осећај привремености и подстиче бројне жеље усмерене на физичка задовољства (доколица, поседовање предмета). Друштво препуштено чулима лако се повија пред Тржиштем

Европско удаљавање од вере благотворно је деловало на научно-технолошки развој. Ако су одступања од хришћанства с почетка изгледала безазлена и спорадична, данас имају обележја неповратног процеса. Црквени раскол породио је римокатолицизам а овај протестантизам. Немачки племићи подржавали су Мартина Лутера незадовољног злоупотребама у цркви али његова уверљивост није омела цепање цркве и настанак протестантизма. Лутер ослоњен на разум и Библију (не и на предање, поштовање икона и др.) конструише веру у Бога уз помоћ логике. Развијени облик протестантизма – калвинизам, отворио је све уставе необузданом економском расту. Будући да је сигурност владара последњих неколико столећа незамислива без савремене армије непрекидно унапређење ратних технологија (наоружања), продубљивање поделе рада, убрзана концентрација капитала и истраживача све више је добијала замах. Евроатлантски свет свесно је жртвовао хришћанство ради прогреса и непојамног развоја војне индустрије и шпекулативног капитала (кабала најспособнијих предатора).

Евроатлантски свет свесно је жртвовао хришћанство ради прогреса и непојамног развоја војне индустрије и шпекулативног капитала (кабала најспособнијих предатора)

Али није се могло остати само на неограниченом расту и разузданом богаћењу. Искорак је начињен смештањем сиромаштва на терен греха. Овим је симфонија хришћанске заједнице у којој су богати и сиромашни повезани кроз Христа нарушена. Изабраним више неће бити тешко да захтевају уништење убогих народа (Абориџини, Индијанци, Срби, Руси...), истребљење припадника друге религије (православци, шиити...) чак и најрођенијих. У православљу и римокатолицизму најважнија је часност намера или добро дело док су протестанти већма усредсређени на резултат. Начин богаћења у сенци је главног – богатства. Оно није само извор благостања већ и потврда изабраности.

Одсуство Бога у животу човека продубљује осећај привремености и подстиче бројне жеље усмерене на физичка задовољства (доколица, поседовање предмета). Друштво препуштено чулима лако се повија пред Тржиштем и незаинтересовано је за метафизичке теме. У њему се губи потреба за расправом о добру и злу, спасењу или о обуздавању човекових жудњи пошто су ова питања изван правног поретка (законске регулативе) омеђена приватношћу. Самим тим је достизање сагласја између човека и космоса безизгледно будући да свако жели космос по својој мери.

Ћорсокак

Пошто владари више не траже утемељење у Богу (вери) морали су да нађу нови ослонац. Изграђен је демократски поредак без монарха заснован на праву народа да на изборима одлучује непосредно о питању власти (руковођење и управљање заједницом). Да би се отклониле слабости изборне демократије и очувала равнотежа моћи у друштву изведена је подела власти (законодавна, судска, извршна) и ограничавање мандата бираних лица. Међутим, aко бирачи немају знање нема ваљаних избора а без њих ни демократије. Просветитељи су се заносили мишљу да се масовним образовањем може стићи до једнакости упркос томе што се владавина у колективу већем од неколико хиљада људи претвара у плутократију. Чак и Русо у «Друштвеном уговору» примећује да је за велике државе једини облик монархија а да је демократија могућа у друштву богова.[1] Недовољни су чак и светитељи!

Будући да је демократија запала у дубоку кризу главно средство влада постало је завођење поданика обећањима и рекламама. Сходно новој стварности елите су све више истраживале понашање маса и бавиле се социјалним инжењерством уз помоћ штампе, телевизије, психологије, антропологије, социологије, статистике и других наука. Није ни чудо што се остварило библијско предвиђање да је дошло време у коме здраво учење неће прихватити, већ ће људи, руководећи се својим прохтевима, бирати себи учитеље који ће ласкати њихову слуху и окренуће се од истине гаталицама (2Тим. 4:3-4).

Са удаљавањем од догми вишњег света успостављен је особит социоекономски облик, тржишна привреда која живи као непрекидни рат људи - Bellumomniacontraomnes. У свеопштем рату један побеђује а други губи што обесмишљава напоре губитника и увећава ниво ентропије друштва. У оваквим друштвима мањина има право на будућност док је осталима намењено технолошко и сазнајно упрошћавање и боравак у Метавасељени – виртуалном станишту сувишних представника средње и ниже класе

Са удаљавањем од догми вишњег света успостављен је особит социоекономски облик, тржишна привреда која живи као непрекидни рат људи - Bellumomniacontraomnes. У свеопштем рату један побеђује а други губи што обесмишљава напоре губитника и увећава ниво ентропије друштва. У оваквим друштвима мањина има право на будућност док је осталима намењено технолошко и сазнајно упрошћавање и боравак у Метавасељени – виртуалном станишту сувишних представника средње и ниже класе. СССР је ишао другим путем и покушао је да изгради нетакмичарски тип друштва (комунизам) у коме је пропадање појединаца спорадично и нижа друштвена ентропија. Али црвени пројекат није успео да издржи налет Тржишта, Корпорације и реклама. Захвљаујући технологијама управљања масама срушени су СФРЈ и СССР а Пентагон је прегазио читаву источну Европу и Азију и сада стоји укопан на источним границама Украјине спреман да распарча Русију.

