Potezi Moskve u Siriji - pet poruka koje Rusija šalje svetu

Kako ruski brodovi i avioni nastavljaju da postavljaju dodatno osoblje i opremu u Siriji, evo pet geopolitičkih poruka koje ruski predsednik Vladimir Putin šalje u svet:

Prva: Izveštaji o ruskoj propasti su uveliko preuveličani. Drugim rečima, priča da su zapadne sankcije uz pad cena nafte i u kombinaciji sa kineskim ekonomskim usporavanjem doveli Kremlj na ivicu kolapsa, prilično je preuranjena. Rusija ima samo mali deo američkih sposobnosti da globalno projektuje moć, ali je njena sposobnosti da šalje trupe u Siriju i dalje svrstava među tek nekoliko zemalja – uzgred, više evropskih zemalja je spremno da ispadne sa tog spiska – koje mogu da pošalju i održavaju vojne snage izvan vlastitih granica. Kremlj šalje jasne signale da planira da preuzme aktivnu ulogu u postavljanju agende na Bliskom istoku – a ne da pasivno prihvata američku viziju kako bi trebalo da se odvija budućnost.

Drugo: Putin jasno stavlja do znanja da neće prihvatiti stav Vašingtona koji se podrazumeva – da je uklanjanje brutalnog siledžije sa vlasti put ka dugoročnijoj stabilnosti na Bliskom istoku. I dok Sjedinjene Države i Evropa nastavljaju da razmatraju svoje naredne poteze, posebno na tragu migrantske krize, Rusija je spremna da deluje prema svojoj proceni, da je direktnija vojna pomoć Asadu u borbi protiv islamske države najbolji način da se završi sukob.

Putin je u više navrata ukazao da, ukoliko je cilj zapadne politike da se smanji protok izbeglica i snizi opasnost od islamskog terorizma, koji dobija jednu novu bazu iz koje dejstvuje, a po ugledu na avganistansku, u tom slučaju iskustva Iraka i Libije ukazuju na to, da svrgavanje Asada i nadanje da opozicija može da formira stabilniju državnu upravu, neće dovesti do ostvarenja tih ciljeva. Došavši do ovog zaključka, Putina ne zanima dozvola Zapada ili blagoslov Vašingtona.

Treće: Rusija ima više samopouzdanja oko svoje pozicije u Ukrajini. Tokom leta došlo je do opadanja nasilja, i u velikoj meri se čini da se prekid vatre poštuje. Istovremeno, tekuće domaće političke i ekonomske nevolje Ukrajine ukazuju na to da neće biti nekog velikog pomaka koji će učvrstiti revoluciju na Majdanu i postaviti zemlju na nepovratan put ka bližoj integraciji sa evroatlantskim svetom. Umesto toga, čini se da se situacija pretvara u produženi zamrznuti konflikt u kojem Moskva zadržava najveću moć.

Četvrto: Kremlj nameće svoje crvene linije. Baš kao što Moskva nije dozvolila separatistima da se suoče sa katastrofalnim porazom prošlog leta u Ukrajini, Rusija je signalizirala da neće samo sedeti i dozvoliti da Bašar el Asad bude zbačen ili uklonjen spoljnom vojnom akcijom. Sa više ruskih snaga na terenu, i navodno povećanim mogućnostima Asadove protivvazdušne odbrane, rizik za bilo kakve akcije SAD ili NATO protiv Asadove vlade se dramatično povećao. Čak i više limitirani predlozi, kao što je nametanje zone zabrane letova zarad stvaranja zaštićenog prostora na terenu za izbeglice sada otvara mogućnost za sukob sa ruskim snagama.

I peto: Spremnost Rusije da uvede svoje trupe u Siriju, za razliku od sve očajnije potrage Vašingtona za lokalnim zastupnicima, koji su voljni i sposobni da se bore, kako protiv Asada, tako i protiv Islamske države, i nespremnost ključnih američkih saveznika da preuzmu veći deo tereta, služi za nekoliko namena. Ovo uverava ruske partnere da je Moskva spremna da ispuni obećanja, čak i ako postoji trošak u smislu resursa, života, i ugleda.

Ovo nije prošlo nezapaženo u mestima poput Egipta i Azerbejdžana, gde vlade dovode u pitanje dubinu američke posvećenosti njihovoj dobrobiti. Za bliskoistočne zemlje koje su se suprotstavile ruskoj politici u Siriji, odluka Putina da podigne ulog, može da ih dovede do toga da porazmisle, da put održivog rešenja nije u Vašingtonu, uskoro sve više zaokupljenog predizbornom kampanjom,  već u Moskvi.

Putinova odluka odražava procenu da opasnost po ruske interese padom Asada premašuje rizik većeg ruskog učešća u Siriji. Rusija se neće moći ubediti oštrim demaršima da obustavi svoje raspoređivanje. Sjedinjene Države, u formulisanju svog odgovora, treba da se rukovode sličnom kalkulacijom ciljeva, za koje se nadaju da će postići, i sredstava koje su spremne da upotrebe.

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.nationalinterest.org/blog/the-buzz/moscows-moves-syria-

5-messages-russia-sending-the-world-13823