понедељак, 06. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Шта ће "брегзит“ значити за Британију, ЕУ и Србију
Савремени свет

Шта ће "брегзит“ значити за Британију, ЕУ и Србију

PDF Штампа Ел. пошта
Горан Николић   
понедељак, 27. јун 2016.

Британци су 23. јуна са скоро 1,4 милиона гласова разлике гласали у корист изласка из ЕУ. Петак 24. јун је дан тешких губитака на тржиштима валута, сировина, фјучерса и капитала широм света.

Карта света, трговински посматрано, знантно се променила, јер је највеће тржиште на свету (ЕУ) мање за другу чланицу по величини (истина, данашњи пад фунте померио је Британију иза Француске по БДП-у). "Брегзит" је покренуо до сада невиђен и непредвидив процес који прети турбуленцијама и, потенцијално, кризама за Британију, Европу и глобалну економију. Инвеститори посматрају велики редизајн глобалног пејсажа са великом неизвесношћу, али и, барем тренутно, израженом жељом да повуку свој новац из ризичнијих улога какви су они на берзама.

Лондонска берза се стрмоглавила  одмах након отварања за скоро 16%, али је брзо уследио и опоравак, те су се на крају дана акције просеку котирале на нивоу од 2,6% мањем од оног који је био дан пре. Акције у Немачкој су пале за 6 одсто, у Француској за 7%, у Италији за чак 10%, док је композитни европски индекс (ЕуроФирст 300) пао 5,5 одсто. Амерички Dow Jones је нижи за 2%, док је јапанска берза у дубоком паду од скоро 8 %, за разлику од кинеске која је имала благо смањење (-1,3%). Обим акција које су мењале власнике у петак на европским берзама био је четири пута већи од просека за последњих 30 дана, док је у Британији био чак седам пута већи. И цена сирове нафте снажно је пала (-4%), што највећи пад од фебруара. Велике су шансе да ће тржишта остати нестабилна и наредних дана.

Гласање за тзв. "брегзит" указало је на могућност дуже анксиозности у глобалној економији како се инвеститори боре да сазнају шта се заправо дешава. Инвеститори су се у страху природно повукли у сигурна уточишта, какво је злато или пак државне обвезнице.

Приноси на владине обвезнице Велике Британије достигли су нови историјски минимум, приноси на 10-годишње бондове су опали за 30 базних поена на 1% (бежање у оно најсигурније, а то су обвезнице и злато). Приноси на двогодишње бодове пали су 20 базних поена, на најнижи ниво од средине 2013. (0,23%). И вредност немачких (и америчких) државних обвезница снажно је добила на цени услед великог прилива новца инвеститора који су у потрази за сигурним улагањем.

То истовремено значи да су приноси на десетогодишње немачке државне обвезнице пали, овога пута у негативну зону (-0,14%). Истовремено, принос на државне обвезнице Грчке порастао је данас на чак 9,4%, што је свакако лоша вест за ту земљу. С друге стране, цена злата је била порасла на највиши ниво још од велике финансијске кризе 2008, али се потом стабилизовала на 4% већем нивоу.

Британска валута знатно је ослабила, посебно у односу на јен и долар (пад од преко осам посто), највише од 1985. Оно што је важније је да се очекује да фунта и средњорочно буде знатно депресирана. И евро је депресирао, највише од увођења јединствене валуте (за 2,3% према долару). Наравно, Банка Енглеске може куповати фунте за доларе, евре, јене из својих резерви, надајући се да ће додатном тражњом за фунтом подржати њену вредност. То је већ данас радила Народна банка Швајцарске, која је забринута због сувише брзог раста франка куповала евре.

Гувернер Банке Енглеске је већ у петак ујутро пред телевизијским камерама објавио да је централна банка издвојила 250 милијарди фунти колико је потребно за ликвидност, односно за одржавање стабилности. Речено је и да се одржава тесна сарадња са Трезором, другим домаћим институцијама и иностраним централним банкама. Припремљен је обиман пакет планова за (не)предвиђене ситуације.

