Који су прави разлози за израелско бомбардовање Сирије?

Израелски јуришни авиони, највероватније апарати типа „Ф-15“ америчке производње, напали су војно-истраживачки центар сиријске армије под изговором да је циљ напада била наводна колона мобилних система ПВО под НАТО ознаком „СА-17“. Званичници сиријске армије тврде да никаква колона система ПВО није постојала и да је циљ израелске авијације био стратешки истраживачки центар. "Израелски ратни авиони повредили су сиријски ваздушни простор и извршили ваздушни напад на истраживачко научни центар који је задужен за подизање нивоа одбране сиријске војске. Израелски авиони направили су велику штету, убијено је двоје људи, повређено пет, уништена је зграда и паркинг. Што се тиче навода појединих медија да су израелски авиони напали конвој камиона са оружјем који наводно путује из Сирије у Либан можемо да кажемо да то апсолутно није тачно. Нападнут је истраживачки центар и тим нападом грубо повређен сиријски ваздушни простор. Сад је јасно целом свету да је Израел покретач терористичких акција против Сирије"[1], навели су званичници сиријске армије.

Израелци и Американци, како су у неколико наврата и изјављивали, наводно се плаше да софистицирани системи ПВО или хемијско оружје сиријске војске не падне у руке Хезболаху у Либану. Званично оправдање Израела било је да је циљ напада била колона возила „СА-17“ али то једноставно није тачно. Докази са лица места јасно упућују на то да је циљ био научно-истраживачки центар. Овим поступком Израел је без сваке сумње стао на страну „побуњеника“ јер бомбардовање циљева сиријске војске у овом тренутку док она води очајничку борбу против терориста несумњиво иде на руку радикалним исламистима и плаћеницима које Запад користи као топовско месо у остваривању ултимативног циља, а то је да се уништи сиријска армија и да се свргне или/и погуби сиријски председник Башар ал-Асад.

Када на први поглед анализирамо овај напад Израела, ми не можемо да увидимо логику. Зашто је то тако? Наиме, израелски напад чини се бесмисленим јер би, да је хтео, Башар ал-Асад до сада већ испоручио системе ПВО и хемијско оружје Хезболаху. Зато овај напад нема површно логично оправдање. Осим тога, бомбардујући циљеве сиријске војске Израел директно помаже радикалним исламистима који би, у случају да дођу на власт и свргну председника Сирије, сами радо испоручили поменуто оружје Хезболаху. Напротив, Израелу би далеко више одговарала стабилна власт у Сирији од анархије коју би предводили радикални исламисти и разне терористичке групе повезане са ал-Каидом. Зашто је онда израелско ратно ваздухопловство бомбардовало научно-истраживачки центар сиријске војске?

Још једном се потврдило правило да се међу коментаторима крију врсни политички аналитичари. Наиме, поштовани господин Синиша је у свом коментару у рубрици хроника сасвим тачно увидео праве разлоге израелског бомбардовања. Свакако и апсолутно је тачно да постоји „нижа“ и „виша“ логика када су у питању сукоби попут овог у Сирији или када се ради о односима између великих сила. Нижи ниво инстанце у ланцу командовања, укључујући и саме извршиоце, ретко када је упознат са вишим нивоом. Зато је потребно да бомбардовање сиријског научно-истраживачког центра тако и тумачимо. Наиме, Израелу сигурно као мотив није послужила колона возила или хемијско оружје које поседује сиријска армија. Израелу је превасходни циљ био да ослаби и оштети сиријску армију како би се умањиле њене борбене ефективе. У овом светлу сасвим је могуће да Израел изврши нове нападе на циљеве сиријске армије. Али још увек нисмо одговорили конкретно на питање зашто Тел Авив уопште и помаже радикалне исламисте који су по дефиницији опредељени за уништење Израела.

