Mening i Snouden – heroji različitih sudbina

Da čovečnost, humanost i osećaj za pravdu nisu izbrisani sa lica zemlje, zahvaljujući medijskoj, propagandnoj i ratnoj doktrini Zapada, dokazali su mladi vojnik armije SAD Bredli Mening

i bivši operativac CIA i tehnički operativac Nacionalne bezbednosne agencije NSA[1] Edvard Snouden.

Oni su hrabro, ne misleći na sopstvenu bezbednost, zadali strašan udarac imperiji koja sve više postaje zver i koja se otela kontroli. Američke bezbednosne i informativne agencije, kao i armija Sjedinjenih Država nastoje da svet drže u šaci, koja se polako steže oko vrata običnog čoveka ma kojoj nacionalnosti on ili ona pripadali. Ljudska prava, za koje se gorepomenuti navodno zaklinju da ih štite (ne libeći se pri tome da izvrše invaziju na druge zemlje), krše bez ikakvog srama. Osnovno pravo na život, pravo na slobodu i pravo na slobodno izražavanje mišljenja su ugroženi postupcima pripadnika službi i oružanih snaga SAD koji, gazeći i uništavajući pri tome sve humane vrednosti, jesu upravo oni koji su svet 21. veka pretvorili u kavez u kome će zatočiti sve one pojedince koji slobodno misle i protive se zločinima koje nekažnjeno čine udarne pesnice jednoumlja i zastupnika unipolarnog poretka. Američke obaveštajne i bezbednosne agencije i njene oružane snage, koje uništavaju slobodne zemlje, cinično kreirajući lažni koncept i sliku po kojoj te države navodno krše ljudska prava, zapravo su glavni krivci koji se kriju iza paravana zaštite ljudskih prava, a pri tome ih bez imalo krivice i griže savesti sami krše na najgnusniji način, ubijanjem, masakriranjem i prisluškivanjem.

Srećom, nisu svi ljudi koji pripadaju imperijalnim redovima zombiji ispranih umova koji poslušno i bez trunke savesti čine ono što im je naređeno. To su potvrdila dva mlada čoveka, koji za razliku od većine imperijalnih poslušnika, poseduju samosvest i sposobnost da uvide u šta se savremeni svet pretvorio. To su heroji današnjice koji su dokazali da jednoumlje i indoktrinacija ipak nisu u potpunosti ovladali ljudskim umovima. Postoje, to je sasvim sigurno, i drugi koji su svesni zločina koje najveća imperija danas čini, ali oni nemaju ono što je potrebno da bi bili heroji, njima nedostaje snaga da potisnu svoje strahove. Zato mladog vojnika Bredlija Meninga, koji je neustrašivo Vikiliksu prosledio neverovatnu količinu od 700 000 poverljivih dokumenata, od kojih se neki odnose na stravične zločine koje su nad nedužnim civilima počinili pripadnici oružanih snaga Sjedinjenih Država, i Edvarda Snoudena, bivšeg „špijuna“ američkih bezbednosnih agencija, koji je svetu obznanio njihove paklene namere da planetu bukvalno pretvore u jedno globalno selo u kojem će oni imati zastrašujući monopol i slobodu da prisluškuju i nadgledaju svakog pojedinca, moramo poštovati kao istinske heroje.

Edvard Snouden je svetu obelodanio namere „Velikog brata“ da svakome od nas zaviruje u kupatila i da se kao planetarni voajer zadovoljava onim što će ugledati. Predmet pohote američkih službi su informacije koje bi tobože mogle da naškode američkim interesima. I sam autor ovog teksta je imao priliku da na svom ličnom primeru oseti šta to znači.[2]

Zato slučaj Bredlija Meninga i slučaj Edvarda Snoudena moramo da posmatramo kao jedinstveni fenomen i kao istinski primer neviđene hrabrosti i neustrašivosti dvojice mladića koji žele planetarnu pravdu i koji se bore protiv nemani koja je u stanju da proguta sve one koji ne misle u skladu sa centrima moći na Zapadu.

