Јапан као америчка предстража према Кини и Русији

Јапан тренутно води два територијална спора, са Кином и Русијом. Када је у питању Кина, Токио је откупио острва, која Јапанци називају Сенкаку, док су Кинези откупили Диаоју септембра прошле године од приватног власника. Кина и Јапан око ових острва воде вишедеценијски спор, који је кулминирао када је јапанска држава откупила острва која Кинези сматрају својим. Острва су ненасељена, али су зато воде око њих богате нафтом и гасом. Кинези се оштро противе потезу Јапана, што је довело до масовних демонстрација у Пекингу. Смањена је трговинска сарадња између две земље, а у Кини су избили и протести са захтевом да се бојкотује јапанска роба. Такође, смањена је и продаја јапанских аутомобила у Кини. Јапан је, с друге стране, значајно смањио извоз робе у Кину.

Међутим, последице овог сукоба нису само економске. Две земље се практично налазе на ивици војног конфликта. Аналитичари већ дуго упозоравају на могућност војног сукоба који би имао несагледиве последице. Веома често долази до „блиских“ сусрета бродова кинеске и јапанске морнарице. Један од најозбиљнијих инцидената догодио се када је кинеска фрегата наводно укључила радар за навођење ракета према јапанском разарачу. Јапански премијер Шинзо Абе затражио је у петак извињење Пекинга и признање да је кинеска фрегата усмерила радар ка јапанском разарачу у међународним водама. Захтев је уследио непосредно пошто је кинеско министарство одбране негирало да је радарски систем био усмерен и закључан на јапански разарач, при чему су оптужили Токио да подстиче фаму о “кинеској опасности”.[1]

Недавно је у близини поменутих спорних острва избио и инцидент у који су били укључени борбени авиони два ратна ваздухопловства. Јапан је у регион упутио авионе за надгледање типа Е-767 и Е-2Ц како би могао да прати кретање кинеских борбених авиона.[2] У поменути инцидент били су укључени најсавременији кинески ловци типа Ј-10 и морнарички авион ЈХ-7. Јапан је у сусрет кинеским ловцима одмах подигао своје најсавременије ловце типа Ф-15Ј америчке производње, након чега су се кинески авиони повукли. „Они нису повредили ваздушни простор изнад спорних острва, али су летели унутар онога што Токио назива одбрамбеном идентификационом зоном", наведено је у извештају.[3]

Кина је у међувремену постигла договор са Русијом око куповине линије за производњу бомбардера ТУ-22М3 по цени од милијарду и по долара. Ти авиони би требало да буду укључени у састав кинеске ратне морнарице, где ће добити ознаку Х-10. Ови авиони би били укључени у мисије ниског лета изнад нивоа мора, тако да би избегли радарске снопове са противничких бродова. Морнарички бомбардери Х-10 би Кини омогућили да напада америчке или јапанске површинске ратне бродове. Договор са Русијом укључује прву набавку од 12 летелица и другу набавку од 24 авиона. Међутим, уколико Кина, као што је раније увек и чинила, усвоји технологију производње авиона, у чему ће јој наравно помоћи куповина читаве производне линије, она ће у свом инвентару ускоро имати много више од 36 летелица поменутог типа.[4]

Други територијални спор Јапан води са Русијом око Курилских острва која се налазе северно од најсевернијег јапанског острва Хокаидо. Територијални спор са Русијом око Курилских острва потиче из периода одмах након потписивања јапанске капитулације у Другом светском рату. Наиме, бивши Совјетски Савез је 18. августа 1945. године, три дана након што је објављена капитулација Јапана, припојио ова острва. Због овог спора Русија и Јапан нису потписали мировни споразум чак 65 година. Након распада Совјетског Савеза 1991. године обновљени су преговори око ових острва, али још увек нису дали резултат. 

