Samo Rusija može obezbediti remi u sirijskoj partiji šaha

Na nedavno održanom samitu grupe G8 nije u principu postignut nikakav konkretan dogovor kada je u pitanju okončanje krvavog rata u Siriji. Predstavnici Ruske Federacije, a naročito predsednik Putin, otkrili su veliko neslaganje između zemalja članica grupe G8. S jedne strane, on je u razgovoru sa predsednikom SAD Obamom istakao da i Rusija i Amerika žele okončanje sukoba u Siriji, ali se ne slažu oko krajnjeg ishoda i načina na koji bi se mir mogao sprovesti.

Evropljani, pre svega Velika Britanija i Francuska, žele da isporuče naoružanje sirijskim teroristima. S druge strane Angela Merkel je posle susreta sa predsednikom Obamom izjavila da Nemačka ne želi da isporučuje oružje „pobunjenicima“. Nemačka je suzdržana po pitanju isporuke oružja, za razliku od nekih drugih zemalja članica G8. Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa predsednikom SAD Obamom postigao saglasnost o neophodnosti prekida sukoba u Siriji, ali nije usaglašen i konkretan način da se to učini jer SAD zahtevaju odlazak predsednika Sirije Bašara al Asada, dok Ruska Federacija to ne želi.

Američki predsednik Obama, kako javlja Rojters, suočava se sa mogućim ledenim susretom sa predsednikom Putinom na samitu G8. Ruski predsednik se otvoreno suprotstavio namerama Zapada da naoruža teroriste. S druge strane, Obama će pokušati da ubedi Putina da Asada dovede za pregovarački sto (u ovome agencija Rojters pravi veliku grešku jer je predsednik Asad nekoliko puta pozivao opoziciju da se održe zajednički pregovori), ali je „šef Kremlja upozorio Zapad da rizikuje da potpirivanjem konflikta nasilje proširi na čitav Bliski istok“ [1]

U međuvremenu, tokom samita ruski i američki predsednik su se sreli i njihov susret nije bio „leden“, ali se pozicije SAD i Rusije po pitanju rešenja konflikta u Siriji značajno razlikuju. “Naši stavovi se ne slažu u potpunosti, ali imamo istu nameru da nasilje bude prekinuto, da se u Siriji smanji rastući broj žrtava i da problemi budu rešeni na miran način“, istakao je Putin nakon susreta.[2]

Stiče se utisak da je jedino Ruska Federacija dosledna kada je vođenje politike prema Siriji u pitanju. Ruska Federacija se iskreno zalaže za mirno rešenje krize, za razliku od zapada koji je zbunjen i neodlučan kada je u pitanju rat u Siriji. Zapad bi hteo da vidi Asadov pad, ali bi neke zemlje aktivno podržale tzv. pobunjenike slanjem oružja, a neke ne.

Predsednik Asad se obratio javnosti zapadne Evrope u ekskluzivnom intervju koji je dao za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“. On je tom prilikom poručio da će “ukoliko Evropljani isporučuju oružje, evropski teren postati teroristički, a Evropa će za to platiti cenu. Teroristi će steći iskustvo u borbi i vratiti se sa ekstremističkim ideologijama.“[3] I zaista teško je odupreti se utisku da je sirijski predsednik potpuno u pravu. Oružje koje bi Evropa mogla isporučiti teroristima bi joj se moglo vratiti kao bumerang kroz razne terorističke akcije koje bi radikalni islamisti koji se bore protiv regularne vojske Sirije sprovodili u Evropi.

Predsednik Putin se susreo i sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, ali čini se da su njihovi stavovi udaljeni više nego ikada. Kameron je rekao da je sirijski predsednik rasparčao svoju zemlju, da je okrvavio ruke i da zato mora da ode. Međutim, Putin je odmah reagovao rekavši da su obe strane krive i da obe strane imaju krvave ruke. Putin je odmah zatim očitao lekciju Kameronu rečima: „Nadam se da nećete poricati da teško da ima smisla podržavati ljude koji ne samo da ubijaju svoje neprijatelje, nego još raspore njihova tela i jedu njihove unutrašnje organe. Zar želite da podržavate takve ljude? Zar takvim ljudima želite da šaljete oružje? Ako pođete na to, onda to teško da će imati ikakve veze sa humanitarnim ciljevima koje Evropa propoveda stotine godina. Mi u Rusiji tako nešto, u svakom slučaju, teško sebi možemo da predstavimo.”[4]