Раскршће

Велика историјска времена какво је данашње траже вође и елите способне да препознају изазове и предложе одговоре како би друштво избегло суноврат. Пре четврт миленијума у Француској су сматрали да је монархија главни проблем али чим је она пала многи њени противници постали су монархисти. Мирабо је на самрти казао да би основао Монархију. Републику су створили догађаји а Робеспјер, Мара и други нису ни сањали о режиму Терора. Њих су ту довеле околности а будући мали људи увучени у велику ствар стајали су запањени размерама Моћи. Нису разабрали да им је судбина наменила улогу жртве Револуције. Робеспјера ког су звали Непоткупљиви на узвик из публике „мочвара“ је осудила на смрт без права речи. Сатрла га је Моћ као и америчког председника Трампа.

Велика историјска времена какво је данашње траже вође и елите способне да препознају изазове и предложе одговоре како би друштво избегло суноврат. Пре четврт миленијума у Француској су сматрали да је монархија главни проблем али чим је она пала многи њени противници постали су монархисти

Али поред искуства Француске револуције пример суочавања с великим изазовима времена могу да послуже реформе Петра Великог и Стаљина распетих између моћи и вере. Обојица су решавали неодложан задатак – одбрану од завојевача суочени с истим изазовом: стићи и престићи. За време своје владавине успешно су ратовали и управљали царством али ни један ни други нису решиле главно питање – противуречност између развоја ратне технике и високих идеала заједнице на чијем су челу били. Зарад безбедности (армија) жртвовали су веру (цркву).

Неусклађеност између растућих потреба за ресурсима и њихове ограничености све је заоштренија и захтева тражење опипљивих решења. Стаљин је можда имао планове али он сам није могао да их доведе до краја (кратак људски век) а совјетски вођи после њега нису били на висини задатка будући склони конвергенцији с евроатлантским елитама.

Да би Русија наставила даље њеној новој елити предстоји решавање више задатака. Да загарантује сигурност (правну и физичку) у својој панобласти, да обезбеди ресурсе за развој економије и подстакне освајање нових технологија, да успостави нову идеологију, обнови стручни кадар и руску науку (поље сазнања) и ухвати се у коштац с питањем обнове становништва.

Да би Русија наставила даље њеној новој елити предстоји решавање више задатака. Да загарантује сигурност (правну и физичку) у својој панобласти, да обезбеди ресурсе за развој економије и подстакне освајање нових технологија, да успостави нову идеологију, обнови стручни кадар и руску науку (поље сазнања) и ухвати се у коштац с питањем обнове становништва

На пољу безбедности Кремљ добро стоји. За неколико година рата може да створи нову армију и подигне напредну индустрију. Њен развој омогућиће ревалоризацију актива руске екстрактивне индустрије и природних ресурса. Ова два чиниоца (индустрија и ресурси) омогућиће Русији да направи технолошки и економски продор и надокнади садашњи заостатак за атлантским светом.

Кремљ лоше стоји на пољу идеологије пошто је она нестала након распада СССР-а. Осим тога, украјински рат сузио је поље деловања на политичком и идејном плану јер биолошко уништавање и расељавање православних Словена ратом ради успостављања нове државе (Антирусије, Хазарије, умањене Украјине и сл.) искључује веру као темељ уједињења руског света и отклања пројекат Москва трећи Рим. Ако православље није у основи система вредности будуће Русије шта ће бити? Технолошки прогрес (нови истраживачки продори) на темељима Лењиновог и Стаљиновог научног атеизма, исламско банкарство, тржишни калвинизам или нешто друго? Ипак, питање идеологије и вредности може релативно брзо да се превазиђе будући да у Русији знају шта неће (апофатика).

Међутим, све је израженији недостатак стручног кадра у Русији. Он је последица разбијања СССР-а, исељавања стручњака и опадања квалитета школства (болоњска реформа). Осим тога подељена руска интелигенција нема предлог решења ситуације настале раскидом веза с ЕУ и САД. Наиме, хуманистичка интелигенција не показује иницијативу пошто је уграђена у светску науку и без оригиналног развоја а делује у земљи изгоју. С друге стране техничка интелигенције заузета је решавањем хитних питања постављених украјинским ратом. Биће потребно време да се покрене нови развојни циклус руске науке и изгради оригинално поље сазнања.