Да бисмо пружили потпун одговор на ово питање, неопходно је и да у анализу укључимо и Вашингтон. САД одавно у Ирану виде велику претњу, међутим та претња се не може тако лако неутралисати. Сиријска влада је велики савезник Ирана а Иранци подржавају Башара ал-Асада зато што уз његову помоћ могу проширити своју интересну сферу, уз то Иранци су припадници шитске верске групе која подржава алавитску верску секту којој припада и сам председник Башар. Иако већину становника Сирије, преко 70%, чине Сунити, на власти су припадници алавитске секте или Шиити.

САД у овом случају наступају с потпуно истим циљевима као и Израел, наиме Американци би помогли Израелцима да изврше напад на иранска нуклеарна постројења уколико би Израел својим ваздушним ударима ослабио војне ефективе сиријске армије и умањио њену борбену готовост, што би помогло да тзв. побуњеници победе у суровом рату који траје готово више од две године и који је однео више од 60 000 живота, углавном цивила. Сценарио би се у том случају одвијао као и у Либији, ваздушни удари би ослабили борбену способност регуларне армије и помогли терористима да завладају земљом. С обзиром на то да Израелу није потребна никаква дозвола СБ да изврши бомбардовање, то је један од могућих сценарија јер „побуњеници“ без ваздушне подршке тешко да могу да поразе организовану и прилично ефикасну сиријску армију. Наравно јеврејска држава би увек могла да се позове на лажно, горенаведено оправдање, да је извршила ваздушне ударе превентивно како би онемогићила да Хезболах дође до наоружања које би касније евентуално могао да употреби против Израела. Овај сценарио је сасвим могућ јер Израел попут НАТО пакта или САД, може да бомбардује било коју земљу под изговором борбе против тероризма.

Али шта на све то кажу Руси? Они сигурно неће стајати по страни и допустити да се ово догоди. Сада све практично зависи од реакција Руске Федерације. Или ће сиријска војска поразити коначно терористе или ће следећи на удару бити војни аеродроми, оклопно-механизоване јединице и артиљерија.

Руско министарство је било веома одлучно у осуди израелског напада, „Русија је веома забринута због информација о нападу израелске војске из ваздуха на локације у Сирији, недалеко од Дамаска”, наводи у саопштењу руско министарство спољних послова. „Ако та информације буде потврђена, то значи да је реч о нападу без икаквог разлога на територију једне суверене државе, чиме се грубо крши Повеља УН и који је неприхватљив, који год да мотив стоји иза њега”.[2]

Дакле, Русија је вербално веома оштро реаговала, али да ли ће предузети и нешто више од обичне вербалне осуде? Одговор на ово питање није тешко дати, наиме, Русија је већ испоручила најсавременије системе противваздушне одбране који су највероватније смештени на северу земље у граду Латакији и у близини обале Средоземног мора, близу руске поморске базе Тартус. Ради се о системима „Панцир“ и „Бук“ који су веома софистицирани и који би могли да нанесу тешке, можда чак и неприхватљиве губитке сваком ратном ваздухопловству које би се усудило да спроведе општи напад на Сирију. Зашто онда ти системи нису реаговали и нанели губитке израелском ратном ваздухопловству? Како је могуће да је тако савремено опремљена ПВО Сирије потпуно заказала када је бомбардован научно-истраживачки центар?

На то питање смо делимично одговорили када смо рекли да су ти системи позиционирани на северу земље а не у близини Дамаска. Зашто је то тако? Можемо готово потпуно бити сигурни у једно, а то је да Руси нису желели да неки од поменутих система падне у руке терориста који би га одмах предали Западу на испитивање. У случају неког општег напада на сиријску армију ти системи, с обзиром на чињеницу да су мобилни, могли би да буду распоређени по читавој територији Сирије, што би онда значило да јединице сиријске армије морају да одвоје значајне ефективе да би спречили да неки од поменутих напредних система падне у руке „побуњеницима“.

У сваком случају овим поступком Израел је открио своје право лице, а то је да заједно са Вашингтоном ради на свргавању Башара ал Асада. Али сада су све карте отворене и бачене на геостратешки сто. Сиријци су сада свесни одакле им прети права опасност и сигурно је да ће предузети неке мере како би се заштитили од ваздушних удара израелског ратног ваздухопловства који ће готово сигурно уследити у блиској будућности.