HRONIKA:
VUČIĆ IZ LONDONA: ŠOLC U PETAK DOLAZI U SRBIJU, SA EU ĆE BITI POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANjU U VEZI SA MINERALNIM SIROVINAMA. NIŠTA U VEZI SA LITIJUMOM NEĆEMO KRITI OD GRAĐANA. NE POTPISUJE SE SAD KOPANjE, VI STE VEĆ ODAVNO POTPISALI
RATKO RISTIĆ: UMESTO ŠTO PRETE NARODU, DAČIĆ I VUČEVIĆ BI TREBALO DA UTVRDE KO JE OD MINISTARA BIO UKLjUČEN U KRŠENjE ZAKONA ZA RAČUN RIO TINTA. NERAZUMNIM I ANTINARODNIM GESTOM VLASTI BIĆE OTVORENO MNOGO PROSTORA ZA OTPOR
ISTRAŽIVANjE NSPM: PROTIV RUDNIKA LITIJUMA 55,5 ODSTO GRAĐANA SRBIJE, „ZA“ 25,6 ODSTO
DRAGAN ĐILAS: OČIGLEDNO JE DOVOLjNO DA ALEKSANDAR VUČIĆ PRIHVATI NEMAČKO-FRANCUSKI SPORAZUM, IZVOZI ORUŽJE U UKRAJINU, PRIHVATI VAĐENjE LITIJUMA - I VEĆINU EVROPSKIH ZVANIČNIKA NE ZANIMA ŠTA ON RADI U SRBIJI
DONALD TRAMP U INTERVJUU ZA „BLUMBERG”: BAJDEN JE VENČAO RUSIJU I KINU. ON JE VEOMA GLUP ČOVEK
AMBASADORI ČLANICA EU POSTIGLI SAGLASNOST O UREDBI O UKIDANjU VIZA ZA SRBE SA KIM. UREDBU TREBA DA USVOJE MINISTRI SPOLjNIH POSLOVA 22. JULA
DUŠAN NIKEZIĆ: GOSPOĐO BRNABIĆ, NIJEDNA VLAST, NI ĐINĐIĆEVA, NI KOSTUNIČINA, NI TADIĆEVA, NIJE DALA NIJEDNU DOZVOLU ZA EKSPLOATACIJU LITIJUMA. TO ĆE NAREDNIH DANA UČINITI VAŠA VLADA. TO ĆE BITI VAŠA ODLUKA I VAŠA ODGOVORNOST
ADVOKAT SRETEN ĐORĐEVIĆ: VLADA SRBIJE PREKRŠILA USTAV VRAĆANjEM UREDBE O REALIZACIJI PROJEKTA “JADAR”, U DRŽAVI SE DEŠAVA SLOM PRAVNOG I USTAVNOG SISTEMA. DOKUMENT KOJI ĆE VUČIĆ I ŠOLC POTPISATI BIĆE PROGLAŠEN TAJNOM
MARKO ĐURIĆ SA ŽOZEPOM BORELjOM: SRBIJA ĆE DO 2027. ZAVRŠITI SVE TEŠKE REFORME NEOPHODNE ZA PRISTUPANjE EU
POKRET „KRENI-PROMENI“ PISAO ŠOLCU I ZVANIČNICIMA EU: PODRŠKOM RIO TINTU URUŠAVATE VLADAVINU PRAVA U SRBIJI
ILON MASK: „SPEJSIKS“ I „IKS“ SELE IZ KALIFORNIJE U TEKSAS ZBOG KALIFORNIJSKOG ZAKONA KOJIM SE ZABRANjUJE ŠKOLAMA DA OBAVEŠTAVAJU RODITELjE O PROMENI „RODNOG IDENTITETA“ DETETA
NA DANAŠNjI DAN 1918. STRELjANA CARSKA PORODICA ROMANOVIH. NIKOLAJ DRUGI, POSLEDNjI RUSKI CAR, POSEBNO ZADUŽIO SRBE - INSISTIRAO NA STVARANjU UJEDINjENE SRPSKE DRŽAVE
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Dvojica kandidata različito shvataju borbu protiv terorizma
Savremeni svet

Dvojica kandidata različito shvataju borbu protiv terorizma

PDF Štampa El. pošta
Lorens Korb   
utorak, 04. novembar 2008.
Donosimo razgovor sa Lorensom Korbom, saradnikom istraživačkog Centra za progres Amerike i jednim od bliskih savetnika demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame za pitanja nacionalne bezbednosti i spoljne politike. Korb se najpre osvrnuo na razlike i sličnosti spoljnopolitičkih prioriteta Obame i njegovog republikanskog rivala DŽona Mekejna. Prvo pitanje na dnevnom redu novog predsednika biće pitanje Avganistana, smatra Korb:

 

„I Mekejn i Obama shvataju da je hitno potrebno pronaći rešenje za Avganistan. Obojica predlažu slanje dodatnih američkih snaga. Takođe se slažu da bi Sjedinjene Države trebalo da više sarađuju sa drugim zemljama. Ali, između Mekejna i Obame postoje i krupne razlike u pogledu Avganistana. Senator Obama se zalaže za povlačenje trupa iz Iraka, od kojih bi jedan deo bio premešten u Avganistan. Senator Mekejn izjavljuje da ne treba napuštati Irak sve dok tamošnja situacija ne bude potpuno stabilizovana. Dvojica senatora zastupaju različite pristupe i prema Iranu. Obama se zalaže za uspostavljanje dijaloga bez postavljanja ikakvih uslova. I Mekejn je za dijalog, ali samo ako Iran prethodno odustane od svog nuklearnog programa."

