Тексашки масакр

У четвртак 07. новембра догодило се још једно у низу масовних убистава у Сједињеним Америчким Државама. Поприште масакра овога пута није био универзитетски кампус, нити су биле у питању улице неког америчког града, већ највећа војна база на тлу Америке.

Форт Худ, база која је лоцирана у Тексасу, име је добила по генералу Конфедерације из америчког грађанског рата. База са бројним стањем од око 52 000 војника, јесте матични гарнизон бројним оклопним јединицама америчке војске. Поменута база простире се на преко три стотине и четрдесет квадратних миља. Према информацијама сајта глобалсецуритy.орг, ова база једина  поседује капацитете за смештај две потпуно опремљене и попуњене оклопне дивизије. Форт Худ је матична база првој коњичкој и четвртој пешадијској дивизији америчке војске, као и бројним бригадама и многим другим мањим јединицама за медицинску и логистичку подршку.

У таквој једној бази, чији је ниво сигурносних мера несумњиво веома висок, догодило се нешто што амерички званичници називају злочином, не само против војника САД, већ и против читаве Америчке нације. Наравно, потребно је указати на могуће правце размишљања у вези са тим догађајем, који је изненадио светску јавност. Међутим, да ли је заиста у питању неочекивани догађај?

Такав догађај не би требало много да нас изненади ако узмемо у обзир Америчку стратегију одбране националних интереса што даље од самог америчког тла. Као што је напад на светски трговински центар, у коме је погинуло преко три хиљаде људи, без икакве намере правдања било каквих терористичких напада, на неки начин био последица америчке спољне политике и продукт глобалне интервенционистичке стратегије званично најјаче армије света.

Подсетимо се мало на развој догађаја у бази Форт Худ, уз једну битну ограду. Наиме, као што је случај са сваком светском глобалном супер силом, тако и Американци јавности пласирају исфабриковане или делимично исфабриковане информације које се након тога могу обрадити на одговарајући начин, како би се могле уклопити у једну општију слику која се жели представити. Ми вероватно никада нећемо знати шта се тачно догодило у америчкој бази, што је сасвим логично, поготово уколико узмемо у обзир чињеницу да је база била потпуно медијски изолована.

Блокада је подразумевала буквално одсецање базе од света, на неколико часова, након оружаног напада на војнике.

Како изгледа званична верзија догађаја?

Јавност је најпре била обавештена да се догодила пуцњава у највећој америчкој бази. Свакако, у прво време спекулисало се о коликом се броју жртава ради. Си-Ен-Ен је у почетку обавестио јавност да је погинуло најмање седам особа али се уздржао од дефинитивне процене након интервјуа са америчким заставником, који је саопштио да се у почетку није знало колико је људи рањено или погинуло у пуцњави. Касније су извори потврдили да је погинуло дванаест војника као и један полицајац који је највероватније био припадник специјалних јединица полиције, које су покушале да зауставе убицу или убице, а да је рањено још преко тридесет особа…

Још увек није јасно колико је људи било умешано у пуцњаву, јер се у почетку спекулисало да су у питању била тројица припадника америчких снага, од којих је један убијен приликом размене ватре са снагама полиције и армије, а да су друга два нападача ухваћена и да се налазе у притвору. Касније су се и ти подаци изменили. Као и у случају оружаног напада на универзитету у Вирџинији 2007 год., када је јужнокорејски студент Чо-Сеунг Хуи, који је претходно обавестио јавност о својим намерама, убио тридесет и двоје својих колега на Вирџинија Тек-у (престижном универзитету у Америци) када се у почетку није  знало да ли је нападач извршио самоубиство или га је убила полиција, спекулисало се о најразличитијим сценаријима. Оно што тренутно “знамо” је да ипак није реч о  више особа које су биле умешане у овај напад, јер су двојица осумњичених припадника оружаних снага САД пуштена након испитивања. 

Идентитет убице 

А које био убица? Званично је потврђено да је убица био мајор по имену Нидал Малик Хасан, Американац јорданског порекла, који је рођен у америчкој савезној држави Вирџинија и  који је служио као психијатар у америчкој војсци. Занимљиво је да је он требало да буде послат у Ирак или Авганистан (информације се у вези овога не слажу), заједно са многим другим војницима који су били у центру који је служио за њихово распоређивање у мисије у прекоморским земљама. У почетку се спекулисало да је мајор Хасан убијен у току обрачуна, али су се информације из Форт Худа поново промениле, тако да се тренутно говори да је нападач ипак преживео обрачун и да је тешко рањен али се наводно опоравља у стационару у бази. О Хасану се наравно не зна много, осим да је, опет наводно, по неким изворима, пре неког времена био сумњив америчком ФБИ, због наводних текстова који су се појавили на интернету и у којима је мајор Хасан похвално говорио о бомбашима самоубицама, упоређујући их са херојима који своје животе жртвују у ратним сукобима.

Поново, не зна се са сигурношћу да ли је идентитет те особе заиста потврђен и да ли се ради о  мајору Хасану. За сада тапкамо у мраку спекулација и полуистина. Али то и не би требало толико да нас изненади, поготово ако се узме у обзир чињеница да је читаво ово питање веома осетљиво и за америчку јавност и за власт у Белој Кући, као и за председника Обаму, који је већ изразио своје саосећање и тугу због губитка америчких живота и то на територији САД.

