Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > HSBC – velika za bankrot, velika za zatvor, ili kako se banksterski kriminal uvek isplati
Savremeni svet

HSBC – velika za bankrot, velika za zatvor, ili kako se banksterski kriminal uvek isplati

PDF Štampa El. pošta
Trifun Ristić   
ponedeljak, 17. decembar 2012.

Nekontrolisani rast i neodgovorno i nezakonito poslovanje velikih svetskih banaka doveli su veliki deo sveta u ozbiljnu ekonomsku krizu, a finansijski sistem na ivicu pucanja. Krivica banaka nije međutim bila razlog za discilinovanje pomahnitalog bankarskog sektora, već su vodeće države Zapada u njega upumpale stotine milijardi dolara i evra da sistem ne bi pukao i povukao u ambis celokupne privrede. Bankari ili bolje reći banksteri su tako dobili oprost za svoje manipulacije, a nedavnom presudom britanskoj banci HSBC zbog pranja ogromnih suma novca, sudski sistem Sjedinjenih Država je otišao i korak dalje u oprostu teških krivičnih dela u cilju opstanka sadašnjeg svetskog finansijskog sistema.

Britanska banka, najveća u Evropi, sa ograncima u 80 zemalja, platiće američkim vlastima kaznu od 1,9 milijardi dolara, što je, kako se ističe istorijska presuda i najveća kazna ikada određena jednoj banci. HSBC je naime dopuštala novčane transakcije određenim bankama u Saudijskoj Arabiji i Bangladešu za koje se u SAD tvrdi da su učestvovale u finansiranju Al-Kaide, i uspešno premošćavala američka ograničenja i zabrane transakcija trgovcima drogom, što je omogućilo meksičkim i preko njih i kolumbijskim narko-kartelima da operu milijarde dolara u SAD. Navodi se i da su novčane transakcije omogućene i neprijateljskim tzv. „odmetnutim“ državama poput Irana, Severne Koreje, Mijanmara i Kube, a samo preko američke filijale ove banke u poslednjih sedam godina je obavljeno preko 25.000 transakcija s Iranom, u vrednosti od preko 19 milijardi dolara.

Ovo nije prvi put da se bankari zbog sličnih prekršaja kažnjavaju ozbiljnim novčanim kaznama, i poslednjih godina je već izvršen niz poravnanja vrednih stotine miliona dolara sa velikim svetskim bankama, koje su počele da se žale na previsoke kazne. Novčana globa za britansku banku je daleko najveća od do sada izrečenih, ali i ona iznosi samo deo njenog profita, tako da ni HSCB neće bankrotirati, jer je od zatvaranja i čuva njena veličina. Tako je ponovo, kao što je pre nekoliko godina odlučeno da se velike zapadne banke spasavaju jer su suviše velike, britanska banka umesto bankrota i krivičnog gonjenja odgovornih prošla samo sa novčanom kaznom, jer je presuda izvršena po principu „isuviše velika i za bankrot i za zatvor“.

Iza kriminalnih aktivnosti ove banke stoje imenom i prezimenom njeni rukovodioci, koji su izbegli krivično gonjenje, jer je unutar američke vlade i nadležnih institucija preovladao strah da bi optužba i sudski proces doveli do propasti ove banke, čime bi se ozbiljno destabilizovao globalni finansijski sistem. Time je u ime sistemske stabilnosti jedna megabanka ponovo oslobođena odgovornosti, a politika spasavanja banaka je nastavljena i sa zvaničnom i javnom tolerancijom za aktivnosti koje je američka država do sada deklarativno osuđivala i delimično suzbijala.

Time je još jednom potvrđen gubitak legitimiteta američkog pravosuđa, a dok američka vlada nastavlja da daje prednost principu "prevelike da bi propale" HSBC, druge finansijske institucije i nedodirljive korporacije svakako neće promeniti svoju dosadašnju politiku. Samo novčana kazna banci, koja iako velika, predstavlja samo manji deo njenog profita, ostavlja poruku da se, obzirom na ogormnu zaradu od pranja prljavog novca a bez straha od kazni, bankarski kriminal i te kako isplati. Time je ova presuda još jednom potvrdila da je nelegalna trgovina narkoticima postala veoma važan deo svetske privrede, a da bi, kada bi ona prestala, bankarski sistem verovatno propao. Istovremeno, novčane transakscije i klijenti ove banke od Meksika, preko Saudijske Arabije i Severne Koreje prate trag američke politike i njene ratne privrede. Oni imaju stalnu potrebu za neprijateljima, čiji opstanak i jačanje SAD podržavaju do tačke ugrožavanja tzv. američkih nacionalih interesa -  koje zatim od tih istih država treba braniti.  

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner