Сукоб на Мајдану окончан, битка за Украјину тек почиње

Да ли су послушници, дипломате, војна лица Запада потпуно изгубили разум, па могу слободно да - чим проговоре - прете, омаловажавају и ниподоштавају Русију, тренутно другу најмоћнију силу на планети? Персоне попут америчког адмирала Мартина Демпсија отворено кажу да ће Америка напасти Русију ако се ситуација на Криму заоштри!  

Демпси је у интервјуу ТВ каналу ПБС изјавио да је Америка спремна да подржи Украјину и европске савезнике и да ће обавестити Кијев да ће САД применити силу ако буде неопходно. "Руска интервенција на Криму доноси ризик свим европским земљама и савезницима у НАТО", изјавио је генерал. Додао је да је саопштење војног врха САД већ послато савезницима у НАТО. Демпси је у интервјуу изјавио да је Америка спремна да подржи Украјину и европске савезнике и да ће обавестити Кијев да ће применити силу ако буде неопходно. Генерал је рекао да је саопштење војног врха САД већ послато савезницима у НАТО.[1]

Мартин Демпси

НАТО и САД здружено прете Русији, што је у дипломатском контексту недопустиво! Изгледа да је Запад заборавио да је хладни рат завршен. На америчке претње одговорио је Дмитриј Рогозин, заменик руског премијера задужен за одбрану. Рогозин је истакао да би због претњи Сједињених Америчких Држава и НАТО руска војска требало да се опреми модернијим оружјем. "Надам се да после најновијих претњи САД и НАТО нико више не сумња у неопходност додатног наоружавања наше војске и флоте, као и модернизацију наше одбрамбене и војне индустрије", написао је Рогозин на свом профилу на Фејсбуку, а пренео Глас Русије.

Британски шеф дипломатије Вилијем Хејг је чак изјавио да се Русија „гадно прерачунала“ што је преузела Крим. Збигњев Бжежински, творац „трилатерале“ и један од главних идеолога и твораца америчке политике према Русији, оценио је да је "лако разумети зашто се Русија осећа угрожено, када се погледају промене у њеном суседству поседњих деценија и да садашњи агресивни потези Москве нису потврда њене снаге, већ слабости и мањка самопоуздања.“[2] Бжежински између редова тачно наводи да су САД успеле да остваре свој план, а то је изолација Русије од њених суседа - бивших чланица СССР-а.

Вилијем Хејг

Суштина тренутних затегнутих односа између Русије и САД јесте питање коме ће се окренути руски суседи. Русија на челу са председником Путином почела је да се опоравља и да бива све снажнија. То се огледа у плановима за оснивање Евроазијске уније која би била пандан Европској унији. Русија намерава да земље бившег СССР-а који су њени суседи врати под своје окриље и то је руски спољнополитички и геостратешки циљ број један. Запад, с друге стране, жели управо супротно, он хоће да стратешки окружи Русију и да јој фактички „отме“ земље које су биле чланице бившег Совјетског Савеза и да дубоко продре у руску сферу интереса. Русија, наравно, то не сме дозволити и зато се бори да сачува своју интересну сферу. Запад је дрзак и не преза ни од чега, па чак ни од тога да повреди сферу интереса Русије. Повреда интересне сфере је слична повреди ваздушног простора или повреди територијалних вода - то је претња по безбедност једне земље.

Сва ова агресивна реторика Запада за свој циљ има вођење тихог дипломатског рата против Русије. Русија се на плану дипломатије држи по страни и осим изјаве Дмитрија Рогозина не упућује отровне стрелице према Западу. То је зато што Русија дела. Председник Путин је одлучио да у дело спроведе све могуће ресурсе који се Русији могу наћи под руку. Украјина је горућа тачка где се сукобљавају интереси Запада и интереси Русије и то се неће завршити само са Кримом.