Пад фунте ће утицати на цене, што је главна брига за централну банку. Међутим, инфлација је тренутно јако ниска (само 0,3%), далеко испод таргета централне банке од 2%. Даље, квантитатно лабављење (quantitative easing: QЕ) је вероватан следећи потез Банке Енглеске (у првој итерацији очекује се износ од 50-75 милијарди фунти до фебруара 2017, што је практично исто што и ради  ЕЦБ). То ће утицати да се спусте камате, али и да се помогне опоравак берзе. Помиње се и обарање каматних стопа, али питање колико то има смисла у тренутним околностима.

Агенција Standard & Poor's поручила је у петак како врхунски 'ААА' рејтинг Британије није одржив након што су Британци гласали за излазак из ЕУ. Друге велике рејтинг агенције Fitch i Moody's већ су снизиле 'ААА' рејтинг Британије, пуно пре него што је кампања за референдум почела.

Колико ће „брегзит“ коштати Британце?

Веома је вероватно да ће Британија пасти у рецесију. Ипак, мало ко очекује да ће бити тако драматично као јесени 2008, када је банкротирао Лехман Бротхерс, и почела велика финасијска криза.

Ако су британски Трезор, Банка Енглеске, ММФ, те Институт за фискалне студије били у праву, британска економија ће доживети озбиљан шок. Наиме, Трезор процењује да ће британски БДП пасти за чак 3,5%, да ће се снажно смањити порески приходи, да ће пола милиона људи остати без посла, те да ће цене некретнина (и на тај начин лично богатство власника истих) пасти за 10%.[1] Трезор процењује се да ће плате бити између 2,8% и 4% ниже максимално (просечни радник ће имати мање 780 фунти годишње). Наравно, ово су вероватно најпесимистичнији сценарији, чији је циљ био и да наведу Британце да гласају за останак у ЕУ.

Ако пођемо од вероватне тезе да ће економски раст бити спорији изван ЕУ, барем у кратком року, приходи владе ће такође пасти, остављајући и мање новца за трошење. Процене величине тог могућег мањка варирају између 28 и 44 милијарде фунти до 2019-20. Наравно, влада може да одлучи да поништи своје ранију обећање да избалансира буџет до 2020, што би јој дало много више слободе да се одржи исплате социјалних давања и пензија на садашњем нивоу (по цену већег фискалног дефицита).

Веома је вероватно да ће Британија пасти у рецесију. Ипак, мало ко очекује да ће бити тако драматично као јесени 2008, када је банкротирао Лехман Бротхерс, и почела велика финасијска криза.

Тренутно важећи споразум којим се предвиђа годишње повећање пензија од око 2,5% сваке године ће вероватно доћи у питање. Пад вредности фунте ће одморе у ЕУ учинити скупљи (одмор за четири особе за осам ноћи ће коштати 230 фунти плус, као резултат девалвације те монете).

Застој, односно отежавање, спољне трговине је била главна негативна претпоставка у многим академским студијама објављеним током кампање. Скоро се универзално претпостављало да ће то нанети значајну и потенцијално трајну штету британској економији. Поред тога, Ирска, Холандија и нордијске земље имају велике шансе да се боре за позиције које сада држи Лондон. Наиме, Брегзит може отежати банкама у Лондону, које посао добрим делом заснивају на продаји услуга у ЕУ.

Могуће је да ће „брегзити“ довести у питање њихову способност да запосле европско особље. Проблем ће бити и легислатива и снажан пад њихових акција у петак већ указује на то (године регулаторне несигурности). Посебно могу бити погођене банке као што су Saxo Bank A/S i FXCM Inc, који су имале велике губитке због кризе швајцарског франка током  2015. И план Deutsche Boerse вредан 14 милијарди долара да се споји са лондонском може доћи у опасност. Citigroup, Morgan Stanley,  JPMorgan и Black Rock су међу међународним корпорација које би могле могу да смање обим радних места у Лондону, што би том граду смањило приходе од пореза, као и цене некретнина. Инвестициона банка Морган Стенли је већ у петак јавила да је почела припрему песељавања две хиљаде запослених у Даблин или Франкфурт.

