Нова војна доктрина САД – оријентација ка Азији и Пацифику

Председник САД Барак Обама објавио је нову стратегију оружаних снага Сједињених Држава. У фокусу нове стратегије биће регион Пацифика, а мање регион Европе. Такође, новом стратегијом планира се уштеда у издацима за војни буџет. Леон Панета, амерички министар одбране, истакао је да би оружане снаге Сједињених Држава своје бројно стање требало да смање са 570 000 војника на 490 000 у наредној деценији. То би Америци могло да донесе уштеду од 450 милијарди долара, с тим што би Конгрес могао да тражи и додатну уштеду од још 500 милијарди долара.[1]

Поменута уштеда ће се односити на одлагање куповине авиона “Ф-35” који спада у један од најскупљих оружаних програма у историји, али је Панета истакао да САД не би требало да “деактивирају“ неки од 11 носача авиона који чине ударну интервенционистичку флоту Сједињених Држава. У свом обраћању Панета је истакао такође да су се администрација у Вашингтону и Конгрес већ договорили о смањењу трошкова који ће се тицати окончања рата у Ираку и завршетка операција у Авганистану који је такође планиран. Војни буџет за следећу годину износи 662 милијарде долара, што је за 27 милијарди мање него што је председник Обама желео и 43 милијарде долара мање од онога што је Конгрес одобрио Пентагону.

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изразио је задовољство што је Америка посвећена безбедности у Европи упркос томе што ће њена оријентација од сада примарно бити пацифички регион. Обама је истакао, с друге стране, да је пример Либије показао како НАТО може да делује као кохезивна сила. “У једном непредвидивом свету, кључна је одлучност САД да наше трансатлантско партнерство остане кључно за безбедност свих наших савезника”, изјавио је генерални секретар НАТО који је закључио да је смањење буџета одраз потребе за мањим али мобилнијим и ефикаснијим снагама које ће допринети ефикаснијем партнерству.

“Наше оружане снаге биће компактније, а свет треба да зна - САД намеравају да одрже своју војну супериорност”[2], рекао је Обама чиме је умирио јастребове у америчкој јавности. Обама је истакао да ће оружане снаге САД бити брже, мобилније и спремне на сваку изненадну војну претњу. Обама је мислио пре свега на ситуацију у мореузу Хормоз где Иран прети да ће блокирати транспорт робе и слободну пловидбу. Наравно, портпароли америчке пете флоте која је стационирана у региону на ову претњу су оштро реаговали. Међутим, поставља се питање да ли су то само празне претње? Иран је недавно спровео морнаричке вежбе у којима је успешно тестирао противбродске крстареће ракете “Гадер” и “Нур” које имају домет до 200 км и свакако могу да угрозе бродове у саставу америчке морнарице, па чак и носаче авиона. “Ракета коју су направили ирански стручњаци погодила је циљ и уништила га је” истакао је заменик команданта иранске морнарице Махмуд Мусави и додао је да је ракета “Гадер” први пут испробана. “ Гадер је савремени ракетни систем са интегрисаним ултрапрецизним радаром. Има и интелигентан систем за ометање праћења а побољшан је у односу на претходне верзије”. [3]

Иран је у последње време ослањајући се на сопствене капацитете развио више борбених средстава као што је на пример и артиљеријски систем ПВО са радарским навођењем. Осим тога, Русија је Ирану испоручила и савремени ПВО систем “Тор-М1”[4] упркос жестоком противљењу САД. Остаје питање да ли су можда руски стручњаци са својом технологијом и помогли у усавршавању поменутих нових противбродских крстарећих пројектила.

Имајући све ово у виду сасвим је очигледно зашто се пажња оружаних снага САД окреће ка азијском региону да и не помињемо Кину јер је сасвим јасно да је ова земља постала суперсила у региону западног Пацифика.

“Амерички председник је најавио да ће САД јачати војно присуство у Азијско-пацифичком региону.

“Наше смањење буџета неће се остваривати на рачун тог изузетно важног региона”, додао је Обама. Под овим амерички председник је мислио пре свега на Иран и Кину. Најављено повећање мобилности и ефикасности војних снага САД ће бити стављено на пробу када се узме у обзир развој нових иранских и кинеских оружаних средстава. Обама је у Пентагону истакао и следеће:” Вашингтон намерава да има оружане снаге које ће бити "брзе, флексибилне и спремне за сваку изненадну околност и претњу”. Под овим се подразумева флексибилност која би америчким трупама пружила могућност брзог одговора на изненадне војне претње великих сила на азијском континенту.

Закључак је да се америчке трупе с разлогом преоријентишу ка пацифичко-азијском региону имајући у виду горепоменуто јачање иранских и кинеских оружаних снага. Америка, уколико жели да одржи војни примат у свету, мораће да прати и развој оружаних снага других земаља поготово у поменутом региону у коме су већ угрожени амерички витални национални интереси. Америка своју стратегију заснива на предвиђању потеза потенцијално опасних противника, а то су свакако Иран и Кина.