Нови европски грађанско-расни рат

Треба признати да усијаност страсти у репортажама из Европе на тему миграната сваким даном расте. Избеглички логори у Италији и Грчкој су препуни и тамо се већ бележе туче. Балканске државе теже истовремено да се отарасе миграната што брже у Аустрију и Немачку, и подигну ограде, како би макар некако умањиле прилив нових. Слабо помаже.

Ствар је дошла дотле да се позива армија ради заштите граница. Истина, до сада, нико јасно не може да означи границе њених пуномоћја, нарочито код употребе оружја. Периодично по Европи се прокотрљају демонстрације подршке правима избеглица, што додатно уноси нејасноће у овај процес.

Ствар је дошла дотле да се позива армија ради заштите граница. 

На фону многобројних, веома емотивних слика са дечаком који је настрадао на мору, чују се и други гласови који уверавају да мигранти не представљају било какву претњу Европи. Како се саопштава, за протеклих шест месеци у Европу је стигло 350 хиљада избеглица, што чини свега 0,047% од њеног становништва (742 милиона људи 2013. године). Тобоже, биће све добро, Европи свежа крв може само да користи, а сви алармистички разговори су неосновани. Хајде да покушамо да разјаснимо ту ствар.

На први поглед, оба броја су истинито саопштена. Иако је тачан број нелегалних миграната непознат, ипак, чак и најпесимистичније, што значи, очито преувеличане прогнозе, говоре о приливу од око 1,5-2 милиона избеглица у целини до краја 2015. године, од чега 800 хиљада у Немачку. Чиме може суштински да нашкоди Европи 0,5 % илегалаца годишње?

Ипак, требало би слично упоређивати са сличним. Макар и због тога што нису сви од 742 милона житеља Европе Европљани. Ми смо некако, мало помало, навикли да сматрамо, на пример, да Немачку насељавају Немци, Француску Французи, а Белгију Белгијанци. Зато пола процента илегалаца изгледа као ситница. Али, реално стање ствари изгледа нешто другачије. Према подацима за 2013. годину, удео странаца у становништву Европе већ чини око 8,5%. У Француској – 5,9%, Италији – 7,9%, Немачкој – 9,1%, Аустрији – 11,2%, и Швајцарској – 22,8%. На тај начин, продужавање спољног прилива у садашњим размерама, већ за три до пет година, довело би до тога да сваки десети Европљанин буде придошлица.

Уосталом, стварност је још сложенија. У Немачкој је 2011. године био спроведен, на прескок, попис становништва (Census 2011), који се, без обзира на своју ,,површност”, дотакао сваког трећег житеља земље. Стекла се врло темељна и подробна тренутна демографска фотографија Немачке. Скупљене информације до дана данашњег доносе мноштво не баш пријатних открића.

На пример, показало се да у земљи живи 18,9% Немаца са страним коренима. Од њих, отприлике трећина, која је стекла немачко држављанство, јесу бивши дошљаци из Турске, са Блиског истока и из Африке. Према томе, тих 800 хиљада илегалаца који се пробијају ка северу континента неће се наћи у Немачкој сами, већ ће се придодати на 2,5 милиона оних који ту пребивају по разним основама, чекајући држављанство – Турцима, 280 хиљада дошљака из Северне Африке, 70 хиљада избеглица из Ирана, 186 хиљада бивших грађана земаља Блиског истока. Самим тим испада да број, ако се може тако рећи, ,,немачких Арапа” или ,,арапских Немаца” у Немачкој већ износи пет милиона, а заједно са онима који сад беже и онима који су се већ снашли и имају било какав легални боравишни статус, то излази на 8-9 милиона или 11,25% становништва земље.

У исто време треба се присетити резултата социолошког истраживања Deutsch-Türkische Lebens — und Wertewelten 2012, које је спровео берлински Институт јавног мњења INFO GmbH. Анкета је обухватала ,,Турке који живе у Немачкој“ (TiD — Türkenin Deutschland) у узрасту од 15 година па навише. Од њих, 27% се родило у Немачкој, а 39% живи у земљи не мање од 30 година. И тако, свега њих 15% је назвало Немачку својом домовином (2009 – 21%, 2010 – 18%), док је за њих 38% домовина Турска, а за 45% обе земље истовремено.

Колико год се присећали тога како је Европа у својој историји успешно преживела неколико таласа миграција, ипак постоје сви разлози да се говори о томе да је европски лонац за топљење данас потпуно обуставио свој рад. Током више од две деценије, Европа више не асимилује дошљаке из других култура и традиција. Тако је 62% испитаних ,,немачких“ Турака изјавило да се најпријатније осећа само у друштву Турака, а практично сваки други (46%) изразио је наду да ће временом у Немачкој муслимана бити више него хришћана. Четвртина испитаних муслимана (24%) у узрасту од 14 до 32 године без немачког држављанства нема намеру да се интегрише у немачку или европско-хришћанску културу, и сматрају насиље природним начином заштите своје културе и религије. Чак и међу онима који су стекли држављанство такве погледе дели не мање од 15% испитаних, а ако урачунамо и те који деле то мишљење делимично, онда је то 48%.

Чак и међу онима који су стекли држављанство, такве погледе дели не мање од 15% испитаних, а ако урачунамо и те који деле то мишљење делимично, онда је то 48%.

Али то још није све. Најнепријатнијом се показала статистика о демографији, како општа, тако и у делу који се тиче корелације између староседелаца и дошљака. Као што је познато, Европа стари. Наталитет је опао до 1,4 детета на једну фертилну жену, а удео жена које уопште немају децу досегао је 30%.