Обама је између осталог изјавио, да је “то било на месту где би наши војници требало да се осећају потпуно сигурно, на месту, где су ти храбри Американци који се припремају да ризикују своје животе у одбрани наше нације, изгубили своје животе у злочину против наше домовине.“ Обама је такође изјавио и да је штета што амерички војници не само да губе своје животе у мисијама по свету, већ да се сада то догодило на самом америчком тлу. Реторика веома блиска реторици Бушове администрације, која је глорификовала америчке трупе које се боре у прекоморским земљама ради заштите толико чувених америчких интереса у борби против тероризма у којој је, до сада, у Ираку и Авганистану погинуло на стотине хиљада недужних цивила. 

Цена улоге светског полицајца 

Америчка доминација има своју цену у жртвама које се свакодневно, у ковчезима прекривеним америчком заставом, превозе до САД. Међутим, овога пута се нешто значајно променило, овога пута су жртве тзв. америчког  рата против тероризма пале и на тлу саме Америке и то у највећој бази америчке армије. Тако нешто и не би требало да нас пуно изненади с обзиром да су људи који одлазе на задатке у неке од делова света, за које просечни Американац сазна тек уколико ступи у фамозну војску Сједињених Држава, изложени огромном притиску.

Једна ствар ипак чуди. Наиме, Америка врло добро пази на своје грађане исламске вероисповести након терористичког напада 11. септембра, тако да необичну чињеницу представља то што  је мајор Хасан уопште и постављен на позицију у којој може угрозити животе америчких војника.

Такође, врло је тешко замислити могућност у којој, једном војном психијатру  који не жели да буде упућен у Ирак, полези за руком да убије тринаест особа и рани још преко тридесет, пре него што и сам буде тешко рањен. Морамо признати  да је и сам такав сценарио мало вероватан и да упућује на један  добро организован и унапред припремљен напад на америчке војнике смештене у бази Форт Худ.

Сама америчка војна хегемонија изазива мржњу у земљама које су традиционално исламске и анти-амерички оријентисане и које подржавају борбу против свега што је Америчко.

Америчка политика глобалног светског војног ангажовања сама је одговорна за жртве које подноси америчка армија. У сваком случају, и развој будуће геополитичке ситуације упућује на закључак да ће овакви инциденти постајати све чешћи и да се амерички војници, противно жељи председника Обаме, након овога више не могу осећати сигурно ни у сопственим базама. Ово несумњиво представља чињеницу која дефинитивно указује на то да и фамозна америчка армија има многе слабости.

Питање је сада шта ће војска САД учинити поводом овог догађаја, али је сигурно да ће се обавити велико безбедносно чишћење у редовима америчке војске иако је, међутим, и сам председник Обама указао  на то да је сада “најпотребније спречити реваншизам и свако позивање на освету, јер су САД демократско друштво у којем има места за људе који припадају свим светским религијама.“ Оно што сигурно не можемо очекивати јесу масовни протести у америчкој јавности као у доба вијетнамског рата, међутим, уколико САД са својом војском наставе са оваквим  видом  ангажовања и експанзионистичком праксом, сигурно је да можемо очекивати још оваквих и сличних инцидената који ће резултовати масовним жртвама. 

Уједају руку која их храни 

Овом приликом никако не би требало заборавити чињеницу да је у априлу спречен напад на америчку базу Форт Дикс која се налази у савезној држави Њу Џерси. Међутим,  куриозитет везан за ову чињеницу је то што су за овај напад оптужени Албанци са Косова! Наиме, како наводи познати аутор Дејан Лучић на свом веб сајту: „Агрон Абдулаху, један од шесторице ухапшених радикалних исламиста који су оптужени да су припремали напад на касарну америчке војске Форт Дикс у Њу Џерсију, током рата на Косову прошао је снајперску обуку у редовима ОВК, наведено је у судским документима, а преносе амерички медији.”

Колико је исламски фундаментализам дубоко укорењен, потврђује чињеница да су Албанци спремни  да се окрену и против својих званично највећих пријатеља којима дугују сваку захвалност за успостављање своје квази државности. Да је ОВК плодно тле за сваку врсту терористичких организација потврђује и то што је Агрон Абдулаху прошао специјалну обуку за снајперисту и да се након што је стигао у САД, прикључио АЛ Каиди. Занимљиво је шта је овом приликом изјавио Агим Чеку, премијер тзв. Државе Косово: “Не треба да поновим изузетан осећај који народ Косова гаји према САД и њеним грађанима, нити да изразим негодовање да Албанци могу да буду умешани у овакве нападе против једног народа”. Чеку је  даље изјавио како он наводно не верује да има Албанаца који су спремни да изврше напад против америчког народа: “Ако се докаже да су криви онда се они не смеју звати Албанцима. Не верујем да у свету има Албанца који је спреман да изврши напад против америчког народа.” 

Нежељени инцидент? 

Оваква америчка мазохистичка политика подршке терористичким организацијама попут “ОВК“ мора имати своју цену, питање је само колика ће та цена бити у будућности. Али чини се да је америчка администрација ипак спремна да је поднесе без обзира на евентуално противљење јавности. Међутим, управо због америчке јавности, један овакав  инцидент је био и више него потребан Америци и њеном војно-индустријском комплексу ради оправдања додатног ангажовања у “ борби против тероризма.”

У сваком случају, планирани напад на базу у Њу Џерсију био је спречен, али оружани напад у бази Форт Худ није, што само подгрева сумњу у то да је у питању чин једног очајног појединца који није желео да буде упућен у неку од мисија наметања мира широм света.

У светлу изјаве Барака Обаме да је потребно додатно слање трупа у Авганистан, можемо рећи да ће овај догађај у Форт Худу послужити само као оправдање за додатно ангажовање америчких трупа и за нова улагања у војну индустрију. Зато је природно поставити питање да ли је и колико овај догађај заправо био нежељен?