Pozabavimo se najpre slučajem Bredlija Meninga (25), hrabrog pripadnika američkih oružanih snaga koji je, dok je služio u Iraku, uvideo kakve je sve zločine protiv humanosti i čovečnosti počinila armija Sjedinjenih Država. Ovaj mladi heroj i jedan od poslednjih idealista u savremenom zapadnom svetu je, ne misleći na sopstvenu bezbednost i na to šta će ga snaći kao kazna, Vikiliksu i najvećem svetskom idealisti i borcu protiv jednoumlja i strahovlade DŽulijanu Asanžu[3] prosledio ogromnu količinu poverljivih dokumenata imperijalne armije.

Veoma je teško da Bredlija Meninga ne poistovetimo sa herojem i sa Čovekom anđeoske duše, vojnikom nacističke Nemačke Jozefom Šulcom koji je odbio da strelja pripadnike partizanskog pokreta, te je i sam podelio sudbinu sa partizanima i streljan je zajedno sa njima u Smederevskoj Palanci 1941. godine. Bredli Mening je na isti način faktički dobrovoljno stao pred „streljački vod“ vojnog suda vojske Sjedinjenih Država, jer je vrlo dobro znao šta ga očekuje nakon što je obelodanio tajna dokumenta koja sadrže i informacije o američkim ratnim zločinima poput onog iz 2007. kada je američki borbeni helikopter tipa „Apač“ otvorio vatru na nedužne civile i na novinare kuće Rojters.[4] Pilot i operater oružja na „Apaču“ su ubili 12 civila i dvojicu novinara Rojtersa, što se može pogledati na sledećem užasavajućem snimku koji je Vikiliks izneo u javnost.[5]

Bredli Mening, koji je u međuvremenu postao heroj u Americi i čitavom svetu među slobodoumnim običnim građanima, koji na demonstracijama traže njegovo oslobađanje[6], optužen je pred američkim vojnim sudom za 21 krivično delo! Bredli je optužen za špijunažu, otkrivanje poverljivih informacija i za pomaganje neprijatelju. Za ovo poslednje “krivično delo” pretila mu je doživotna kazna bez mogućnosti pomilovanja. Sudski proces je trajao osam nedelja i tokom čitavog procesa vojni tužioci su nastojali da ubede sud da je navodno Bredli Mening dobro znao da će dokumenti koje je predao Vikiliksu pasti u ruke terorista. “U završnoj reči na suđenju Meningu, vojni tužilac major Ešden Fejn rekao je da on predstavlja “neodgovornog, sebičnog izdajnika”, koji je znao da će neprijatelji Amerike doći do dokumenata koje je predao Vikiliksu.”[7] Bredli Mening je s druge strane negirao da je želeo da naškodi SAD, već je pred sudom rekao da je njegova glavna motivacija bila da se podstakne javna rasprava o opravdanosti ratova u Iraku i Avganistanu. Kombs, Bredlijev advokat, jeste naveo da je Mening bio “voljan da plati cenu” za svoje postupke. Mladi vojnik je želeo da “podstakne raspravu svetskih razmera” o onome što je on video kao mučenje od strane Sjedinjenih Država koje prolazi neprimećeno i nekažnjeno.”[8]

S druge strane tužilaštvo je ostalo uporno. “On je položio zakletvu da će čuvati poverljive informacije, ali je zloupotrebio poverenje koje je dobio”, kazao je major Fejn, ocenivši da je Mening samo želeo da se čuje za njega. Fejn je naveo da je Mening prošao obuku i da je zbog toga znao da dokumenta koja predaje mogu da dospeju i u ruke terorista.”[9]

Kakav je epilog suđenja hrabrom Bredliju Meningu? Naime, sudija pukovnik Deniz Lind, na Bredlijevu molbu slučaj je razmatrao jedan sudija a ne porota, oslobodila je heroja dvadeset i prvog veka optužbe za pružanje pomoći neprijatelju. Pored toga Bredli je oslobođen optužbe da je on odgovoran za puštanje u javnost gore pomenutog snimka na kome se jasno vidi ratni zločin pripadnika američkog vazduhoplovstva zbog koga niko nije izveden pred sud! I to pokazuje ciničnost imperije. Ubicama se ne sudi, ali se sudi čoveku koji je razotkrio poverljive informacije o zločinima tih istih ubica, vojnika imperije kojima je ispran mozak indoktrinacijom i idejom da se bore protiv “terorista” i “američkih neprijatelja i neprijatelja demokratije”. Međutim, tu se nažalost završava uspeh i postignuće Bredlijevih advokata jer je on osuđen za većinu od preostalih 20 tačaka optužnice. Optužbe su više nego ozbiljne i među njima su optužbe za krađu poverljivih materijala i za špijunažu! Pri tome se mislilo na predaju tajnih informacija sajtu Vikiliks. Zbog svih ovih optužbi Bredliju ipak preti doživotna kazna koja će iznositi 128 godina!

