понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Ко ће бити матиран у украјинској партији шаха?
Савремени свет

Ко ће бити матиран у украјинској партији шаха?

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
петак, 25. април 2014.

„Украјинске снаге безбедности“ започеле су крвави пир на прилазу граду Славјанск у покушају да га освоје. Нападнути су пунктови проруских демонстраната, који су организовани у покрет самоодбране. Извештаји светских медија говоре да има шесторо мртвих припадника самоодбране и да су се они са контролних пунктова повукли на одбрамбене положаје. Наводне украјинске снаге безбедности углавном чине припадници неофашистичке групе „Десни сектор“, плаћеници, као и специјалне јединице, чији се састав такође може ставити под знак питања. Украјина више не верује сопственој војсци откад је читава падобранска бригада расформирана, након што је одбила да убија сопствени народ и људе које треба да штити.

То да такозвани в. д. председника Украјине Турчинов има више поверења у наоружане плаћенике и фашисте много говори о карактеру самих власти у Кијеву. На власти су људи који су на ту позицију дошли оружаном побуном и немају никакав легитимитет.

Ситуација у Украјини много подсећа на ситуацију у бившој СФРЈ почетком 1990. и 1991. Нарочито ситуација са тадашњом Хрватском, која је прогласила независност на тековинама усташке НДХ. Срби у Хрватској су се бојали за сопствене животе и права у будућој независној Хрватској и зато је почео отпор новим хрватским властима. Слично томе, Руси који живе на југоистоку Русије боје се за своја права након што је власт у Кијеву практично преузела хунта на крилима неофашистичког „Десног сектора“. Етнички Руси страхују да ће руски језик бити укинут, што је раније већ најављено, али се исто тако плаше прекрајања историје и тековина рата против фашизма.

Етнички Руси који живе на југоистоку Украјине организовали су се у народну самоодбрану и, наоружани само пушкама и молотовљевим коктелима, иза барикада од аутомобилских гума и бодљикаве жице очекују напад тенкова и оклопних борбених возила. Ово говори о томе да самоодбрану чине обични, породични људи, који се плаше за свој живот, језик и културу, а не тамо неки терористи, како то покушавају да представе украјинске власти и портпароли САД, који у својим изјавама непрестано оптужују Русију.

Због чега? Ни због чега. Русија нити подстиче народно незадовољство нити је на било који начин војно умешана у збивања на југоистоку Украјине. Међутим, то може ускоро да се промени уколико власти у Кијеву наставе са својом тзв. антитерористичком операцијом у Доњецкој области. Ниједна власт која сопствене грађане назива терористима не траје дуго. Индикативно је да је напад на град Славјанск почео одмах након посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена Кијеву. Власт у Кијеву има стопроцентну подршку Вашингтона још од мајданских догађаја.

Америка и НАТО су почели да Украјину сматрају својом предстражом према Русији, иако Украјина није постала чланица НАТО пакта, нити је потписала било какав споразум са северноатлантском организацијом. Оно што видимо јесте стратешко опкољавање Русије и геостратешка претња Руској Федерацији. Русија не сме остати пасивна и пустити да се ствари одвијају онако како то хоће Запад и његове марионете у Кијеву. Југоисток Украјине може запалити варницу која може разбуктати не само регион већ и читав југоисток Европе.

Ситуација у Украјини је блиско повезана и са ситуацијом у Грузији пред избијање рата на Кавказу. Јужна Осетија и Абхазија нису признавале владу у Тбилисију, а становништво ове две области су такође чинили етнички Руси. Међутим, Русија је у Јужну Осетију и Абхазију послала своје мировњаке како би спречила константне сукобе двеју страна. И онда је дошао НАТО и ЦИА, који су ради испитивања руског пулса испоручили огромне количине оружја председнику Грузије Сакашвилију, који је под патронатом НАТО кренуо у војну авантуру, која се завршила кобно по армију Грузије јер је Русија војно интервенисала и неутралисала грузијске специјалне јединице које су чиниле злочине против цивилног становништва у главном граду Јужне Осетије.

Изгледа да Турчинов ништа није научио из тог краткотрајног рата. Он уместо тога и даље провоцира Русију и сматра да ће убијање етничких Руса проћи некажњено. Руски председник Владимир Путин изјавио је да ће онај ко је наредио да се пуца у сопствени народ сносити тешке последице: "То је казнена операција", рекао је Путин, који у Санкт Петербургу учествује у пленарној седници на првом Медијафоруму независних локалних и регионалних медија. Он је казао да је војна акција против присталица федерализације Украјине "озбиљан злочин званичног Кијева против сопственог народа" и назвао је актуелне украјинске власти хунтом“[1].

Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров такође је био веома оштар када је почело убијање проруских активиста. „То што се дешава у Славјанску је резултат неодговорне политике Кијева, који се узда у ултранационалистичке покрете, које је према споразуму потписаном 21. фебруара требало разоружати", изјавио је руски министар спољних послова "Споразум је одбачен после државног удара у Украјини", подсећа Лавров и додаје, „затим се појавила очигледна неспособност оних који су преузели власт да уведу елементарни ред у Кијеву и земљи и да обуздају екстремисте“.

Министар је такође изјавио и следеће: „Мало који озбиљни аналитичар не види да се не ради само о судбини Украјине, већ о томе да Украјину једноставно настављају да користе као пијуна у геополитичкој игри“.

Русија је, као неку врсту одговора, почела велике војне вежбе и маневре око западних граница у близини угроженог региона. Али да ли је то довољно да се спречи убијање руских активиста? Свакако да није. Русија највероватније неће ући у Украјину одмах са војним снагама које ће уништити оне који убијају руске активисте, већ ће најпре, као у Грузији, послати мировне снаге које ће спречити наставак убијања руских држављана. Мировне снаге би послужиле као тампон зона и оне би завеле мир на југоистоку Украјине. То је најмање што Русија као озбиљна држава мора да учини у заштити својих грађана и интереса.

Украјинска војска постепено постаје елемент на који се не може рачунати. Она је подељена и практично је у расулу. Кијев се више и не ослања озбиљно на своје легитимне војне снаге. Улогу армије Украјине већ су преузеле друге формације које учествују у борбама око Славјанска. Најважније је да ће се ова акција „украјинских снага безбедности“ наставити, као и да ће се наставити убијање проруских активиста. Сукоб на југоистоку Украјине већ је однео скоро двадесет живота. Кијев се неће много обазирати на упозорења Москве, али ће, упркос томе, Москва морати да реагује. Једино Русија има капацитет и довољно војних снага на терену да заустави конфликт.

Деморалисана украјинска војска служи као обични пијун у игри коју Кијев игра на сопствени ризик. На крају, испоставиће се да је ово било још једно опипавање руског пулса и у геостратешкој игри шаха поново ће бити матирани недужни цивили. Међутим, ако би дошло до уласка руских војних снага, биће матирани и покушаји запада да целу Украјину стави под своје окриље јер би у том случају ове јединице практично обезбедиле федерализацију земље.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер