недеља, 23. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Напади по "Исламској држави" чине Русију једним од геополитичких центара света
Савремени свет

Напади по "Исламској држави" чине Русију једним од геополитичких центара света

PDF Штампа Ел. пошта
Леонид Ивашов   
субота, 24. октобар 2015.

О политичкој равнотежи у региону, о црном пи-ару, личности Башара Асада и могућим узвратним корацима САД, разговарали смо са председником Академије за геополитичке проблеме Леонидом Ивашовим.

Леониду Григорјевичу, зашто је Сирија за нас тако важна? И зашто смо наступили баш сада?

Она нам је историјски блиска. И зато што је била прва православна хришћанска држава, и због пријатељских односа са Русијом. Данас су на вестима Тартус и Латакија. Године 1770. становништво те две провинције обратило се руској императорки са захтевом да уђе у састав руске империје. И још један моменат – ми знамо да је Владимир крстио Русију. Али самог Владимира крстио је Сиријац, митрополит Антиохијски.

Ако се узму односи Сирије са Совјетским Савезом, после одласка Француза и преузимања власти од стране војске, од тада нас Сирија никада није издала. Режими су се мењали, однос према нама остајао је исти. Али, и ми смо Сиријцима пружали велику помоћ, пре свега у припреми кадрова, успостављању властите државности и стварању оружаних снага.

Својевремено, Хафез Асад, отац садашњег председника Сирије, рекао је следеће: ,,Цео разуман свет жали због распада Совјетског Савеза. Више од свих Арапи. А међу њима, више од свих – Сиријци“. У совјетско и постсовјетско време имали смо у Сирији највећи саветодавни апарат. И у војним, и у државним структурама. Наши војни саветници били су код министра одбране, код начелника генералштаба, па све до корпусног командовања. Сиријици су учили од нас, сарађивали са нама. Ето због чега нам је тако важна Сирија. И не само због тога. Једини наш плацдарм, једина наша лука, где можемо да дођемо, јесте Сирија и њена лука Тартус. То је наше упориште, где можемо да допремо, да се базирамо, реализујемо наше присуство на Средоземљу.

А зашто смо наступили? Чини ми се да смо донекле закаснили. Требало је реализовати активну војну помоћ. Сиријци се четири године боре, имају проблеме са залихама муниције, наоружањем, ремонтним фондом и тако даље. Њихова авијација је већ исцрпла своје ресурсе. Сиријци су се одупирали захваљујући својој храбрости и непоколебивости. Али издржали су само зато што је иза њихових леђа политички била присутна Русија. И сада ми улазимо у војну фазу, подржавајући владине трупе јер је ситуација постала критична. Борбе су се водиле већ на рубовима Дамаска.

Какво наоружање користи Русија у Сирији?

Тамо је присутан ојачани авијацијски пук мешовитог састава – јуришници, који пеглају бојно поље СУ-25, фронтовски бомбардери, који носе бомбе и ракете за ударе по добро заштићеним циљевима, то су СУ-24, а има и новитета који се за сада нису користили – СУ-27 и СУ-34. И наравно, хеликоптерска група и беспилотне летилице, извиђачки авиони, и за радиоелектронско противдејствовање за гушење система управљања.

Наши авиони су опремљени такозваним мамцима, како их не би погађали Стингери, посебно са главама за самонавођење. СУ-24 је производ совјетског доба, а СУ-25 и совјетског и руског доба. Прецизно наоружање – јуришни авиони углавном се опремају са невођеним реактивним пројектилима, они ударају по полигонским објектима – нанели су ударе по гомилама војне технике, по магацинима, доста ефикасно. СУ-34 је најсавременији авион са прецизним ракетама. Све што је неопходно постоји. Данас, масовна примена прецизног оружја тамо је веома компликована пошто тачкастих, добро утврђених објеката практично нема.

Како наше учешће у конфликту у Сирији може да промени геополитичке односе у свету?

Поносим се нашом операцијом. Први пут за 25 година. Да, и Крим, али то је регионално питање. Поносим се што смо понешто научили, а понешто нисмо заборавили. То су кораци који су преокренули свет и учинили га другачијим.

Путин даје сјајну анализу за говорницом УН и објашњава садашњу ситуацију, забрињавајућу, скоро па критичну. И указује на главног кривца за ситуацију, али не наглас. При томе, сви гледају ка Обами, и схватају о коме се ради. Он предлаже контуре новог поретка у свету, враћајући нашу државу на њено место. Био је то сјајан говор. Обама сместа прелази у одбрану, он чак није ни отишао пред новинаре после сусрета са Путином.

Пре Путина је говорио председник Кине Си Ђинпинг и слушајући његов и наступ председника Русије, код мене се створио утисак да су они скопчани и да чак постоји некаква расподела улога. Путин је о економији мало говорио, а његов кинески колега углавном о њој. Иступа председник Лукашенко и скида маске, почињући да оштро напада Запад. Он осећа да има иза себе Путина. Председник Казахстана предлаже да се седиште пресели из Њујорка у Азију. Још један изазов. Кренуо је масовни напад на Вашингтон. Пре две године то је било незамисливо.

За то време, Башар Асад потписује посланицу Путину, техничари на наше авионе каче бомбе, а чланови Савета Федерације објављују стање повећане приправности. Одлука је донета и наши су већ у ваздуху. И свет постаје другачији. Престаје да буде униполаран. Путин је у суштини положио камен темељац ослобађању света од америчке диктатуре. Напади по "Исламској држави" чине Русију једним од геополитичких центара света. Ма шта нам говорили, и ма како нас критиковали – Кина је економски лидер, а Русија геополитички. Америка почиње да губи свој примат.

Зашто Башар Асад не одговара САД? Упућују му се оптужбе за диктатуру. Какве карактерне црте поседује тај човек?

Он се није спремао за наследника свог оца. Био је старији син, али је, нажалост, погинуо. Башар је хтео да буде лекар и не више од тога. Он је благ човек и врло демократичан. Башар је хтео демократске реформе и нагињао је Западу. Када се ситуација у земљи почела погоршавати, он је предложио више него што је опозиција од њега захтевала – и устав, и закон о партијама, и закон о медијима. Владајућа БААС партија била би без било каквих привилегија, подједнака са другима. Штавише, он је изразио спремност да сам иде на изборе како би био поново изабран. Али у време сусрета са Башаром Асадом, амерички и француски амбасадор, пљунувши на дипломатске манире, банули су у град Хомс и, наступајући тамо на митингу, отворено су позвали да се не верује председнику и да се пређе на насиље. Кад су почела борбена дејства, Башар Асад је показао одлучност и изјавио да, ма како га притискали, он из Сирије неће нигде да иде. ,,Ја нисам Јанукович, и ја нећу побећи.“ Такви људи нису занимљиви Западу.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.dynacon.ru/content/articles/7382/ 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер