Ситуација на Блиском истоку постепено измиче контроли Запада

Ситуација на бојном пољу у Сирији се већ одавно преокренула. Сада се терористи не боре да свргну Асада и да униште армију Сирије већ се боре за сопствене животе. Сиријска армија је недавно остварила велике успехе у борби против тзв. побуњеника и нанела им је стравичне губитке од којих се ови никада неће опоравити.

Ситуација у Сирији иде у прилог председнику Асаду, Русији, Кини и Ирану који отворено подржава председника Асада. Запад је желео да, пошто Русија и Кина нису дозволиле увођење зоне забране лета, што би био увод у бомбардовање сиријске армије и цивилних објеката, преко терориста који су долазили са свих страна арапског света, чак и из Европе, односно Косова и Чеченије и њиховим наоружавањем и финансирањем покуша да уништи сиријску армију и свргне председника Асада. ЦИА је проценила да може да контролише ситуацију на Блиском истоку тако што ће најпре да сруши легитимну власт у Сирији, међутим доживела је обавештајни пораз чим се и Иран заједно са Хезболахом активно укључио у сиријски сукоб. Сиријска армија је променила тактику борбе против терориста и то јој доноси значајне успехе. Она сада најпре окружи упориште “побуњеника” и очисти градска предграђа, а затим ступа у чишћење самог центра града.

Преломни тренутак рата је био када је сиријска војска примењујући горе поменуту тактику освојила један од кључних “побуњеничких” упоришта град Кусаир. Након повратка Кусаира под контролу, војска је кренула у операцију “Северна олуја” која подразумева напад на главно упориште терориста и највећи град у земљи Алепо.[1] Алепо се већ налази у потпуном окружењу војске која артиљеријом и нападима из ваздуха наноси огромне губитке терористима. Запад је наравно осудио сиријско освајање Кусаира и сада очекујемо да пристигну нове оптужбе за “кршење људских права” у Алепу. Али већ је готово, то су последњи трзаји америчке обавештајне агенције у Сирији која је преко Турске убацивала највећи број терориста у Сирију док је армија била развучена и концентрисана на одбрану, а касније и чишћење Дамаска.

Терористи су у међувремену освојили Алепо и од тада се воде тешке борбе у граду, али чим војска буде повратила Алепо, а то ће се несумњиво догодити, рат у Сирији ће бити окончан тешким поразом терориста на терену, али и тешким политичко, обавештајним поразом Запада и његових савезника, пре свега Турске.

Асад је у интервјуу државном дневном листу “Ал-Тавра” одбацио идеју да је оно што се у Сирији одвија већ више од две године револуција и истакао да се ради о завери Запада и неких арапских држава у циљу дестабилизације његове земље, пренела је агенција АФП.

Сиријски председник је такође похвалио масовне протесте у Египту против тамошњег исламистичког вођства, истакавши да свргавање египатског председника Мохамеда Морсија значи крај “политичког ислама”.

Од почетка кризе, Асад инсистира на томе да се у његовој земљи не ради о побуни народа, него о завери против Сирије, организованој уз подршку Запада. Он оптужује побуњенике против његовог режима да су терористи, исламски екстремисти и плаћеници нафтом богатих земаља из Персијског залива, које су савезнице САД. Земље које су се уротиле против Сирије су употребиле сва своја оружја и сад им није преостало ништа осим директне војне интервенције - навео је Асад у интервјуу, додајући да до такве интервенције неће доћи. Сиријски председник Башар Асад је изјавио да су његови противници “употребили сва оружја која су им била на располагању”, али да ипак нису успели да сруше његов режим.”[2]

Ситуација у Египту и њено разрешење

У Египту Мубарака је на власти сменио Мохамед Морси, исламиста и миљеник највеће исламистичке организације у земљи Муслиманског братства. Он је покушао да исламизује Египат, што је потпуно одговарало Америци и Турској, као и осталим земљама Запада, али је ЦИА доживела још један тежак пораз када је пре два дана Морси ухваћен и пребачен у кућни притвор. Након сукоба секуларних Египћана са радикалним исламистима и присталицама Муслиманског братства војска је Морсију дала ултиматум од 48 часова да се повуче с власти или ће она преузети контролу. Након што је Морси одбио ултиматум војска је извршила државни удар претходно се обративши нацији. Читав секуларни Египат је славио Морсијево свргавање јер су просечни грађани Египта који нису били присталице исламизације земље почели да осећају последице Морсијеве владавине.