Osnivač sajta DŽulijan Asanž je to nazvao ekstremizmom specijalnih službi, napadom na slobodu štampe i krahom Obamine reputacije. Takođe, on smatra da je čitav proces, suštinski, proizvod “ranjenog ponosa američke administracije”.  U intervjuu koji je dao neposredno posle izricanja presude Meningu, Asanž je izjavio da medijske organizacije treba da slede primer Vikiliksa kada je reč o čuvanju svojih izvora. “Američke novinarske organizacije uglavnom izbegavaju da brane svoje izvore, ali došlo je vreme da se to promeni”, izjavio je Asanž. Asanž je istakao da je “obaveza svakog novinara da zaštiti svoje izvore - i tehnički ako je to moguće - i obezbedi im zakonsku i političku podršku”, prenosi agencija AP. Asanž je, takođe, ocenio da je proces protiv Meninga opasan presedan i primer ekstremizma u nacionalnoj bezbednosti, kao i da suđenje nikad neće biti pošteno.”[10]

Što se Obamine administracije tiče, sam predsednik SAD Barak Obama je obećao zaštitu ljudima koji puštaju poverljive informacije, tzv. zviždačima.[11] “U čudnoj koincidenciji pre osam nedelja, dva dana nakon što su objavljeni podaci o špijuniranju građana u režiji tajne službe NSA koje je isporučio Edvard Snouden (o čijem slučaju ćemo uskoro govoriti), nestala je stranica Change.gov, postavljena kad se Obama prvi put takmičio za predsednika. Na stranici su bila Obamina obećanja, između ostalih i čvrsta namera da se “ojačaju zakonske regulative koje štite zviždače”.[12]

“To je prvi slučaj u istoriji SAD kada je lice koje je otkrilo državne tajne osuđeno po članu za špijunažu za komuniciranje sa štampom. To je vrlo ozbiljan i opasan presedan. I to je samo deo Obamine politike za borbu protiv procurivanja informacija. I to je deo Obaminog rata protiv novinara. Administracija Obame je inicirala veće istrage protiv raskrinkivača, optužujući ih za špijunažu, nego svi prethodni predsednici zajedno. To je primer ekstremizma koji se pravda nacionalnom bezbednošću”.[13]

U svakom slučaju, mladi Mening će ući u legendu jer dobitnik Oskara za najbolji dokumentarni film 2007. god. Aleks Gibni planira da snimi film o životu mladog vojnika. Pomenuti režiser je već ove godine snimio film o sajtu Vikiliks. Scenario za film o Bredliju biće napisan po knjizi Denvera Niksa Vojnik Bredli Mening, Vikiliks i najveće odavanje službene tajne u američkoj istoriji.[14]

Slučaj Edvarda Snoudena

Mediji ocenjuju da bi ishod presude Meningu mogao da utiče i na krivični proces protiv Edvarda Snoudena, ako on ikada bude izručen Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, to je malo verovatno jer je drugi hrabri heroj iz naše priče dobio privremeni azil u Ruskoj Federaciji u trajanju od godinu dana, pod uslovom, koji je lično postavio predsednik Rusije Vladimir Putin, da ne postupa na način koji bi škodio Sjedinjenim Državama. Naravno, Vladimir Putin vrlo dobro zna da je Edvard Snouden već obavio čitav posao i da njegov “uslov” predstavlja samo diplomatski potez.