Шта значи „брегзит“ за нас?

„Брегзит“ ће учинити да свака критика ЕУ, са десне стране, у нашој земљи, али и широм Европе, постане потпуно легитимна. Реално је да ће доћи до преспитивања многих аспеката ЕУ. Није немогуће да се искристалише о опција убрзања процеса прикључивања земаља које хоће да уђу у ЕУ, односно држава Западног Балкана, међу којима је Србија извесно најважнија, као компензација за излазак Британије. Други сценарио подразумева до дође до фактичког паузирања процеса преговора са земљама кандидатима до разрешења компликованих правних односа са УК после „брегзита“ (‘свођење рачуна’). Ствар за Србију може да закомпликује и то што су неки од ЕУ административаца чији је посао преговори са Србијом из британије. У том случају није јасно да ли он наставља свој посао до завршетка тих преговора или напуста Брисел у року не дужем од две године (та ствар је непознаница тренутно и у Бриселу).

Више од 100 премијерлигашких фудбалера могли би да доспеју под удар, јер ће скоро половини фудбалера у тој лиги биће потребна радна дозвола. Према важећим законима играчи са пасошима ЕУ слободно могу да играју у Енглеској (што би се променило ако Британија напусти ЕУ). Српски фудбалери сада имају лакши задатак да се ухлебе у Премијер лиги, јер ће бити у истој позицији као њихови такмаци из земаља ЕУ.

Оно што се неће мењати са „брегзитом“ су тзв. критеријуми конвергенције, или простије речено услови да Србија уђе у еврозону. Наиме, Британија не користи евро, нити планира тако нешто, тако да наш пут према увођењу европске валуте неће бити успорен са изласком Британије из ЕУ. Парадоксално, можда то олакша посао заговорницима идеје о јединственој монетарној зони на нивоу ЕУ, јер ће остале земље које не користе евро имати мању преговарачку снагу. У том случају, није немогуће да се и ново-примљеним земљама, па и Србији, олакша пут ка еврозони, посебно зато што већина држава која је ушла у ЕУ 2004. одлаже одбацивање својих монета (у уговор са ЕУ не прецизира рок до кога то морају урадити). 

Британија ће и даље бити врло важан члан Светске трговинске организације, али будући да она није била једна од неколико држава чланица која блокира улазак Србије у то институцију може се претпоставити да „брегзит“ ту ништа не би променио.

Како Британија није у Шенгену, тј. безвизној зони којој припрада већина земаља ЕУ, а која у лимитираној форми (‘Бели Шенеген’) важи и за нас, за српске држављане „брегзит“ништа не мења. Британија извесно остаје у НАТО, тако да ће се највиши ступањ сарадње са том војном алијансом који има Србија (ИПАП) односити и на Уједињено Краљевство.

Британија ће и даље бити врло важан члан Светске трговинске организације, али будући да она није била једна од неколико држава чланица која блокира улазак Србије у то институцију може се претпоставити да „брегзит“ ту ништа не би променио. У ОЦЕД-у, клубу најбогатије 34 земље света, УК ће и даље, без обзира на исход референдума, играти важну ролу, али то тешко да би у скорије време могли имати утицаја на Србију будући да је наш пут ка тој организацији на дугом штапу (Чешкој је нпр. то релативно скоро ‘пошло за руком’).

Наши студенти по важним универзитетима Британије (Оскфорд, Кембриџ), те и остали исељеници, губе наду да ће постати пуноправни држављани земље у којој тренутно живе (преко уласка Србије у ЕУ).