“Начелник Генералштаба Оружаних снага Абдел Фатах ал-Сиси саопштио је у обраћању нацији да је Морсију одузета власт и да ће га привремено на месту шефа државе заменити председник Уставног суда, који ће положити сутра заклетву. “Не једном смо позивали на национални дијалог, али га је руководство земље одбацило у последњем минуту“, рекао је он, додајући да је Морсију предлагано да добровољно поднесе оставку, “али је он то одбио“, пренео је Итар-Тасс. Он је најавио да ће бити формирана технократска влада. Обраћању начелника генералштаба су присуствовали имам највећег исламског универзитета у свету „Ал-Ажар” шеик Ахмед ал-Тејиб, патријарх коптске православне цркве Тавадрос Други и један од лидера опозиционог Фронта за национални спас Мухамед ел-Барадеј. Агенције наводе да је обраћање изазвало повике одушевљења и ватромет на улицама Каира.[3]

И заиста обични грађани Египта имају енормно поверење у египатску армију и милиони људи су на улицама Каира направили карневалску атмосферу након што је Морси збачен с власти. Грађани су направили прави “лајт шоу” ласерима када је војни хеликоптер прелетео преко окупљених људи који су славили Морсијево свргавање. Они су ласерима обасјали војни хеликоптер у знак подршке и славља што је армија преузела ствар у своје руке. С друге стране Западу овај државни удар уопште није одговарао, а нарочито Турској чији се исламистички премијер, против кога су грађани недавно демонстрирали, Реџеп Ердоган изјаснио против Морсијевог свргавања. Још један огромни пораз за Америчку обавештајну службу. Ердоган је изјавио следеће: “збацивање египатског председника Морсија од стране војске је неприхватљиво, и Турска је позвала на његово ослобађање из кућног притвора". Турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу рекао је да демократски изабрани лидери треба да напусте функцију само путем избора, наводећи да је Морси свргнут на нелегалан начин.

Одбор турске скупштине за људска права раније данас је осудио Морсијево свргавање, док су мањи протести одржани у Анкари и Истанбулу. Влада турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана формирала је раније савез са Морсијем. Реџеп Ердоган је умањио значај армије, која представља окосницу секуларне Турске, од како су војне снаге Турске од 60-их година прошлог века извеле три државна удара. Америци и Западу одговарају исламистичке и радикалне власти у земљама Блиског истока. Уопште није тачно да се САД боре против исламизације, напротив њима политичка исламизација, како је рекао председник Асад, одговара како би контролисали читав регион. То је један од разлога зашто су САД и ЦИА подржавале терористе у Сирији и зашто су такође подржавале Морсија.

“Осим Турске, на свргавање Морсија реаговале су и ЕУ, УН и САД. Генерални секретар УН, изражавајући забринутост, апеловао је на смиривање ситуације у Египту и уздржавање од насиља, као и на обезбеђивање основних права на слободу говора и окупљања. “Многи Египћани у својим протестима изразили су дубоку фрустрацију и легитимну забринутост ситуацијом у земљи”, навео је Бан у саопштењу, али није осудио египатску војску због смењивања председника Мохамеда Морсија. Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је данас да је “веома забринут” због ситуације у Египту, али да не очекује да ће то имати шире последице у региону. ”Веома сам збринут због ситуације и због извештаја о борбама и страдањима”, рекао је Расмусен на конференцији за новинаре у Бриселу, осврћући се на војни удар у Египту. Он је позвао и египатску војску и присталице свргнутог председника Морсија на уздржаност и заложио се за што скорији повратак на цивилну управу. Расмусен је оценио да је Египат “од виталног значаја” за регион, али је, на новинарско питање да ли се боји да се сукоби не прелију на околне државе, рекао да мисли да се то неће догодити.