Пре три године догодио се политички инцидент на највишем нивоу. Тадашњи руски председник Дмитриј Медведев је 2010. посетио Куриле. То је изазвало негативне реакције у Јапану јер Јапанци поменута острва сматрају делом своје територије. Тада је јапански премијер Наото Кан оценио је да је та иницијатива "за жаљење", а министарство спољних послова Јапана је из протеста позвало руског амбасадора у Токију на разговор. "Став Јапана је да су четири острва Северне територије део јапанске територије и посета председника Русије је за жаљење", рекао је Кан у јапанском парламенту, јавиле су агенције. Медведевљева посета Кунаширу, једном од четири острва архипелага који Руси зови Јужна Курилска острва, а Јапанци Северне територије, трајала је четири сата. Он је обишао једну бању и ту разговарао са становницима.[5]

Наравно, овакав потез Јапана наишао је на веома жесток руски одговор. Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, том приликом оценио је “неприхватљивом” негативну реакцију Јапана. Лавров је рекао да ће јапански амбасадор у Москви бити позван у руско министарство спољних послова да му се "јасно и недвосмислено" пренесе руски став. "Реакција јапанске стране на пут председника Медведева на Курилска острва је неприхватљива. То је наша земља и руски председник је посетио руску земљу", рекао је Лавров, преноси Бета.

Међутим, спор Јапана и Русије, како то обично бива, погоршан је и војном компонентом. Иако су сусрети руских бродова и авиона са јапанским много ређи него у случају спорних острва Сенкаку, недавно је избио инцидент када су два руска ловца-бомбардера наводно повредила ваздушни простор Јапана, како тврде извори у Токију. Наиме, случајно или не, руска ратна морнарица је 7. фебруара спроводила војне маневре око спорних острва, а тај дан се у Јапану обележава као дан “Северних територија”, како Јапанци називају Курилска острва. Министарство иностраних послова у Токију саопштило је како је Јапан подигао своје ловачке авионе и уложило протест. Руска страна је негирала да су два ловца-бомбардера типа СУ-27 уопште и повредила ваздушни простор Јапана.

Јапански премијер Шинзо Абе рекао је на једном скупу да жели да пронађе "обострано прихватљиво решење" за деценије стар територијални спор с Русијом и потпише дуго времена одлагани мировни уговор с Москвом. "У телефонском разговору рекао сам председнику Путину да ћу учинити напор да пронађем обострано прихватљиво решење како би се коначно решило питање Северних територија", рекао је Абе на скупу у Токију са око 2.000 бивших становника острва и њихових потомака. Очекује се да ће бивши јапански премијер Јоширо Мори посетити Москву током овог месеца ради разговора о територијалном спору.[6]

С друге стране, Русија је жестоко негирала да су њене летелице, као што смо поменули, повредиле ваздушни простор Јапана: “Летови војних авиона изводе се стриктно у складу са међународним прописима о ваздушном простору и они не прелазе границе других земаља", рекао је представник министарства одбране у Москви Александар Гордејев агенцији Интерфакс. Поводом овог случаја огласио се и представник министарства спољних послова РФ Александар Лукашевич: “Летови морнаричке авијације Тихоокеанске флоте у региону који се граничи са Јапаном изводе се регуларно у складу са међународним правилима о коришћењу ваздушног простора, без угрожавања граница других држава.”[7]

Генерални секретар јапанске владе Јошихиде Суга изјавио је да је наводни инцидент од 7. фебруара “догађај вредан жаљења”. Министарство спољних послова Јапана је због овог наводног “догађаја” упутило протест Русији зато што су према наводним информацијама јапанског одбрамбеног сектора, два руска ловца СУ-27, 7. фебруара у 14:59 по локалном времену, отприлике један минут налазила у јапанском ваздушном простору. Јапанске ваздушне одбрамбене снаге су као одговор наредиле полетање својих ловаца Ф-2 који представљају пандан америчким ловцима Ф-16.