Међу највеће изазове с којима се суочава Кремљ спада демографски пад и све слабија способност становништва да се саморепродукује. Руски демографски губици у Украјини мере се десетинама милиона (избегли, преверени, погинули) што је тежак ударац за земљу од 150 милиона становника

Међу највеће изазове с којима се суочава Кремљ спада демографски пад и све слабија способност становништва да се саморепродукује. Руски демографски губици у Украјини мере се десетинама милиона (избегли, преверени, погинули) што је тежак ударац за земљу од 150 милиона становника. Узроци смањења становништва су многобројни (ратови, пресељавање и др.) али најважнији узрок је духовни пад елите и интелигенције које су капитулирале пред еврошовинизмом још у деветнаестом столећу. Духовни пад руске либералне елите која украјински рат сматра Путиновим обесмишљава напор сваког појединца и друштва и гаси жудњу за висинама живота. Зар било који рат или материјална беда могу да покосе чежњу за животним подвигом као што може духовни пад?

Последња комуна

Француски револуционари, касније и бољшевици, имали су мисију у рату против Бога и отуда су све учинили да свргну монархију и створе новог човека. Кренули су од идеје да ваља убити француског краља и узети власт од аристократије и дати је парламенту. У Русији, револуционари су мислили да је најбоље погубити цара а буржујима одузети средства за производњу и предати их радничкој класи. Идеолог Октобарске револуције Лењин маштао је о времену у ком ће друштво бити једна канцеларија и једна фабрика из које се не може побећи јер неће моћи да се из ње оде.[2] Савремене украјинске вође и руски либерали личе на Кирилова („Зли дуси“) који је Русима поручио да ће пошто нестане стари свет, промене се физички земља и човек, наступити нови живот и нови човек и да ће се време делити на два дела: пре уништења и после уништења Бога.[3] Узбуђен нестанком старог света Ниче је тражио превредновање свих вредности и тумачио предстојећи тријумф европског нихилизма.

Савремена руска елита између пораза у Украјини и нове прерасподеле моћи и актива у складу с новом реалношћу бира пораз. Овај избор темељи, с правом или не, на историјском искуству и уверењу да нуклеарна Русија не може бити поражена и подељена. Убеђена да неће бити замењена ако изгуби рат, кремаљска елита више се плаши губитка имовине него ратног пораза и технолошке деградације земље. Слично овом је уверење да ће економска моћ Кине ослабити светско господство атлантиста. Пророци пада САД углавном заборављају да је СССР 1980. био на далеко вишем нивоу од данашње Кине и Русије али се упркос томе срушио као кула од карата. Вештина англосаксонског обмањивања становништва, вазала и противника Империје пре осам деценија комунизмом (СССР), пре четири деценије Јапаном (чак и Србијом 1990-2000) а данас Кином није довољно изучена у кругу неевропских елита. Наиме, елита Империје сузбија побуну кад застрашивањем кад лукавим уливањем самопоуздања вазалу/противнику да би потпуно овладала пољем сукоба и ефикасно сломила отпор.

Савремена руска елита између пораза у Украјини и нове прерасподеле моћи и актива у складу с новом реалношћу бира пораз. Овај избор темељи, с правом или не, на историјском искуству и уверењу да нуклеарна Русија не може бити поражена и подељена. Убеђена да неће бити замењена ако изгуби рат, кремаљска елита више се плаши губитка имовине него ратног пораза

Украјински рат решава нагомилане противуречности и трајаће колико буде потребно да се промени елита у Русији. Било да ће Москва плаћати ратне репарације Украјини наредних 50-60 година, било да ће изнова уређивати Евроазију. Сто година после Октобарске револуције Русија се поново бори против елите равне нихилисти Нечајеву. Руско друштво подељено је генерацијски (Y и Z генерација/остали) и идејно (протестантска етика/совјетска етика) а његова елита показује да није спремна да створи и негује своју слику света већ да преузме туђу. Да су атлантисти могли да причекају 15-20 година украјински рат би био непотребан јер би Кремљ капитулирао без опаљеног метка. О томе говоре избеглице из Русије узраста 20-40 година, усмерене у Србију и друге земље у марту и априлу 2022. Без односа према Родини или случајној земљи домаћину, савремени руски номади незаинтересовани су за чување залиха питке воде, гаса, нафте, злата, бакра, урана, платине или своје духовне баштине. Ови пресељеници другачији од руске емиграције од пре 100 година обликовани у демократском духу прожетом протестантском етиком осуђени су на вечну потрагу за благостањем које стварају и одржавају други.

Велика победа нове руске елите (антиелита) окончала би епоху Револуције и отворила неслућене могућности Русији. У наредним годинама Кремљ ће показати да ли може да одговори на изазове и преузме одговорност и одржи евроазијско пространство. Русија може да преживи напад НАТО пакта али не и капитулацију елите неспремне да штити историјске тековине. Остаје отворено питање да ли ће украјински рат изнедрити нову елиту способну да обнови Русију или ће земља наставити у досадашњем опадајућем ритму. Несумљиво, руска антиелита последња је препрека европском нихилизму и кошмарном распаду Евроазије. Према исходу борбе у Русији определиће се саговорници за округлим столом. Или или.

31-1-2023. Блог С. Лекић

https://bityl.co/H6mc