Иначе, ефекат „брегзита“ на домаћу иначе слабо развијену берзу је маргиналан, за разлику од драматичног пада на глобалним берзама. Пад фунте такође је од маргиналног утицаја на српску економију, будући да је размена са Британијом релативно мала, док је јавни дуг Србије, деномириан у стерлинзима испод 0,5% укупног дуга (удео фунте у нашем спољном дугу, који укључује и дугове наших компанија, мањи је од 1%). „Брегзит“ ће довести до увођења царина на извоз у Британију и обрнуто, али то не би пуно смањило раземену нити повећало царинске приходе, јер тек 1,5% домаћег робног извоза иде на тржиште те државе (177 милиона евра претходне године), а удео УК у нашем увозу је такође скроман (1,2%, односно 200 милиона евра). Утицај на смањење прилива страних инвестиција из те земље не би требало да буде значајан, будући да је и досадашње улагање Британије у Србију било релативно мало (почевши од 2005, закључно са 2015, стране директне инвестиције из УК износиле су нето 213 милиона евра или 1,3% укупних страних инвестиција у том периоду).

И ван ЕУ, Британија ће и даље кроз ММФ и Светску банку, УН, као и друге међународне организације чији је један од најважнијих чланова, имати важан (ин)директан утицај на Србију. Посматрано кроз дугу (нововековну) историју наших односа, који су биле окарактерисани и повремено снажним присуством али и периодима релативно слабе заинтересованости Лондона за Београд, чини се да ће уследити период мање интензивних билатераних односа (природно, мултилатерални односи кроз институције ЕУ ће престати). 

Какви ће бити будући односи Лондона и Брисела: више опција

Британија ће још најмање две године остати члан ЕУ, али ће процес изласка почети веома брзо. Са ЕУ ће се преговарати, поред осталог, о слободном кретању људи, а потребно је што пре дати кредибилна обећања за чак 2,9 милиона грађана ЕУ који живе у УК да неће бити депортовани (око 1,2 милиона Британаца живи у ЕУ, махом у Ирској и Шпанији). Дакле, активираће се фамозни члан 50 Лисабонског споразума из 2009, можда чак и у року од две недеље. После тога не постоји начин повратка у ЕУ, осим у случају једногласног одобрења од свих других чланица. Одлазак из ЕУ није аутоматски процес, већ мора да се преговара са преосталим члановима. Европски парламент, као и британски, има право вета на било који нови споразумом формализован однос између Британије и ЕУ. Додатна ствар је да ће Британија морати и да дефинише нове трговинске споразуме са земљама изван ЕУ.

Преговарачи ће имати тежак посао да прођу кроз процењених 80 хиљада страница споразума ЕУ, донешених током последњих пет деценија, и да одлуче који ће се поништити, изменити или задржати. Лета 2018. Британци више неће бити везани за постојеће уговоре ЕУ, осим ако обе стране једногласно не продуже процес преговора. Нпр. Лондон ће морати да промени своје национално законодавство како би заменио многе законе који произлазе из чланства у ЕУ, нпр. на подручју финансијских услуга.    

Брегзитовци нису инсистирали на томе какав ће конкретан трговински однос имати Велика Британиja са ЕУ. Ако двогодишњи рок истекне пре новог трговинског споразума онда би се Велика Британија вратила трговању са ЕУ по правилима СТО. То би значило царине и нецаринске баријере, те би извозници из УК били погођени увозним дажбинама (као и обрнуто). Истина, и британски буџет би приходовао од тога.

Присталице "брегзита" су стално потенцирале да ће повољан трговински споразум бити направљен прилично брзо, јер није у интересу Француске и Немачке да изгубе приступ британском тржишту. Имајући у виду велики дипломатски капацитет Британије и савезништво са САД, чини се да ће тако и бити.

Дакле, Британија ће вероватно у другој половини 2018. или евентуално 2019-2020. бити део Европског економског простора, кога поред ЕУ чине Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. То би Британији осигурало приступ заједничком европском тржишту, али би Лондон би тада морао поштовати правила тог тржишта, а не би могао учествовати у његовом дефинисању. Проблем је што УК не би имала потпуну (фамозну) контролу над имиграцијом (нпр. Норвешка примењује иста правила о слободи кретања људи као и ЕУ). Ту је сад кључна недоумица; какав ће споразум бити направљен а да задовољи Британски експлицитан услов да контролишу имиграцију, те стандардне услове ЕУ за приступ заједничком тржишту.