Украјина је превише важна за Русију да би тек тако Москва одустала од ње. Зато је Русија практично већ извршила анексију Крима. Интересантно је како је Запад извршио промену теза. Он оптужује Русију за кршење интегритета суверене државе, а Запад је заправо извршио војни пуч у Украјини, којим је збацио легитимно изабраног председника и на власт, коју Русија нормално не признаје, довео групу својих послушника који су на крилима национализма и мржње према Русији изненада послужили као средство којим ће се Украјина припојити Западу. То је за Русију недопустиво.

У овом контексту кримске власти су оптужиле Кијев да распродаје Украјину. Потпредседница владе Крима Олга Ковитиди је назвала пљачкашким услове под којима је Кијев спреман да потпише споразуме са ММФ-ом. Рекла је да је прелиминарним споразумом о пружању финансијске помоћи који су нове украјинске власти потписале са ММФ-ом предвиђено да ће читав украјински систем за транспорт гаса прећи у власништво компаније „Chevron“ без икакве накнаде, а комбинати метала ће морати да пренесу 50% својих акција у власништво немачке компаније „Ruhr“. Производња угља у Донбасу ће припасти кћеринској компанији „Ruhr“ из Финске. Према речима Кобитидијеве, Кијев је такође обећао да ће дислоцирати у Украјини амерички систем ПРО и ратну авијацију САД.[3]

Русија то ни у ком случају не би смела да дозволи јер би размештање система противракетне одбране и лоцирање база ратног ваздухопловства у Украјини на најдиректнији начин угрозило руску безбедност. Међутим, иако се стиче утисак да Русија сувише млако реагује на оштре претње и да је у дипломатској позицији пасивнија од агресивног Запада, цифре довољно говоре. Руска армија је више него способна да адекватно одговори на сваки конвенционални напад, а посебно у контексту свеопштог нуклеарног рата.

Наравно, овде се не поставља питање стварног и реалног рата, чак ни Запад у овом стадијуму није спреман за конфротацију са Русијом јер би то довело до уништења читаве планете. Уколико би амерички ловци летели близу ваздушног простора Русије, она би свакако имала право да се осећа угрожено, јер први стадијум је окруживање, а други стадијум западних стратега је директно слабљење Русије изнутра помоћу опозиције која би се створила у таквој напетој атмосфери.

Амерички авиони ће већ пратити ситуацију у Украјини из ваздушног простора Румуније и Пољске, тако да је на делу вид пасивне агресије против Русије. Такође, САД су у Пољску упутиле додатне авионе типа Ф-16 како би ојачале своје капацитете. Уз то, америчка морнарица спроводи здружене војне вежбе заједно са морнарицама Румуније и Бугарске у Црном мору.[4] Званичници су рекли да такве вежбе немају везе са ситуацијом у Украјини, али то је исувише подесно. Зашто баш сада?

Чарлс Каплан, високи сарадник Савета за спољнополитичке односе, у интервју за Глас Америке рекао је да је руски председник Владимир Путин прешао црвену линију у односима између највећих војних сила и да је окупацијом Крима прекршио међународно право, што може водити у нови хладни рат. Он сматра да смо до сада живели у једном времену које није било обележено сукобом између великих сила и да је сада то време окончано. Међутим, он мења тезе. Није Русија та која је прешла црвену линију. Запад је прешао црвену линију када је извео државни удар у Украјини и када је довео прозападно националистичку власт у Украјини. Та власт је обећала све, обећала је Американцима читаву Украјину, а то ће ићи мало теже. Запад не може да добије читаву Украјину зато што у Украјини живе Руси, који не желе да живе у једној земљи која распродаје своја природна блага и која је антируски настројена.

Такође, Руси у Украјини се боје националиста чија мржња према Русима потиче још из деветнаестог века. Западна Украјина је била под влашћу Пољске, католичке земље, и под влашћу Аустроугарске монархије, такође католичке царевине. У овим пределима долазило је и до насилних унијаћења украјинског становништва, тако да сада у западној Украјини живе националисти који не желе никакве везе са Русијом, а то се опет коси са жељом руског народа који живи у Украјини, на југу, Криму, Одеси и на истоку Доњецку и Харкову другом граду по величини. Руси желе тешње везе са матицом, а то је тешко остварити у једној земљи којом ће владати националисти и прозападне марионете.