Dvojica presedničkih kandidata različito gledaju i na pitanje Iraka, napominje Lorens Korb.

„Senator Mekejn veruje da je Irak glavni front u borbi protiv terorizma i da američke trupe treba da ostanu u Iraku sve do pobede, iako ne kaže šta podrazumeva pod pobedom. Senator Obama, pak smatra, da je najvažniji front u borbi protiv terorizma Avganistan, gde je al-Kaida ponovo aktivna. Obama smatra da bi Amerika trebalo da odredi datum svog povlačenja, jer bi to prinudilo iračko vođstvo da što pre postigne politički dogovor za uspostavljanje stabilnosti u zemlji."
Mekejn i Obama se ne slažu ni u pogledu odnosa SAD sa Rusijom ili Kinom. 

„Senator Mekejn se zalaže za formiranje saveza demokratija, koji bi isključivao zemlje kao što su Rusija i Kina. Senator Obama kaže obrnuto: 'Mi želimo da uključimo te zemlje i razgovaramo sa njima, jer svidelo se to nekome ili ne, globano zagrevanje ili zabrana širenja oružja masovnog uništenja su pitanja, koja se ne mogu rešiti bez njihovog učešća."

Korb kaže da bi se administracija Baraka Obame mnogo manje oslanjala na vojnu silu u odbrani američkih interesa u svetu, nego moguća Mekejnova administracija. 

„Sjedinjene Države bi trebalo da se više oslanjaju na diplomatiju i druge vidove takozvane 'meke sile', kao što su ekonomska i humanitarna pomoć. Amerika treba ponovo da predvodi svojim primerom otvorene i demokratske zemlje. Za Sjedinjene Države je takođe veoma važno da poprave svoj narušeni imidž u svetu. Po rečima senatora Obame, to se može postići uspostavljanjem bolje saradnje sa drugim zemljama, američkim povlačenjem iz Iraka i fokusiranjem pažnje na Avganistan, gde imamo podršku 47 zemalja sveta."

Administracija Baraka Obame bi napustila Bušovu doktrinu nacionalne bezbednosti, koja se zalaže za preventivne ratove, kaže Lorens Korb. 

„Mislim da je čak i predsednik Buš odustao od ideje preventivnog rata i siguran sam da se senator Obama ne bi založio ni za kakvu oružanu akciju ako zemlji ne preti neka neposredna opasnost. Podsetimo se da Rusija tvrdi da je na osnovu teorije preventivnog rata izvršila upad u Gruziju, što svi osuđujemo."

Dvojica senatora različito definišu borbu protiv terorizma, navodi dalje Korb. 
„Mislim da nije važno objašnjavati da li je reč o ratu ili nečemu drugom, već da je najpametnije voditi borbu protiv terorizma. Da li Amerika treba da ga vodi sama ili u saradnji sa drugim zemljama, da li treba da primenjuje isključivo vojnu silu, ili policijske metode, i konačno da treba odrediti ko je tačno neprijatelj. Neprijatelj je al-Kaida. Senator Obama je još 2002. rekao da je Irak glup rat jer tamo nema al-Kaide. Mekejn drugačije gleda na taj problem. On tvrdi da bi povlačenje iz Iraka uputilo pogrešnu poruku teroristima svuda u svetu. On rat protiv terorizma izjednačava sa Drugim svetskim ratom, koji bi on kao predsednik nastavio da vodi."
Evo kako Korb objašnjava Mekejnovo i Obamino viđenje transatlanskog partnerstva.
„Mislim da obojica žele da ojačaju Severnoatlantski savez. Međutim, verujem da bi se senator Mekejn zalagao za izgradnju antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj, proširenje NATO-a na područje Kavkaza, i to bez pridobijanja podrške ostalih saveznika. Senator Obama, pak, kaže da treba prvo da se postigne konzensus svih NATO saveznika, a tek onda da se preduzimaju novi koraci. 

Korb dodaje da Amerika nikada nije bila svemoćna, a da sadašnja ekonomska kriza koja potresa zemlju još više ograničava njenu moć.

Nema nikakve sumnje da će nova administracija morati da se suoči sa ogromnim izazovima. Ekonomska kriza kroz koju prolazimo je najveća od vremena Franklina Ruzvelta. Spoljnopolitička kriza u kojoj se nalazimo najveća je od vremena Ričarda Niksona i Vijetnamskog rata."
Izbor Baraka Obame za predsednika simbolizovao bi krupan zaokret u politici SAD prema svetu i obrnuto. 

„Mislim da bi senator Obama u odnosu na DŽona Mekejna imao veće šanse da promeni mišljenja sveta o Sjedinjenim Državama, jer bi sam njegov izbor doveo u pitanje sve ono što grupe kao što je al-Kaida govore o Americi. Na ljude bi verovatno ostavila utisak činjenica da je za američkog predsednika izabran čovek čiji je otac Kenijac, majka belkinja iz Kanzasa, a koji je detinjstvo proveo u Indoneziji. Senator Mekejn bi verovatno mogao da učini slično kao bivši ratni zarobljenik u Vijetnamskom ratu. Ali smatram da bi Obama kao predsednik imao prednost u odnosu na Mekejna."

VOA 01.11.2008