Kako je počela epopeja još jednog mladog Čoveka, heroja Edvarda Snoudena? Edvard je svetu obelodanio informacije o tome da američke tajne službe prisluškuju i nadgledaju živote kako predsednika i političara velikih svetskih sila, tako i običnih građana širom sveta. Edvard Snouden se najpre sklonio u Hongkong, gde je potražio privremeno utočište od američkih pravosudnih organa koji su ga optužili za “špijunažu”. U Hongkongu, kako se ispostavilo, ostao je samo privremeno, jer je ubrzo napustio Kinu kako bi otputovao u “treću zemlju”. “Naš “uzbunjivač” Edvard Snouden napustio je Hongkong letom “Aeroflota” za Moskvu", potvrdili su listu “Saut Čajna morning post” “pouzdani izvori”, naveo je dnevnik u kratkom izveštaju na svojoj internet stranici, prenosi AFP.”[15]

“Vašington post” prenosi intervju sa Edvardom Snoudenom, bivšim pripadnikom NSA i CIA-e, dok je on još boravio u Hongkongu. “Ja se neću kriti. Dozvoliti američkoj Vladi da zastrašuje vlastite građane pretnjama o odmazdi ukoliko otkriju pogrešne postupke je protivno interesu naroda”. Na pitanje da li veruje da će otkrivanje promeniti bilo šta, on je odgovorio: “Ja mislim da već jeste. Svi su svuda razumeli koliko su stvari krenule po zlu, i sada o tome govore. Oni poseduju moć da odluče za sebe da li su voljni da žrtvuju svoju sopstvenu privatnost državi koja sve nadzire, moj jedini motiv je da informišem javnost o tome šta se čini u njihovo ime i o tome šta se čini protiv njih.”[16]

Nakon Hongkonga, junak naše priče zaputio se u Moskvu. On je ostao na Moskovskom aerodromu, u tranzitnoj zoni gde se nalazio više od četrdeset dana. Dok je boravio na aerodromu bez ikakve mogućnosti da putuje dalje jer su mu Sjedinjene Države anulirale pasoš, spekulisalo se o tome da će Snouden otići u Latinsku Ameriku i da će se tamo skloniti. Tri predsednika južnoameričkih zemalja su bili spremni da mu pruže azil.

Uticajni član ruskog parlamenta Aleksej Puškov, koji često govori u ime Kremlja, ohrabrio je bivšeg američkog obaveštajnog kontraktora, Edvarda Snoudena, da prihvati ponudu Venecuele za azil. Puškov je naveo da je to je možda Snoudenova poslednja šansa da dobije politički azil. Nakon što je Venecuela prihvatila da pruži utočište Snoudenu, bolivijski predsednik Evo Morales je takođe ponudio azil Edvardu, čime je postao treći levičarski latinoamerički lider koji je Edvardu ponudio azil, pored naravno Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, i Daniela Ortege, predsednika Nikaragve.[17]

“Trenutno mogu da prihvatim samo ponudu Rusije, jer mi nije omogućeno da putujem i odem u Južnu Ameriku”, prenela je Snoudenovu izjavu aktivistkinja HRW Tanja Lokšina. Ona je navela da Snouden veruje da je u ovakvim okolnostima bezbedan samo u Rusiji i da će zatražiti azil, uprkos tome što ga je ranije odbio, nakon uslova predsednika Vladimira Putina da “prestane da objavljuje informacije koje štete Sjedinjenim Američkim Državama”.[18]

Međutim, namerno ili ne, ispostavilo se da su ovo bile samo puke spekulacije i da je Edvard Snouden ipak dobio privremeni azil Ruske Federacije pod gore navedenim “uslovom”. Snoudenov advokat Antalij Kučerena izjavio je da je bivši pripadnik NSA i CIA od ruske Federalne migracione službe dobio dokumenta koja mu omogućuju da napusti tranzitnu zonu aerodroma Šeremetjevo. “Upravo sam mu uručio dokumenta Federalne migracione službe (FMS). Pomoću njih on može da izađe iz tranzitne zone”, rekao je Kučerena agenciji Interfaks, a prema izvorima agencije RIA novosti sa aerodroma Šeremetjevo, Snouden je već napustio tranzitnu zonu i ušao na teritoriju Rusije. Snouden se u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo nalazi od 23. juna, a 16. jula zatražio je privremeni azil u Rusiji.