Ово нас води до једног огромног проблема. Потенцијална жаришта нису само на Криму, већ их има неколико. Наиме, то што су Руси фактички присвојили Крим решава само мали број питања за Русе који живе у другим областима и градовима. Отцепљење Крима ће пружити наду руском становништву на другим местима да и оно може да се припоји матици. И Руси који живе у Харкову, Доњецку и Одеси желеће исто што и становници Крима, а то може водити у озбиљне проблеме. То може водити у потпуно распарчавање Украјине као земље, што је сценарио који подсећа на бившу Југославију. Распарчавање Украјине би могло водити у крвави грађански рат, а Русија сигурно неће стајати по страни и препустити своје становништво на милост и немилост властима у Кијеву. То што се Крим де факто ослободио власти у Кијеву не решава проблеме Руса у другим областима и великим градовима.

Власти у Кијеву су ухапсиле и извеле на суђење гувернера Харкова Михаила Добкина. Проруски бивши гувернер Харковске регије Михаил Добкин је ухапшен у Кијеву и суочава се са оптужбама за "изазивање повреда територијалног интегритета Украјине и антиуставно понашање", како каже његов адвокат Јулија Плетнева. Плетнева је саопштила да ће тражити да се Добкин стави у кућни притвор, а да ће се изјаснити да "није крив" по свим тачкама оптужнице.“[5] Ово суђење је пример како ће се власти у Кијеву обрачунавати са Русима који покушају да поведу лојално становништво пут Крима. Сада ће и други Руси који живе у Украјини сматрати да су угрожени, што је и природно, јер влада у Кијеву сматра да треба укинути руски језик и ћирилицу!

Врло је незахвално предвидети даљи развој догађаја када све упућује на то да ће доћи до једног заиста крвавог рата. Руска армија се засад повукла у своје касарне, али њен степен борбене готовости остаје исти. Она је спремна да крене у помоћ угроженим Русима ма где они живели у Украјини. Запад је већ довео плаћенике „Блеквотере“, који су виђени на истоку Украјине. Питање је само када ће се они умешати у сукобе. Нажалост, судбина Украјине као државе је неизвесна и када држава крене у обрачун против сопствених грађана Руса, то је најопасније стање.

Подела Украјине је најприхватљивија опција, али она се у овом тренутку може постићи, нажалост, само једним великим, дуготрајним и крвавим грађанским ратом. Украјина није чланица НАТО, тако да САД и Запад немају обавезу да реагују уколико руска војска пређе границу ако се наставе хапшења и кршења људских права Руса, али ништа није немогуће. Украјина и те како може запалити читав свет. То је, нажалост, још једна опција која је у игри. 

Да све буде горе, житељи Придњестровља, малог дела Молдавије, такође могу да траже своја права. У тој области, где већински живе Руси, већ је вођен један рат приликом распада СССР-а због истог разлога. Руси су се плашили да ће се Молдавија сјединити са Румунијом. Рат је окончан тако што је створена непризната република Придњестровље, а мир одржавају руски и молдавски мировњаци заједно са мировним снагама, чији састав чине житељи Придњестровља. После рата 1992. створена је непризната област Придњестровље, а молдавски премијер Јуриј Леанка се плаши да „сепаратизам“ Крима не буде „заразан“, па да се прошири и на молдавску непризнату област.[6]

Засад ће Запад највероватније да настави да прети Русији, превасходно увођењем санкција и избацивањем из групе Г8 држава, али Русија је рекла да ће реципрочно увести санкције ЕУ и Америци. Такође, уколико се претње ратом наставе, Русија лако може затворити свој ваздушни простор за прелет летелица НАТО пакта које допремају опрему трупама у Авганистану.