И Европска унија позвала је на уздржаност и брз повратак на демократију у Египту, пошто су оружане снаге збациле исламистичког председника Мохамеда Морсија.

”Позивам све стране да се брзо врате демократском процесу, укључујући и одржавање слободних и фер председничких и парламентарних избора и поштовање устава, да се то учини на потпуно свеобухватан начин, тако да се омогући земљи да настави и заврши своју демократску транзицију”, навела је висока представници ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон. Међутим, ЕУ је такође изразила и забринутост због судбине свргнутог египатског председника и апеловала да се у опхођењу према њему поштују људска права, али се уздржала од тога да његово свргавање од стране војске назове државним ударом. Амерички председник Барак Обама позвао је египатску војску да, без одлагања, врати власт демократској цивилној влади, али акцију која је јуче спроведена у Египту није оценио као војни пуч, преносе агенције. Како наводе медији, у пажљиво сроченом саопштењу, Обама је истакао да је “дубоко забринут” због одлуке војске да од председника Египта Мохамеда Морсија преузме власт и суспендује устав те земље. “Позивам војску Египта да брзо и одговорно врати пуну власт демократски изабраној цивилној влади и да избегне било какво произвољно хапшење председника Морсија и његових присталица”, навео је Обама. С друге стране, из Русије стиже другачија реакција. Алексеј Пушков, председник Комитета за спољне послове руске Државне думе, казао је да догађаји у Египту показују да нема брзог и мирног преласка из ауторитарних у демократске режиме. “То значи да демократија не функционише као лек, нарочито у земљама које нису део западног света”, рекао је Пушков пренела је агенција АФП.”[4]

И сам Морси је подржавао терористе у Сирији. Египатска армија је реаговала против Морсијевих саопштења подршке исламским терористима и рекла је да је Морси прешао границу када је позвао на страну војну интервенцију против Сирије. “Војни извори откривају како је кап која је прелила чашу било његово гостовање на скупу радикалних исламиста у Каиру на којем се позивало на “џихад у Сирији”. Подсетимо, 15. прошлог месеца, истакнути сунитски клерици организирали су велики скуп у спортској арени у Каиру на којем се проклињало име сиријског председника Башара ал-Асада. Коришћена је и реч “неверници” за све скупине које се боре на страни сиријске војске, али и оне скупине које се у Египту противе Морсију. Слични, мањи, религијски скупови против Сирије већ су се раније одржавали у Египту, но овог пута главни гост био им је египатски председник Мохамед Морси. Не само да је гостовао на овом скупу екстремиста, већ је с позорнице заузео потпуно другачији став када је реч о политици Каира према сукобу у Сирији. Подсетимо, Морси је и раније говорио против Асада, називао га “кољачем” и другим увредљивим називима, но такође је истицао како не сме бити стране војне интервенције у Сирији. Можда понесен Обаминим изјавама да је у Сирији “пређена црвена линија” (због наводног коришћења хемијског оружја), Морси је са скупа у Каиру позвао на страну војну интервенцију у Сирији. Не само то, чак је споменуо и како би се египатска војска могла укључити. Ова изјава шокирала је војску те су одмах дан иза објавили оштру поруку у којој се у потпуности одбацују Морсијеве изјаве те се истиче како је једина улога египатске војске штитити египатске границе. “Оружане снаге биле су јако узбуњене због ове конференције о Сирији у време док се земља налази у великој политичкој кризи”, рекао је један официр у разговору за Ројтерс истичући како је то став и осталих припадника египатске војске.”[5]

САД финансирају египатску војску, али не могу на њу да рачунају да се умеша у сукоб у Сирији на страни терориста. Напротив, у многим земљама арапског света, укључујући ту и Турску, војска је гарант секуларног државног уређења. То је случај са Сиријом, али и случај са Египтом. Коментари и подршка терористима у Сирији од стране Морсија скупо су га коштали и показали су његову политичку незрелост, али он је само поступао онако како су од њега тражиле САД и ЦИА.

