На крилима змаја - где би све Кина могла да гради пруге за возове великих брзина?

Још пре око четврт века, Србијом су јурили супербрзи, модерни возови. Додуше, њихов технолошки размах био је политички ограничен, па су се, уместо пругама, залетали искључиво ТВ таласима и екранима телевизора. Уместо путника, возали су гледаоце најдаље до бирачког места.

Они који имају довољно година сећају се тих (данас бисмо рекли аматерски припремљених) телевизијских спотова по којима су јурцале наранџасте „те-же-ве“ композиције, најављујући никада остварену ренесансу српског железничког саобраћаја, под плаштом заборављеног зајма за привредни препород.

Па ипак, уочи Самита премијера Кине и земаља централне и источне Европе у Београду, ова медијска опсена са краја XX века као да добија на реалности. Разлика је што се Срби неће возити у француским, него кинеским возовима и што пругу од Београда до Будимпеште неће градити европски, него кинески капитал.

Кина за развој овог железничког правца има додатни мотив у чињеници да је дугорочно закупила луку Пиреј, до које од централне Европе једина функционална веза води преко Србије, а правац Суботица – Београд је у изузетно лошем стању које тежи пре XVIII него XXI веку.

Због свих ових намера, згодно је начинити преглед најављених кинеских инвестиција у железнички саобраћај Евроазије и света.

Дијамантски четвороугао

Кина у овом тренутку има више од 11 хиљада километара пруга за возове великих брзина. То је више од половине укупне светске мреже таквих пруга.

До 2020. године Кина би требало да има око 16 хиљада километара брзих пруга. Од следеће године, возовима великих брзина моћи ће да се путује до Хонгконга (сада је то могуће само до Шенџена), а према кинеским медијима у току је или се планира изградња праваца: Гуангџоу – Гуеј-јанг, Нанђинг – Гуејлин, Шангај – Гуангџоу, Шангај – Нан-нинг, Шангај – Гуејлин, Шангај – Хуајхуа и Шангај – Јантај.

У време прошломесечног самита земаља АПЕК-а у Пекингу, Кина је пустила у саобраћај прву такву пругу у Ујгурском аутономном региону Синђанг, на западу земље. Пруга, дуга 530 километара, пројектована је за брзине возова од преко двеста километара на час и део је ширег железничког правца Урумћи – Ланџоу.

Према писању кинеских медија, међутим, Индија би могла да постане нова мека за кинеску железничко грађевинарство и индустрију у иностранству, уз врло амбициозне планове на домаћем терену. Кина, наиме, управо преговара са Индијом о изграднји 32,6 милијарди долара вредног железничког правца од Њу Делхија до Чен-наја.

Уколико до договора дође, била би то друга по дужини пруга за возове великих брзина на свету, дуга 1.754 километра. Подсећања ради, треба рећи да је најдужатаква пруга она од Пекинга до Гуангџоа (2.324 километра).

Ту се прича о потенцијалним кинеским улагањима у индијске железнице не завршава. Нова влада у Њу Делхију развија идеју о железничком „дијамaнтском четвороуглу“, па би нове линије супер брзих возова у будућности могле да буду и: Њу Делхи – Мумбај, Мумбај – Чен-нан, Чен-нан – Калкута, Калкута – Њу Делхи и Мумбај – Калкута.

Москва – Казањ 400 километара на час

Током посете кинеског премијера Ли Кећанга Москви, средином октобра, потписано је 39 споразума о сарадњи Кине и Русије. Највећу пажњу привукла је изјава кинеског премијера да је Кина спремна да учествује у изградњи пруге за супербрзе возове од Москве до Казања, дуге 770 километара. По овој прузи возови, коју ће градити кинеске и руске компаније, возови ће се кретати брзином од 400 километара на час.

Пруга за возове великих брзина Москва – Казањ део је будућег евроазијског транспортног коридора за велике брзине Москва – Пекинг (7.000 километара), вредног, према неким најавама, између 150 и 230 милијарди долара.

Кина и Русија потписале су меморандум о овом пројекту, који би заменио класичну транссибирску железницу и скратио путовање између две престонице са шест на два дана.

Овим коридором са супербрзим возовима годишње би могло да се превезе око двеста милиона путника и огромне количине робе.

Од Африке до Македоније

Кинеска компанија CRCC („China Railway Construction”) недавно је потписала 12 милијарди долара вредан уговор са владом Нигерије о изградњи 1.402 километра пруге од Лагоса до Калабара. До душе, ради се о прузи за брзине до 120 километара на час.

Осим тога, јуна ове године Кина је са Македонијом склопила уговор о куповини шест кинеских електромоторних и дизел композиција, а најбржа међу њима пројектована је за брзине до 140 километара на час.

Осим поменутих пројеката, нарочито је вредан помена уговор кинеске компаније ЦНР за производњу 284 вагона за подземну железницу Бостона, вредан 567 милиона долара, као и најава кинеских компанија да су заинтересоване да учествују у обнови и изградњи (запуштених) железничких праваца у САД.

Кина, иначе, последњих година ради на развоју економског појаса дуж Пута свиле. Значајну улогу игра и железничка инфраструктура на том правцу ка Европи.

Недавно је успостављена железничка карго линија, дуга импресивних 9.977 километара, од индустријског центра Џиву, на југоистоку земље до Мадрида. Композиција од 82 вагона 18. новембра кренула је из Кине и у главни град Шпаније требало би да стигне ових дана, путујући кроз Казахстан, Русију, Белорусију, Пољску, Немачку и Француску.

Треба поменути и да све ово не иде увек глатко. Тако је је лист Чајна дејли пре неколико дана известио о раскиду уговора о изградњи 3,75 милијарди долара вредне пруге за возове великих брзина у Мексику, коју је требало да гради конзорцијум на челу са компанијом CRCC, с обзиром на то да је кинески понуђач био једини.