Rusija sve odgovornije pristupa rešenju sirijskog problema i da nije nje, rat bi se nastavio unedogled, a legalni predsednik Sirije Bašar al Asad bi skončao tragično poput Gadafija. Ovoga puta Ruska Federacija je naučila lekciju iz Libije i rešila da stvar uzme u svoje ruke, što će umnogome ojačati njenu međunarodnu poziciju. Osim toga, to je i pokazatelj da Rusija ima sve veću ulogu kada su u pitanju geostrateški odnosi u svetu. Zapad je želeo da napravi scenario u kome Asadove trupe koriste u borbi protiv terorista hemijsko oružje, ali one nisu ponudile nijedan očigledan dokaz koji bi poslužio kao argument za njihove tvrdnje. Rusija po pitanju Sirije postupa izuzetno pragmatično i obazrivo ne insistirajući na Asadovoj smeni zato što zna da se legitimna vlast bori protiv stranog infiltratora i elemenata koji su ubačeni iz drugih zemalja. Ovo, da podvučemo, nije pobuna sirijskog naroda protiv režima već invazija na Siriju spolja koju sprovode teroristi iz mnogobrojnih zemalja, uključujući i Kosovo. Zapad namerno potpiruje sukob u Siriji podržavajući navodne pobunjenike i preteći da će im isporučiti oružje. Međutim, ni zapadna Evropa nije saglasna po ovom pitanju i vodi prilično šizofrenu politiku zajedno sa SAD koje izgleda ne znaju kako da se izvuku iz nevolje u koju su same upale. Angela Merkel je čak izjavila da: „To što Britanija i Francuska žele da odustanu od zabrane (isporuke oružja), ne znači da ostalih 25 država moraju da ih slede...“[5] Vodeće evropske sile i SAD pokazale su očiglednu nesposobnost da zaustave krvavi rat u Siriji, ali šta po tom pitanju čini Ruska Federacija i predsednik Vladimir Putin?

Kao prvo, Ruska Federacija ne podržava teroriste iz celog sveta koji se bore protiv legalne vlasti u Siriji. Ruski interes je stabilna Sirija koja je mirna i prosperitetna zemlja, a to je nešto što sigurno teroristi sa svojim radikalnim ideologijama ne mogu da obezbede. Rusija se na ovaj način za razliku od šizofrene i nekoherentne politike Zapada bori i protiv međunarodnog terorizma koji bi se vrlo brzo otrgao kontroli i proširio van granica Sirije. Osim toga, rusko istinsko zalaganje za postizanje mirnog rešenja podiže njen međunarodni rejting. Možemo slobodno reći da je Ruska Federacija preuzela glavnu ulogu na Bliskom istoku. U diplomatskom pogledu u izvrsnoj analizi koja je objavljena na sajtu „srbin.info“, govori se o tome kako postepeno jača diplomatski uticaj Rusije na Bliskom i Srednjem istoku. Naime, Rusija postepeno širi svoj uticaj u regionu, a Izrael je primoran da se obraća Ruskoj Federaciji uvek kada se samo i spomenu raketni sistemi S-300 koji su da naglasimo defanzivni i ne spadaju u ofanzivno oružje.

Posebno je indikativno to što je u aprilu zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Mihail Bogdanov boravio u Bejrutu. Rusija je potpuno legalno i poštujući sva međunarodna prava sve više i vojno prisutna u regionu. U razgovoru sa Dejvidom Kameronom Putin je naglasio da Rusija isporučuje oružje Siriji samo ispunjavajući međunarodne obaveze jer su ugovori potpisani sa sirijskim rukovodstvom još 2007. god. „Rusija u slučaju oružja za Siriju”, naglasio je Putin, „ne krši nikakve međunarodne norme i drugim zemljama savetuje da se takođe pridržavaju međunarodnog prava”. Ovakvu poziciju je podvukao rečima: „A ako ćemo poslovno i bez ikakvih emocija, želim da svim skrenem pažnju na činjenicu da Rusija isporučuje oružje zakonitoj vladi Sirije u potpunom skladu sa normama međunarodnog prava i pozivam na sve partnere da se i oni ponašaju na isti način.”