 “Морси је синоћ, заједно са челницима Муслиманске браће, држан у кућном притвору. Републиканска гарда је ухапсила већину блиских сарадника свргнутог председника, а упали су и у просторије телевизије Ал Џазира, забранивши им да преносе окупљање Морсијевих присталица. Јутрос је у ракетном нападу на полицијску станицу у египатском граду Марса Матрух, према прелиминарним подацима, смртно страдало шест полицајаца. Још увек нема информација о одговорним за напад. У граду су настављене велике демонстрације присталица свргнутог председника. Подсетимо, синоћ је војска испунила своје претње и свргла председника Мохамеда Морсија с власти.

Генерал Абдел Фатах Ал Сиси је, предводећи војни врх, рекао демонстрантима да је Морсију предлагано да добровољно поднесе оставку, “али је он то одбио“.[6]

Тренутно на власти у Египту је Адли Мансур као нови привремени председник земље. Шта се о њему уопште зна? О њему се веома мало зна осим чињенице да је био председник Уставног суда. Многи га чак називају “мистериозним човеком”. Поставља се питање које је неизбежно, а оно гласи да ли ће он представљати обичну војну марионету. Мишљења аналитичара су подељена. “Неки египатски аналитичари мисле да ће Мансуром, као марионетом, управљати војна машинерија која га је и довела на власт, свргнувши Мухамеда Морсија, док други сумњају у такав сценарио, пренео је амерички лист “Ју-Ес-Еј тудеј”.

На сајту египатског листа “Масрави”, Мансур је описан као “мистериозни човек” чије име се ретко појављивало у медијима и које је грађанима Египта углавном непознато.“Јуче сам први пут чула за њега. Надам се да ће прихватити све чланове друштва, после свега што смо прошли последњих година”, рекла је Марва Фарид (30), која се представила као демократска активисткиња. Док група аналитичара тврди да ће војска контролисати новог председника, други сматрају да она и није тако заинтересована да учествује у свакодневним политичким дешавањима.“Војска ће само повлачити конце. То значи да ће међународна заједница морати много да се потруди да обезбеди да уставни процес буде свеобухватан, фер и кредибилан, без намере да искључи исламисте”, рекао је Шашанк Џоши из Краљевског института за заједничке службе у Лондону. С друге стране, аналитичар за Блиски исток и Северну Африку из ИХС у Лондону Фирас Аби Али, сматра да војни лидери “знају какав је то незахвалан задатак”. “Мислим да војска ради све што може да себе не представи директно као неког ко влада, већ да пре покаже своје грађанско лице. Њен циљ није да све ово прикаже као војно преузимање власти”, рекао је он.[7]

У сваком случају ЦИА и Запад су доживели политички пораз огромних размера. Циљ САД и Баракове администрације био је да се у земљама Блиског истока након “Арапског пролећа” успоставе политички представници радикалног ислама. То је успело у Либији која практично више и не постоји као држава, али у случају Сирије и у случају Египта Америка није успела да оствари своје циљеве. Једино се Турска још увек држи исламистичке линије захваљујући премијеру Ердогану који је један од главних противника председника Асада. Тако да не изненађује да је Турска осудила војни удар у Египту. Демонстранти у Египту, нарочито они секуларно оријентисани оптужују САД да заправо подржавају тероризам. Грађани Египта су препознали ко је заправо управљао Морсијем и ко је наручивао његове изјаве подршке терористима у Сирији. Овим, Запад не само да је изгубио рат за Сирију већ је претрпео и огромни пораз у Египту јер су САД изгубиле кључног савезника у региону Мохамеда Морсија.