Резултат тога је да се становништво Немачке већ пет година узастопно смањује просечно за 200 хиљада годишње. Најочигледније је то на полно-старосној пирамиди Немачке. Ако се 1950-их година, у земљи рађало око 1,5 милиона деце годишње, 2014. године родило се свега 800 хиљада. При томе је наталитет у породицама имиграната неевропског порекла за 2,5 пута већи од оног у традиционално немачким породицама.

То значи не само замењивање аутохтоних Немаца придошлицама већ то води ка замени традиционалних представа и вредности који леже у основи друштва и државе. У целини, уочавају се два супротна процеса.

Свако ново покољење Европљана, наследника аутохтоних Европљана, све мање и мање цени традицоналне културне, религиозне и морално-етичке вредности предака, самим тим поткопавајући и подривајући основу, у овом случају немачке, као и европске цивилизације у целини. У њој је сваке године све мање конформистичких основа и све више индивидуализма и разноврсних алтернативних талената, уздигнутих до категорије норме. Уместо породице од маме и тате, родитељ бр. 1 и родитељ бр. 2. Уместо породичних и друштвених вредности, тријумф индивидуализма. Уместо друштва – мултикултурализам. Чак и у области религије воде се дебате око питања – зашто је Бог у Библији мушког рода? Представници феминистичког покрета то сматрају обележјем сексизма. Ко је одлучио да је Бог мушко? Бог може бити и женско!

Зар се треба чудити томе да мигранти у Европи желе да стекну само корист, и категорички не желе да поприме њене вредности које изгледају као права декаденција. Знатан део њих, чак и најумеренијих, у политичком животу већином подржава партију Зелених и разноврсне анархистичке и популистичке покрете. То јест те снаге чија су дејства већином усмерена на рушење европског модела државе и друштва.

Треба се присетити да у свакој земљи, поредак не одређује сво становништво, већ његов активни део, односно људи у узрасту од пунолетства (од око 20 година) па до 50-55 година. Таквих је у Немачкој свега 42 милиона, од којих је удео, да тако кажем, ,,муслиманских Немаца“ достигао 6,5 милона људи, или 15,47%. Додавањем на њих још 0,8 милиона избеглица, тај удео иде до 18-19%.  Поред тога, тих ,,скоро милион“ су носиоци друге културе, који су апсолутно убеђени у то да су Европљани дужни да их издржавају и прихвате њихове културне и религиозне особености.

При томе треба узети у обзир, да је традиционална европска култура заснована на примату индивидуума над групом, мањине над већином, док је арапска култура чврсто колективистичка, густо састављена око религиозних вредности ислама. Она већ осваја умове и душе уколико се суди по растућем броју Европљана неарапског порекла који прихватају ислам, а такође по бујици добровољаца који ратују за Исламску државу. У представама тих људи нема места за било какву културну разноликост. Тако 25% анкетираних ,,немачких муслимана“ у истраживању INFO GmbH сматра атеисте мање вредним људима (minderwertige Menschen). Оне аутохтоне Европљане који сад у Лондону, Хамбургу и Копенхагену учествују у акцијама подршке избеглицама ускоро чекају велика и непријатна открића. Не треба искључити да ће за десет година и они сами негде постати избеглице.

Тако, оне аутохтоне Европљане који сад у Лондону, Хамбургу и Копенхагену учествују у акцијама подршке избеглицама, ускоро чекају велика и непријатна открића. Не треба искључити да ће за десет година и они сами негде постати избеглице.

За десет година то већ није претеривање. Просечна старост становника Немачке прешла је 46 година, Италије – 45 година, Аустрије, Хрватске и Мађарске – 43. Истовремено, у Сирији и Пакистану просечна старост је 23 године, у Ираку – 21 година, Авганистану – 18. Лавовски део од тих 800 хиљада избеглица који сада јуришају на границе Европе, прецизније, већ се налазе на прилазима Аустрији и Немачкој, чине мушкарци млађи од 30 година. Ако им успе да се тамо утврде, куда теже, они ће за максимум две године, на законској основи, стећи право да у циљу спајања породица, довезу к себи своје најближе. Самим тим, тих 800 хиљада ће доста брзо да се претвори у три-четири милиона, а узимајући у обзир и високи наталитет, и у целих пет милиона. Успех ових миграната подстакнуће и друге ка миграцији, који се још нису дали у бег. А њих је на Блиском истоку и у Северној Африци више од 200 милиона. Чак и ако се у Европу тек сваки десети покрене, такву навалу носилаца друге културе Европа неће поднети.

Уосталом, политичка и идејна конструкција јединствене Европе почела је да пуца по шавовима чак и од садашњих пола милиона бегунаца. Ових дана, Немачка је саопштила да делимично затвара границе са Аустријом, а у перспективи и да уводи властиту пасошку контролу на границама са свим осталим чланицама ЕУ. Норме Шенгенског споразума током времена су склоњене у страну. За сада привремено. Берлин се још нада да ће задржати ситуацију под контролом и минимизирати прилив избеглица.

Ипак, ово решење, добро за Немачку, веома је лоше за јединство Европе, пошто фактички оставља Италију, Грчку и мале балканске државе насамо са мигрантима, које оне не могу да зауставе. Оне их не могу ни самостално прехранити. Тако треба признати, што на фону статистике Европе у целини, садашњих неколико стотина хиљада илегалаца заиста стварају утисак сламчице, али чињенично, они су већ у стању да сломе кичму камили. Јер Европа већ одавно није та са старих фотографија.

Извор: http://regnum.ru/news/polit/1972015.html

Превео са руског: Небојша Вуковић