Visoki zvaničnik Kremlja, pomoćnik predsednika Putina Jurij Ušakov izjavio je da odnosi Rusije i SAD neće trpeti zbog, kako se izrazio diplomatskim rečnikom “relativno beznačajnog“ slučaja bivšeg obaveštajca Edvarda Snoudena. ”Naš predsednik je mnogo puta izrazio nadu da ovo neće uticati na karakter naših odnosa”, rekao je on, dodajući da nema naznaka da će američki predsednik Barak Obama otkazati planiranu posetu Moskvi u septembru, prenosi Rojters.[19]

SAD traže Snoudena zato što je on obelodanio i medijima prosledio poverljiva dokumenta o detaljima programa masovnog špijuniranja i prisluškivanja od strane NSA. Njegov postupak je gotovo isti kao i postupak Bredlija Meninga, samo što je Snouden razotkrio program američkih obaveštajnih agencija. Ako dospe u američki pritvor, što je malo verovatno, on će najverovatnije kao i Bredli biti optužen za špijunažu. Amerika je vršila diplomatski pritisak na sve zemlje koje su otvoreno iznele nameru da pomognu Snoudenu, ali će taj pritisak u slučaju Ruske Federacije morati ubrzo da se smanji. Amerikanci moraju da se pomire sa činjenicom da najverovatnije neće dobiti Snoudena jer je on već dobio zaštitu u Ruskoj Federaciji, što mnogo govori o međunarodnom položaju i statusu koji uživa Ruska Federacija i predsednik Putin.

SAD su, naravno, reagovale i pozvale su Rusiju da ne odobri da na njenoj teritoriji ostane Edvard Snouden. ”Obezbeđivanje tribine za propagandu gospodina Snoudena bilo bi suprotno ranijim izjavama ruske vlade o neutralnosti Rusije”, rekao je portparol Bele kuće DŽej Karni.

”Podstičemo rusku vladu da dozvoli organizacijama za ljudska prava da rade u celoj Rusiji, a ne samo u tranzitu moskovskog aerodrome”, rekao je portparol Bele kuće DŽej Karni, aludirajući na sastanak humanitarnih aktivista sa Snoudenom na aerodromu u Moskvi.

Bivši pripadnik američkih obaveštajnih službi se zahvalio Rusiji što mu je omogućila azil i optužio američku administraciju za nepoštovanje međunarodnog prava. “Tokom poslednjih osam godina mogli smo da vidimo da administracija (predsednika SAD Baraka) Obame nije pokazala poštovanje međunarodnih i domaćih zakona, ali je pravda na kraju pobedila”, rekao je Snouden u prvom javnom komentaru od kada je napustio moskovski aerodrom Šeremetjevo, objavljenom na vebsajtu Vikiliks.[20]

Međutim, dvojicu heroja očekuju različite sudbine. Nažalost, Bredli Mening nije mogao da se skloni u drugu ili treću zemlju i završio je u kandžama američkog vojnog suda. On nije i neće imati zaštitu poput Snoudena i najverovatnije će se suočiti sa punim gnevom imperije koja će ga osuditi na doživotnu robiju zbog špijunaže. Takva sudbina bi snašla i Edvarda Snoudena da se na vreme nije sklonio (pošto je obaveštajac, najverovatnije je imao pomoć obaveštajnih službi “druge strane”) u Hongkong zahvaljujući pomoći “nepoznatog dobrotvora” koji nije mogao da zaštiti i Bredlija Meninga zbog specifičnog sticaja okolnosti (Bredli je već bio u rukama američke armije i niko mu nije mogao pružiti pomoć).

Ostaje nam da zaključimo da su dvojica naših heroja pokazali svetu kako se bori za pravdu i istinu. Nažalost, na jednom od njih iskaliće se sav gnev i bes SAD, ali će zato njegovo ime, kao i ime Edvarda Snoudena, postati deo legende. Na nama je da ne zaboravimo njihove primere i da ih se uvek sećamo kao hrabrih mladih ljudi koji su postali svesni šta imperija čini savremenom svetu. U svemu ovome bitno je njihovo stanje svesti. To je fundamentalni princip koji i nas treba da osvesti i da nam skine koprenu sa očiju. Pre svega ovim svojim postupcima dvojica osvešćenih ljudi su utrli put budućim pripadnicima obaveštajnih službi i pripadnicima oružanih snaga Amerike koji tek treba da se osveste. Samo da žrtva Bredlija Meninga ne obeshrabri pomenute buduće samosvesne pripadnike oružanih snaga Amerike da pođu stopama ovog hrabrog i neustrašivog mladog čoveka. Slava Bredliju Meningu i njegovoj žrtvi i slava Edvardu Snoudenu jer su nam pokazali šta znači boriti se za istinsku slobodu čoveka!