Ископирати статус Швајцарске је мало вероватно. Наиме, ова земља је склопила више од стотину секторских споразума с ЕУ, изузевши услуге. Ипак, проблем постоје; Швајцарска је на референдуму 2014. хтела да ограничи усељавање из ЕУ, што је противно "слободи кретања људи". ЕУ је блокирала приступ швајцарских универзитета европским истраживачким пројектима, а студентима приступ Ерасмусу. До данас, рестрикције за раднике из ЕУ још нису уведене и решење се још тражи.

У сваком случају, заједничко тржиште са слободом кретања људи је нешто што ће Британија у некој мери морати да прихвати. Постоје и друге опције, као што су склапање споразума о слободној трговини с ЕУ (коју ми тренутно имамо). У сваком случају, ако не буде договора, УК постаје "трећа држава" у односу на ЕУ, као што су САД или Кина. Међутим, оно што се чини извесним је да ће Британија на овај или онај начин постати нека врста ‘економског сателита’ ЕУ, какав су земље Западног Балкана, уосталом. У супротном, платиће још већу цену због баријера између два тржишта. На крају, један детаљ могао би да у значајној мери определи преговоре, а то је да већини чланицама ЕУ није у политичком интересу да попусте Британији, јер би то могло да створи домино ефекат.

У сваком случају, Британија је гласала да напусти ЕУ, а тренутно је неопходно да нењи политички лидери управљају транзицијом што је могуће боље, и са мање ризика. Њихове прве мудре изјаве након резултата гласања указују да су спремни на то. 

У сваком случају, Британија је гласала да напусти ЕУ, а тренутно је неопходно да нењи политички лидери управљају транзицијом што је могуће боље, и са мање ризика. Њихове прве мудре изјаве након резултата гласања указују да су спремни на то. Свакако, повратка назад нема, и поред тога што две трећине посланика УК парламента желе да задрже земљу на јединственом тржишту.

Да ли је европска идеја уздрмана?

Британски референдум практично је убио илузију да је процес европских интеграција неповратан. Раст национализма у суверенизма у Европи, који пробудило после Велике рецесије и кризе евра, чини се неизбежним. Чланице ЕУ остаће дубоко подељене око будућег пута интеграције у ЕУ. Несумњиво је да ће еврофедералисти и даље позивати на више Европе, као одговор на кризу.

У међувремену, они који заговарају Европу нација ће желети да виде цео ЕУ пројекат у распаду. Док ће код Француза бити оних који би да казне у Велику Британију, Немци ће бити опрезнији и инсистираће на томе да се снаге тржишта побрину за то. Није немогуће да ће неке државе чланице желети да се поново преговара о свој ‘ангажману’ са ЕУ, попут Данске или Шведске. Шта год да се деси, дуг, збуњујући период сада чека Европу, која се тек опоравља од  економске кризе, односно кризе јавног дуга код периферних земаља еврозоне.

Да ли ће Британија поново постати земља  предузетничког духа која има своју независни пут, како су лидери кампање за „брегзит“ уверавали јавност или ће пак постати мала Енглеска, националистичка и  ксенофобична? Како Шкотска жели да остане у ЕУ, притисак ће се повећати за још један референдум о независности. Са Брегзитом се чини да је избор Доналда Трампа за председника САД извеснији него пре.

Брегзит је последица и отпора глобализацији у времену појачане конкуренције за радна места. Брегзит је и глас који покреће питања идентитета, и истовремено питање отпора према глобализацији и данашњем концепту међународне трговине. Брегзит је и последица отпора према имигрантима. Сва ова осећања су створила нови изазов за постојеће трговинске аранжмане, доводећи у везу егзистенцијална питања са темама као што је заједничка валута или јединстврено тржиште. Чини се да ће утицај плебисцита о ЕУ вероватно бити дубок и дуготрајан, изван непосредног метежа на финансијским тржиштима, као и питања о будућности британског односа са ЕУ, који ће свакако бити договорен; политички, правно и економски.[2] 

[2] http://www.nytimes.com/2016/06/25/world/europe/brexit-

european-union-uncertain-chapter-in-britains-storied-history.html 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер