Пакао Одесе и неки нови (фашистички) клинци

На истоку Украјине воде се тешке борбе између, с једне стране, оружаних снага хунте у Кијеву, коју чине неоацистички и ултранационалистички „Десни сектор“, група плаћеника из читавог света, припадници националне гарде (која се не разликује много од „Десног сектора“ и регуларне армије Украјине, у коју Кијев има најмање поверења) и припадника самоодбране коју чине проруски активисти и присталице федерализације Украјине. У фокусу борби је град Славјанск зато што стратешки отвара врата за даљи продор према кључним градовима који су у рукама самоодбране и проруског становништва - Лугањску и Доњецку, који је центар фактички отцепљеног југоистока Украјине.

До сада оружане снаге које је Кијев послао нису успеле ни у једном задатку, па тако нису освојиле ни Славјанск иако су га окружиле. Оружане снаге новог режима у Кијеву располажу оклопним борбеним возилима, укључујући и тенкове и ваздухопловство. Упркос томе што имају тешке борбене хеликоптере, оне нису уништиле самоодбрану, напротив отпор сваким даном постаје све јачи. Проруске снаге су успеле, како тврде извори, да оборе три или четири хеликоптера "Ми-24", убију и заробе на десетине припадника „оружаних снага Кијева“, укључујући и комаданте „Десног сектора“, као и агенте безбедносних служби Кијева, и то све уз релативно мале губитке на својој страни. Закључно са овим текстом, припадници „оружаних снага Кијева“ нису успели да остваре ниједан стратешки војни циљ у југоисточној Украјини. Међутим, криза није захватила само југоисток Украјине. И на југу земље догодили су се сукоби, који по својој монструозности далеко превазилазе борбе у југоисточној Украјини.

Наиме, у великом, прелепом лучком граду Одеси догодили су се сукоби између, с једне стране, проруских активиста и људи који се залажу за федерализацију Украјине и, са друге стране, масе присталица и чланова „Десног сектора“ и Украјинаца који подржавају нову власт у Кијеву, односно „европејаца“ који су спремни на све само да Украјину виде у наручју запада. Ови сукоби изнели су на површину све оно најгоре што почива дубоко у људском бићу. Такво испољавање беса, огорчења и агресије није виђено у овом граду још од Другог светског рата. Ужасни масакр извршен је на Русима и федерално оријентисаним Украјинцима од стране нациста неке нове фашистичке Европе. Да ли се историја понавља?

Све је почело сукобима на улицама Одесе две групе младих људи, а завршило се у огњу Дома синдиката. Ужасне слике су потресле слободарски и нормалан свет, а не само Русе и припаднике федерализације Украјине. Дом синдиката у Одеси је био последње уточиште проруских активиста након жестоких сукоба на улицама. Локална полиција не само да није интервенисала како доликује, већ се чини да је и на неки начин подстакла сукобе између активиста федерализације и неонациста „Десног сектора“ и оних Украјинаца који нису желели да се њихова земља распарча. Међутим, после догађаја у Одеси само је питање времена када ће се Украјина распарчати, будући да након једног од најмонструознијих злочина какав памти савремени свет заједнички живот у једном граду и једној земљи проруских активиста и Украјинаца који су подржавали неонацисте више неће бити могућ.

У пламену Дома синдиката, према неким изворима, изгорело је преко стотину људи. Проруски активисти су се забарикадирали у дому после огорчених уличних сукоба, не знајући да ће то бити њихова пропаст. Наиме, савремени европски нацисти (можемо их слободно звати тако) молотовљевим коктелима су запалили зграду пуну присталица федерализације! Опет полиција није адекватно реаговала. Када су се проруски активисти, међу којима је било Руса и Украјинаца који су заговорници федерализације и који су још увек сачували своју рационалност, нашли пред страшним и грозним избором - смрт у пламену или смрт од пада о тле - многи су, како показују слике, одлучили да живот окончају тако што ће се бацити са зграде. Неонацисти су наставили да дивљају и да масакрирају девојке и децу која су им се нашла на путу!

Олег Царев

Лидер украјинског друштвеног покрета „Југоисток“ Олег Царев тврди да је у злочину страдало више од сто људи, што далеко премашује цифре од првобитних 38 или 40 особа, како су известили разни медији. Царев сматра да власти у Украјини чине све да сакрију трагове злочина.

„Ствара се утисак да су људе убијали, а гледајући голе жене, вероватно су их и силовали. По читавој згради. Тек касније су их поливали молотовљевим коктелима и палили, зато су изгорели само поједини делови тела“, каже Царев.[1]

Раније је посланик Обласног савета Одесе Вадим Савенко изјавио да је у Одеси убијено укупно 116 људи и да су код већине жртава глава и рамена угљенисани, а по томе се може закључити да људи нису погинули у пожару, већ да су након смрти спаљивани да би се теже идентификовали. Савенко је сигуран да су украјинске власти дале команду да се прећуте димензије трагедије да светска јавност не би сазнала да је у Одеси спроведена казнена операција против проруски расположеног становништва. Према званичним подацима кијевских власти, трагедија у Одеси је однела више од 46 живота, повређено је више од 200, а пожару у згради су, наводно, подметнуле саме жртве.