U analizi koja je objavljena na sajtu „srbin.info“ navodi se sve veća diplomatska, ali i vojna prisutnost Ruske Federacije u regionu: „Budući da su Sjedinjene Države ušle u fazu ‘izolacionizma’, Netanjahu se, zbog sve značajnije uloge koju Rusija ima na Bliskom istoku, morao lično obratiti ruskom predsedniku. Nakon odlaska izraelskog premijera, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio "kako će Rusija ispoštovati sve ugovore koje je potpisala sa Sirijom kao suverenom zemljom, pa tako i one o isporuci naručenog oružja (S-300), koje, budući da se radi o odbrambenim sistemima, neće bitno poremetiti ravnotežu snaga u regionu‘. “Ne razumem zašto mediji pokušavaju od toga napraviti senzaciju. Nismo nikad skrivali da isporučujemo Siriji oružje prema potpisanim sporazumima, ne kršeći nikakve međunarodne dogovore ni vlastito zakonodavstvo u pogledu izvozne kontrole. Imamo jednu od najstrožih svetskih kontrola. Mi pre svega isporučujemo odbrambeno naoružanje, sisteme protivvazdušne odbrane“, odgovorio je Lavrov na pitanje novinara.

Osim odbrambenih sistema S-300, Rusija će Siriji isporučiti i usavršene nadzvučne P-800 Jahont projektile, čime su ispoštovali dogovor potpisan između Damaska i Moskve još 2007, što je u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom potvrdio i Sergej Lavrov. Rusija će Siriji isporučiti i P-800 Jahont protivbrodske krstareće projektile za odbranu teritorijalnih voda na Mediteranu. Ruska mornarica je takođe sve prisutnija u vodama Mediterana: „U 2013. godini ćemo u Mediteranu rasporediti 5-6 ratnih i transportnih brodova koji će se izmenjivati sa onima iz crnomorske, baltičke i sjeverne flote, au posebnim slučajevima i onima iz Pacifika. Zavisno o cilju i potrebama, broj brodova Mediteranske flote će se moći i povećati. Ruska ratna mornarica u Mediteranu bi, u slučaju potrebe, mogla rasporediti i nuklearne podmornice.

O tome još moramo doneti odluku, jer su nuklearne i dizelske podmornice već ranije bile u sastavu sovjetske 5. flote. Sve zavisi od okolnosti“, za RIA Novosti je izjavio komandant ruske ratne mornarice, admiral Viktor Čirkov.[6] Osim toga, kada su u pitanju sada čuveni sistemi protivvazdušne odbrane S-300, Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije izjavio je da će Moskva ispoštovati ugovor o isporuci raketnog sistema S-300 Damasku  „Mi (Rusija) poštujemo sve naše ugovore i ispunjavamo sve naše ugovorne obaveze. Za sada, ugovori nisu ispunjeni, isporuka nije izvršena u potpunosti“, rekao je Lavrov za rusku televiziju.[7]

Rešenje sukoba u Siriji dakle sve više zavisi od aktivnog učešća Ruske Federacije i sve što Rusija čini po pitanju isporuka oružja Siriji je potpuno legalno za razliku od nastojanja Britanije i drugih zemalja da pošalju direktno oružje teroristima. Jedino je Rusija ta koja, kao značajan faktor stabilnosti u regionu, može doprineti i konačnom mirnom rešenju i okončanju dvogodišnjeg krvavog rata u Siriji. Nedavni samit G8 pokazao je nesposobnost i nekonzistentnost politike Zapada prema Siriji, što je očito kada je u pitanju neslaganje oko isporuke oružja teroristima. Ovim postupkom Zapad samo potpiruje sukob u Siriji i ni na koji način ne doprinosi njegovom rešavanju. Za razliku od Zapada, diplomatsko i potpuno legalno vojno prisustvo Rusije u regionu Sirije vodiće u bliskoj budućnosti i do mirovnog rešenja. Za toliko moramo biti optimisti a i zvaničan stav ruskog predsednika Putina i celokupnog državnog vrha Ruske Federacije nam daju za pravo da budemo optimisti kada je u pitanju okončanje rata u Siriji.