Оно што је веома битно јесте да, према најновијим вестима, званични Токио наводно “не повезује“ појављивање руских ловаца у акваторији Јапанског мора са заоштравањем јапанско-кинеских односа поводом територијалног спора у Источнокинеском мору. Ипак, како наводи “Руска реч”, званични Јапан планира да упореди податке са својих радара са подацима руске стране.

Сада је неопходно направити анализу. Два територијална спора која Јапан води са Кином и Русијом треба сагледати у заједничком светлу, другим речима, упркос томе што ови инциденти делују неповезано, они су напротив нераздвојни део спољне политике Јапана. Изјаву званичног Токија да он “не повезује” појављивање руских ловаца са заоштравањем јапанско-кинеских односа управо треба схватити супротно јер је то дипломатски начин да се каже како су ови догађаји повезани и да иза њих стоји једна кључна геостратешка игра превласти над Пацификом.                              

Јапански премијер Шинзо Абе најавио је измене Устава које су након Другог светског рата Јапану наметнуле САД. Ово не треба схватити као заоштравање америчко-јапанских односа, већ је Абе сасвим сигурно добио сигнал од Вашингтона да може да учини тако нешто. Американци и Кину и Русију доживљавају као претњу и Сједињене Државе би волеле да се ослоне на Јапан када је у питању нарочито спутавање развоја кинеске ратне морнарице.                              

У говору у јапанском парламенту о изменама Устава који Јапану забрањује да води рат Шинзо Абе је изјавио да ће најпре изменити члан 96 који прописује правила за сваку измену устава донетог 1947. Овим поступком јапански премијер жели да промени кључни став 9 који се односи на пацифистичку спољну политику државе Јапан. У члану 9 наводи се да се "искрено тежећи миру у свету заснованом на правди и реду, јапански народ заувек одриче рата, као и претње и употребе силе као начина за решавање међународних сукоба". Како би се постигао циљ из претходног параграфа, никада неће користити копнене, поморске и ваздушне војне снаге нити било које друго ратно средство. Право државе на ратовање се не признаје:”[8]

Јапански националисти редовно критикују овај члан устава у светлу територијалних спорова које Јапан има. Премијер Абе је још у својој предизборној кампањи навео како ће променити одређене чланове Устава. Наравно, све ово није случајно јер се Јапан геостратешки налази између “две ватре”, односно између Русије и Кине.

Очигледно је да САД хушкају Јапан у циљу стварања једног савезника у случају потенцијалног сукоба са Кином или Русијом. Свакако да Јапан у овим евентуалним сукобима не би имао никаквих шанси и неопходно је да то народ Јапана увиди, али политичари не воде рачуна о судбини народа када су у питању њихове игре моћи. Овим војним провокацијама и, што је најважније, будућом изменом Устава, Јапан ће постати још један бастион САД на Пацифику поред Аустралије. Вашингтон би радо учинио све што је у његовој моћи да спута даље ширење кинеског утицаја на Пацифику и због тога се окреће својим савезницима у региону. Може се рећи да је промена јапанског Устава у светлу бројних територијалних спорова управо доказ америчке умешаности. Свакако је тачно да амерички стратези знају да Тајван све више постаје завистан од Кине и да не могу војно да га бране у случају масовне инвазије са матичног копна и баш због тога Американци настоје да се геостратешки прегрупишу и да створе нове “тампон зоне”. У овом контексту довољно је поменути само здружене војне маневре Јапана, САД и Аустралије који се одвијају у ваздушном простору око острва Гуам на коме САД поседују војну базу.[9]

Закључак који би требало да се донесе из поменутих примера територијалних инцидената, а нарочито промене јапанског устава који овој земљи забрањује да води рат, говори у прилог томе да су Други светски рат и старо непријатељство између САД и Јапана одавно заборављени и да Америка управо жели да искористи Јапан као свог верног савезника у спровођењу америчке геостратешке политике на Пацифику. Штета је само што народ Јапана не увиђа ову чињеницу.