Глас Русије је пожар и догађаје у Одеси назвао „Одески Аушвиц“. „Пожар у Дому синдиката на одеском тргу Куликово поље у петак увече представљао је трагично финале нереда, који по свом усијању подсећају на кијевске догађаје од пре два месеца. Недозвољени улични марш, који су организовали припадници националистичких групација и локални фудбалски „ултранавијачи“ под паролама „јединствене Украјине“, претворио се у сукоб с присталицама федерализације, који су пре неко време поставили шаторе на тргу Куликово поље. По новој украјинској „револуционарној традицији“, почеле су да се користе каменице, бејзбол палице и молотовљеви коктели. Полиција је покушала да раздвоји сукобљене стране, али је деловала пасивно и неодлучно. На крају су радикали-националисти из такозваног „Десног сектора“ потпалили шаторе, а затим и Дом синдиката, где су се сакрили активисти, који се не слажу с политиком садашњих власти земље. Неколицина људи је жива изгорела, други су се отровали димом и умрли. Спасавајући се од ватре, људи су искакали кроз прозоре. По сведочанству очевидаца, ватрогасци су дошли тек пола сата након почетка ватре.“[2]

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин изјавио је на пријему у руској амбасади у Београду поводом 9. маја - Дана победе следеће: „Данас доживљавамо трагедију братског народа Украјине. Након Балкана, Југославије, национал-радикали су се подигли у Украјини. Као и пре 70 година у Хатину, фашисти - овог пута у Одеси - спаљују живе цивиле. Они и њихови господари прете Русији“[3].

Интересантно је шта је наводни премијер Украјине Арсениј Јацењук изјавио поводом масакра у Одеси: „То што се догодило у Одеси део је плана Руске Федерације да уништи Украјину и украјинску државу”, рекао је он на конференцији за штампу у Одеси, после низа састанака с локалним властима и удружењима грађана. "Русија је овде послала људе да изазову хаос, али земља се мора ујединити и помирити да терористима које Москва подржава не би дала могућност да поделе наш народ”, рекао је Јацењук. "Циљ Русије је да се оно што се догодило у Одеси, понови на истоку земље”, оценио је премијер. "То је план који професионалци финансирају и организују ради манипулисања обичним људима, а наше јединство ће бити најбољи одговор тим терористима”.[4]

Јацењук је лицемерно изразио саучешће породицама погинулих и рекао да ће казнити кривце и неодговорне. Такође, власти у Кијеву су прогласиле тродневну националну жалост због трагедије у Одеси.

Све ово лицемерје граничи се са хипокризијом нациста који су убијали и чинили најстравичније злочине над руским народом, а са друге стране негирали су своје злочине или их некако оправдавали. Намеће се закључак да су власти у Кијеву главни кривац за масакр у Одеси. Оне су индоктринирале своје присталице да се понашају као нацисти и да пале своје жртве, а сада окривљују Русију и називају је терористичком земљом. Главни терористи су управо они. Неодговорност полиције у Одеси иде њима на душу јер су градске власти могле да спрече трагедију, али су добиле наређење да не предузимају ништа.

Дакле, главни кривац за трагедију у Одеси је власт у Кијеву, али она је ту била само посредник. Највећи кривци су запад и Европа, која је задојила мржњом један део народа Украјине. На сликама видимо девојке, гимназијалке, па чак и млађе девојке како узимају каменице или припремају молотовљеве коктеле којима ће запалити Дом синдиакта. Зар је човечанство поново на рубу тога да се нацизам повампири? У масакру у Одеси су учествовали неки нови клинци задојени мржњом према свему што не припада „европским вредностима“. И управо је та Европа, коју један део украјинског народа толико прижељкује, била одговорна за масакр у Одеси. Јер те девојке, та деца која пале молотовљеве коктеле и бацају их на своје сународнике, јесу индоктринирани новим европским фашизмом, који, као и некада, Русију и све што је руско види за непријатеља.

То су потпуно испрани мозгови који поступају као лутке на конопцима. Њима није жао што ће убити своју сународницу или сународника, друго људско биће, они не осећају нимало кривице. Све те девојке и момци су после трагедије отишли својим кућама као да се ништа није догодило, као да нису саучесници у једном од најгорих и најбруталнијих злочина који је после ратова Европа имала прилику да види.

Међутим, најгоре од свега је што ће ти неки нови клинци, када буду одрасли, заузети своје место у породици и у друштву. Неки од њих, могуће је, постаће европске дипломате. Али друштво почива на појединцу. И какво ће бити то будуће европско друштво које почива на таквим појединцима? Страх је и помислити! А премијер Вучић је чак изјавио да је „молио изасланика ЕУ у Београду Штефана Филеа да допусти Србији да не уводи санкције Русији“ на свом европском нацистичком путу!